Pretpostavka da je zemljište, s retkim izuzecima, prožeto korenom biljaka i hodnicima kišnih glista zbog čega na veliku dubinu propušta vazduh i vodu. Utvrdio je da obrada zemljišta deluje uništavajuće na mrežu tih kanala i pretvara zemljište u jednoobraznu praškastu masu. Achenbach 1921. godine u Istočnoj Prusiji poznavajući sistem obrade Jean de Bruea i Ovsinskog, takođe upozorava da sa prevrtanjem oraničnog sloja narušava njegova prirodna građa s bezbrojnim šupljinama, koje zaostaju nakon prolaska kišnih glista i korenovog sistema biljaka. Prema njegovom mišljenju prevrtanje zemlje neminovno dovodi do pogoršanja životne aktivnosti mikroorganizama u zemljištu.


Sa pojavom novih, tzv. alternativnih sistema obrade zemljišta javljaju se novi pojmovi i termini koji su veoma različiti skoro u svim zemljama. Campbell u Nebrasci 1907. godine svoj sistem obrade zemljišta prvobitno je nazvao sistemom suvog ratarenja (Dry farming system), a kasnije sistem obrade zemljišta pod malčem od slame strnina (Stuble mulch farming). Malč na površini strništa u značajnoj meri smanjuje evaporaciju što u aridnim i semiaridnim predelima je od izuzetne važnosti za prinos sledećeg useva.


Do smanjenja dubine obrade i broja mera obrade dolazi posle II Svetskog rata u Kukuruznom pojasu (Corn belt) SAD zbog želje i potrebe farmera da smanje troškove proizvodnje. Ali neefikasno uništavanje korova herbicidima, nepovoljni setveni sloj, niski prinosi i nemogućnost oruđa za obradu zemljišta i setvu onemogućava ih da rade u površinskom sloju zemljišta sa bogatim žetvenim ostacima.


Savremena tehnologija je savladala sve ove smetnje i doprinela je prihvatanju različitih oblika konzervacijske obrade zemljišta na oko 30 % ukupno obradivih površina pod kukuruzom i sojom u SAD i Kanadi (Cannel i Hews).



Prevrtanje zemljišta na dubinama ispod oraničnog sloja iznosi podornični sloj na površinu. U razmatranju ove tehnologije je potrebno znati kakav efekat se može očekivati. Generalno podornični sloj neće biti kontaminiran semenima korova, ali će biti siromašniji u hranivima, a i kompozicija zemljišta će biti drugačija. Granični (odvajajući) slojevi, koji postoje između prethodne i nove dubine obrade prevrtanjem će nestati. Ovo može biti prednost samo u slučajevima slojeva sa nepogodnim karakteristikama. Još pedesetih godina i u SAD i u Evropi su iznesene mnoge kontraverze oko činjenice “sahranjivanja” aktivnih slojeva. Uvođenjem hemijske kontrole korova otklonjen je glavni razlog nedostatka mešanja zemljišta u odnosu na prevrtanje.


Vrlo plitko prevrtanje ili njegovo izostavljanje ostavlja biljne ostatke na, ili neposredno ispod, površine zemljišta, gde su, objektivno, uslovi bržeg lomljenja i sitnjenja veći nego na većim dubinama. Naglo dekomponovanje ukazuje na visoku biološku aktivnost, a ovo je obično povezano sa idejom o visokoj plodnosti, koja će pogodovati porastu useva. Pri tome je predpostavka da velika biološka aktivnost neće smetati usevu što ne mora biti tačno.


Biljni ostaci, na površini, mogu biti zaštitni sloj od erozije, a u karakterističnim uslovima i od visokih temperatura zemljišta. Mulčiranje je jedan od najpoznatijih načina upotrebe biljnih ostataka.



NAČIN USTANOVLjAVANjA KOLIČINE BILjNIH OSTATAKA - MALČA



Redukcioni faktori za malč obradu za neke useve i neke mašine



Konzervacijska obrada je ona koja ostavlja najmanje 30 % pokrivenosti posle setve. Za 30 % pokrivenosti zemljišta erozioni faktor će varirati od 0,40 za pšenicu do 0,10 za kukuruz. Objašnjava da zbog prečnika stabljike (pšenica —> soja —> kukuruz) vrednost zaštite od erozije za datu površinu u ogledu je da se povećava. 30 % površina kod konzervacijske obrade je vrlo efikasno u zaštiti od erozije za svaku vrstu biljnih ostataka.




Prof. dr Milan Đević "KONZERVACIJSKA OBRADA ZEMLjIŠTA –TERMINOLOGIJA, KLASIFIKACIJA I POTENCIJALI"

Poljoprivredni fakultet Beograd