Specifičnost povrtnjaka su intenzivni plodored i mešane vrste. Intenzivni plodored oslanja se na princip tropoljnog povrtarskog plodoreda. Kod njega se u toku jedne vegetacione sezone ili godine, na istom zemljištu uzastopno, a nekad i istovremeno, gaji više vrsta povrća. To znači da se odmah po skidanju jedne vrste seje ili sadi druga. Intenzivni plodored je moguć zbog različite dužine vegetacije povrća, razlika u zahtevima za toplotom i otpornosti na niske temperature.


U intenzivnom plodoredu razlikujemo:

- predkulturu (najčešće neka rana prolećna ili ozima vrsta kao što su salate, spanać, rotkvica, grašak, rani krompir, mladi luk);

- glavnu kulturu koja ima najdužu vegetaciju (paprika, kupus, crni luk) i

- naknadnu kulturu koja se gaji posle glavne kulture (salata, spanać, mladi luk).



Za bio-baštu je karakteristično gajenje dve ili više vrsta zajedno i to: red do reda, naizmenično u istom redu, cik-cak u dva reda. Za mešane kulture koriste se vrste različite visine, različite bujnosti, ali i sličnih zahteva za toplotom, vodom, svetlošću i hranivima. Osnov za uspešno gajenje mešanih vrsta je njihova međusobna trpeljivost (alelopatija). Poznate mešane vrste su mrkva i crni luk, salata i crni luk. Broj kombinacija zavisi od bioloških svojstava povrća i uslova gajenja. Kao mešavina mogu se gajiti visoke i niske biljke, biljke duge i kratke vegetacije, biljke sličnih potreba prema toploti, vodi i svetlosti, biljke plitkog i dubokog korena, bujne i manje bujne vrste, a najbitnije je da su to vrste koje uspevaju jedna pored druge.


Broj redova mešanih vrsta zavisi od tipa leje. Na baštenskoj i visokoj leji veoma su uspešne kombinacije mešanih vrsta različite dužine vegetacije. U takvoj kombinaciji na leji se stalno smenjuju povrtarske i začinsko-lekovite biljke i biljke za zelenišno đubrivo. Tako se na baštenskoj leji može istovremeno gajiti više vrsta povrća, ali je moguće i njihovo smenjivanje u toku godine. Broj mešanih vrsta i broj smena povrća u toku godine veći je na uzdignutoj leji.


Poznavanje svojstava biljaka da dobro ili loše uspevaju jedna pored druge značajno je ne samo u bašti već i na njivi. Tako, na primer, red paprike uz red paradajza uvek je slabijeg porasta od ostalog useva paprike. Negativan efekat se u bašti umanjuje razmakom između leja.





Aleksić Valentina, dipl.ing. melioracija zemljišta i voda