Pristupiti planiranju plodorodne bašte najbolje je u jesen, posle skidanja prinosa, pre jesenjih kiša, kada je tlo dovoljno suvo i relativno je lako na njemu raditi grabuljama. Pograbuljajte i poravnajte sav prostor bašte, popunjavajući sva udubljenja, u kojima bi se mogla zadržavati voda. Prethodno, pre ovoga, prekopavanje bašte nije potrebno, prethodnih godina vi ste se dovoljno iživljavali nad njom ašovima i plugovima.


Odredite zapadnu ili istočnu stranu bašte. Otstupite od ivice prema unutrašnjosti bašte jedan metar i zategnite kanap tom linijom u pravcu sever jug. Na krajevima kanapa pobodite dva kočića. Kočići moraju biti takvi da mogu da služe nekoliko godina i da vire iznad zemlje 20 – 25 sm. Od tog kolja uđite u unutrašnjost bašte 45 – 50 sm i pobodite još dva kolčića. Od tih kočića odstupite još 100 sm (ako je bašta mala, onda se može napraviti manji razmak, ali ne manji od 70 sm) i pobodite treći par kočića. Ponovo odstupite od tog para 45 -50 sm i nastavite taj postupak na celoj bašti. Poslednji red bašte mora biti udaljen od ivice najmanje jedan metar. Obmotajte kanapom prva četiri kočića, čije je međusobno rastojanje 45 – 50 sm – to će biti sejna površina vaše bašte.


U svakoj takvoj lejici seju se samo dva reda, s tim da je rastojanje između redova najmanje 25 – 30 sm. Krupne biljke (krompir, kupus, tikvice, paradajz i dr.) sade se u razmacima po šahovskom redosledu, pri čemu je svaki red krajni prema prolaznoj stazi. Prema svakoj biljci ovih redova širokim međuprostorom odlično struji atmosferski vazduh. Svi redovi su u pravcu sever – jug i svaka biljka u redu dobija maksimalnu količinu sunčeve svetlosti. Nikakav drugi raspored lejica i redova ne omogućava sve to.


Leje i prolazi nikada ne zamenjuju mesta. Ovakav plan se pravi jednom za mnogo godina. Površinu prolaza nikada ne rastresati, ne đubriti, ne zalivati. Ona se redovno utaba vašim hodanjem po njoj. Vremenom na stazama skoro sasvim prestaje da raste korov, a retki se lako pokose Fokinovim ploskorezom i slažu se na kompostnu gomilu. Treba odrezati korov tačno na visini površine tla. Lišeno nadzemnog dela i hranjenja preko vazduha, korenje korova prestaje sa rastom i posle nekoliko takvih kidanja nestaje. Ako se korov odreže niže od površine tla, onda se probude pupoljci korenja. Od tih pupoljaka izraste ne jedan struk korova, već nekoliko.



Pri takvom planiranju, površina useva (površina uskih lejica) čini 1/3 ukupne površine bašte. To znači da obrađujete, punite kompostom i polivate ne celu površinu parcele, već samo jednu trećinu. Čini se da je neracionalno ako se koristi samo jedna trećina parcele, a 2/3 ne (za staze), ali to se samo čini. Biljke u takvoj bašti, koristeći maksimum sunčeve svetlosti i svežeg vazduha daju prinose po kvadratnom metru duplo veće (računajući i staze) u odnosu na svu površinu bašte, obrađenu na „tradicionalan“ način.


Kanap se prenosi sa leje na leju, prilikom prolećne i jesenje obrade laja i prilikom njihovog formiranja pred setvom. On omogućava da ivice leja budu uredne i ravne. Posle toga kanap se uklanja. Kočići stalno ostaju na svojim mestima i služe kao graničnici za premeštanje creva za polivanje, i na taj način štite biljke leja od povređivanja.