Spanać je jednogodišnja biljka kratke vegetacije. Gaji se kao prolećni, jesenji i ozimi usev (jer leti cveta) i u zastićenoj bašti pre, posle ili između neke druge povrtarske vrste. Najpoznatije sorte su matador, varoflej i gaje se direktno iz semena.

Slično salati, spanać veoma dobro uspeva i pri nižim temperaturama (12-15 stepeni), što omogućuje uspešno gajenje tokom zime i ranog proleća u staklenicima i plastenicima, sa i bez grejanja. U uslovima dopunskog grejanja, spanać se može proizvoditi kontinuirano tokom čitave jeseni, zime i proleća, a bez grejanja najbolja je proizvodnja za potrošnju u kasnu jesen (novembar - decembar) i za rano proleće (februar - mart). S obzirom na kratku vegetaciju (40-60 dana) i mogućnost berbe već u fazi 5-6 listova, spanać je veoma dobra naknadna, odnosno predhodna kultura, ali i međukultura između redova paradajza i karfijola. Pri gajenju u zastićenom prostoru bez grejanja, koriste se sorte otpornije na niske temperature (matador, viroflej, viktorija).



Spanać zahteva plodno zemljiste. Posle skidanja predhodne kulture zemljiste se đubri sa 3-4 kg zagorelog stajnjaka ili komposta uz 30-40 g NPK djubriva na m2. Seje se u redove, sa razmakom izmedju redova 20-30 cm i u redu 8-10 cm. Setva treba da se obavlja postepeno svakih 7-10 dana, počev od kraja septembra pa sve do kraja februara.
U toku vegetacije obavlja se okopavanje, dok rozeta listova ne zatvori redove. Uz zalivanje, svakih 10-15 dana (sa 10-12 l vode na m2) izuzetno se obavi jedno prihranjivanje sa 10-20 g azotnog djubriva na m2, u fazi 3-4 lista.

Za normalan rast spanaća najpovoljnija je temperatura od 15 do 16 stepeni, ali dobro uspeva i pri temperaturi oko 10 stepeni. To olakšava proizvodnju i regulisanje temperature u plastenicima. Zahteva optimalnu osvetljenost za vreme oblačnih i zimskih dana, a nakuplja i nitrate.
Spanać se moze brati već kada ima 5-6 listova, za 50-60 dana, a moze se ostvariti prinos od 1 do 1,5 kg/m2.