Zašto preko kompostne gomile, a ne putem zakopavanja otpadaka (ili siderata, zelenog đubriva) direkno u zemljište leja, kako to rade mnogi baštovani? Stvar je u tome što organika (kompost), koja se razlaže u zemljištu, privlači na sebe zemljišnu vlagu (zasićeni rastvori uvek privlače sebi manje zasićene). Ona se skuplja neposredno sa sirovom organikom, a onamo gde se nalazi korenje kultura, se stvara deficit vlage i korenje biljaka, čak i uz prisustvo u zemlji organike, ne dolazi do hrane. Biljke će tako gladovati, što će se manifestovati slabim rastom i prinosima.


Čak i ako sirovu (nefermentisanu) organiku zakopavamo svake godine u zemljište leja, to ne garantuje povećanje plodnosti i prinosa kultura. Na taj način bi se svake godine obrazovale parcele u kojima bi sirova organika privlačila na sebe vlagu, lišavajući kulture hrane. Šta više, sirova organika, razlažući se u zemljištu leja, izlučuje takozvani slobodni azot i amonijak koji pogubno utiču na živu zemljišnu sredinu, koja u tlu stvara hranu za biljke i njihovo korenje. To dovodi, ne do povećanja, već do snižavanja prinosa.




Računati na povećanje plodnosti zemljišta i povećanje prinosa kultura, pri ukopavanju u zemlju sirove organike i siderata (kao i sirovog stajnjaka), možemo tek posle godinu dana, kada se sirova organika u zemljištu potpuno fermentiše i ne bude više privlačila svu zemljišnu vlagu i oslobađala azot i amonijak. To znači da neki deo bašte moramo držati neobrađen, t.j., ne koristiti taj deo u toku cele sezone.


Na savremenim, malim po površini parcelama, takva mogućnost ne dolazi u obzir. Osim toga, sirovu organiku, zatrpanu u dubinu zemlje, razlažu prvenstveno anaerobni organizmi, bez prisustva vazduha, t.j., truljenjem. Pri tom, u zemlji se obrazuje kolonija truležnih patogena, koji vremenom počinju da napadaju korenje biljaka i korenaste plodove. Biljke se razboljevaju, loše rastu i razvijaju se, daju male prinose i bolesne korenaste plodove, koji su loši za skladištenje. Kolonija truležnih patogena može da živi u zemlji vrlo dugo, a za oslobađanje od njih primorani smo da lečimo zemljište raznim hemijskim preparatima, a ponekada moramo da se oslobodimo celih slojeva zemlje. To iziskuje velike novčane izdatke i fizičke napore.


Sirova, nefermentisana, organika uvek je krcata „živim“ semenjem raznih biljaka, koja, dospevši u zemlju, vremenom proniču i te biljke su konkurencija kulturama. To iziskuje od baštovana dodatne napore za njihovo plevljenje. Mnoge korovske biljke privlače štetočine, koje napadaju kulture, što opet iziskuje od baštovana nove napore za bitku protiv ovih štetočina. Organika, koja je prošla kompostiranje, naročito uz primenu EM-preparata („Bajkal“ ili „Tamir“) skoro da nema u svom sastavu „živog“ semenja korova.


Zbog ovih razloga, ako baštovan ima pred sobom zadatak, da ima uvek, svake godine, skoro pri svim vremenskim uslovima, plodnu baštu i da je ima bez suvišnih rashoda sredstava i napora, on treba da unosi u leje svoje bašte samo kompost, a nikako sirovu organiku.