Kada se govori o organskim đubrivima uglavnom se misli na stajnjak. U poređenju sa mineralnim đubrivima, njegova upotrebna vrednost, odnosno sastav i količina raspoloživih mineralnih materija za biljke je više nego skromna. Prosečan sadržaj mineralnih materija u dobro zgorelom stajnjaku (to je rastresit, mrki supstrant, koji se lako sitni) je oko 0,5%N, 0,25% P2O5, 0,5-0,6% K2O, CaO 1%, Mg 0,3%, Mn 30-50 mg/kg, Zn 10-20mg/kg, Cu 1-3mg/kg, Mo 0,1-0,2mg/kg, B 3-5mg/kg. To znači da ukoliko se poredi količina od 100kg stajnjaka sa 100kg, recimo, KAN-a, kod stajnjaka je azot prisutan samo sa 500g, dok ga kod KAN-a imamo 27kg, što je, neuporedivo više.


Ali, primena organskih đubriva je agrotehnička mera koja se obavezno primenjuje zbog mnogo razloga koja u osnovi ne leže u njegovoj hranjivoj vrednosti nego u dobrim i pozitivnim efektima koje ona ostvaruje u zemljištu, na samo zemljište a samim tim i na biljke. Organska đubriva odnosno stajnjak, sastoje se od humusnih supstanci, jedinjenja koja svojim sastavom i količinom deluju kako na fizičke tako i na hemijske osobine zemljišta.


Delovanje humusnih supstanci na fizičke osobine zemljišta, možemo svrstati u četri grupe, i to direktno i indirektno.



1. Delovanje humusnih supstanci na fizičke osobine zemljišta:

a. direktno preko razbijanja teških zemljišnih agregata svojim krupnim česticamal,

b. indirektno preko prisustva “lepljivih” supstanci koju stvaraju mikroorganizmi i preko stvaranja humata, jedinjenja koja stabilizuju agregate.




2. Humusne supstance povećavaju vodni kapacitet zemljista:

a. direktno vezujući vodu za organsku materiju,

b. indirektno preko poboljšanja njegove strukture.




3. Humusne supstance povećavaju aeraciju (prisustvo vazduha):

a. direktno povećavaju snabdevanje korena kiseonikom,

b. indirektno omogućavaju izdvajanje ugljen dioksida sa površine korenovog sistema.




4. Humusne supstance povećavaju zemljišnu temperaturu:

a. direktno sa svojom tamnom bojom, koja povećava moć upijanja toplote,

b. indirektno preko poboljšanja strukture, omogućava se lakše izdvajanje viška vlage.





Delovanje humusnih supstanci na hemijske osobine zemljista,možemo svrstati u šest grupa.



1. Humusne supstance skladište mineralne materije na njihovoj površini u izmenjenom obliku (ovo je posebno važno za zemljišta koja sadrže malo gline).




2. Humusne supstance takođe obezbeđuju biljke mineralnim materijama i energijom, preko razlaganja humusa, dajući:

a. ugljen dioksid za fotosintezu,

b. mineralne elemente, naročito azot, fosfor, sumpor, ali i svi ostali, kao i mikroelementi

c. organska hraniva, kao sto su šećeri, aminokiseline i drugi produkti u procesima razlaganja, čiji je značaj za ishranu biljaka ipak zanemarljiv.




3. Razlaganjem humusa se mobilišu mineralni elementi iz neorganskih rezervi:

a. direktno preko “humusnog efekta” u kome npr. mikrobne izlučevine organskih kiselina oslobađaju mineralne materije iz rezervi koje nisu pristupačne biljkama,

b. indirektno preko delovanja kiselina, koje se oslobađaju pri razlaganju humusa i deluju na rezerve hraniva ili preko snižavanja redoks potencijala, pri kome se određena hraniva mobilišu u redukcionim uslovima.




4. Razlaganje humusa pospešuje fiksaciju atmosferskog azota, ali pod uslovom da humusne supstance koje sadrže malo azota koji zahtevaju N-fiksirajuće bakterije.




5. Imobilizacija mineralnih materija humusnim supstancama:

a. kratkotrajna blokada hraniva, pri čemu mikrobi privremeno skladište mineralne materije u svojim telima i na taj način ih “blokiraju” za biljke,

b. dugotrajna blokada hraniva u humusnim supstancama, npr. preko ugradnje mineralnih materija u makromolekule stabilnog humusnog organskog kompleksa i stoga ona su u nemobilnom i neizmenjivom kompleksu.




6. Organska supstanca i aktivne supstance u zemljištu:

a. supstance rasta ili “supstance sa karakterom supstanci rasta” (npr. vitamin, hinoni) mogu pozitivno uticati na procese klijanja semena ukoliko oni nisu dovoljno prisutni u samom semenu,

b. inhibitori rasta, koji deluju u vrlo malim količinama i usporavaju porast biljaka, a povremeno mogu izazivati i znatna oštećenja ukoliko su prisutni u većoj količini u zoni korenovog sistema,

c. povećavaju otpornost određenim supstancama (antibiotici) koji su prisutni u malim količinama u zemljištu npr. streptomicin, teramicin koje biljke usvajaju i povećavaju svoju otpornost prema bolestima



Kao osnovno i najvažnije, pre svega treba uraditi agrohemijske analize zemljišta i na osnovu dobijenih rezultata uraditi pravilnu primenu kako mineralnih tako i organskih đubriva. Samo tako ćemo ostvariti maksimalne prinose uz minimalne troškove.





Zlatko Vampovac dipl.inž.