U jesen, odmah posle planiranja bašte,a sledećih sezona odmah posle skidanja prinosa, obuhvatite kanapom kočiće leje, protresite površinu leja, koju ste ograničili kanapom, velikim ploskorezom Fokina. To treba uraditi baš ploskorezom, da bi se što više iskidalo i protreslo te ostalo u zemljištu korenje biljaka i korova, ako ga je bilo u lejama.


Baš tog istog dana treba naneti na površinu leja kompost (jedno vedro na dva metra dužine uske leje) i, ne ukopavajući kompost u dubinu zemlje, ostavivši ga na površini, politi leje rastvorom preparata „Bajkal EM-1“ (jedna supena kašika radnog rastvora, plus 1 supena kašika ili starog džema, ili prokislog meda, ili melase, sirupa, ili šećera, na deset litara vode) u količini 5 l rastvora na dva metra dužine leje. Tako pripremljene leje moraju dočekati sneg.


Ne trudite se da podignete površinu leja iznad površine stazica (prolaza). Površina leje između bočnih bedemčića zemlje, mora biti u istoj ravni sa stazom. U suprotnom, za vreme žege zemljište uzdignutih leja se brže isušuje i zahteva češće zalivanje. Ima smisla malo podići leje u oblastima gde ima puno podzemne vode. Tamo, pak, gde je nivo podzemnih voda nizak, leje rastu od jesenjeg i prolećnog komposta, pa ih za 4 – 5 g. treba ponovo ravnjati. Naravno, ovo treba raditi u jesen, posle berbe prinosa, a leje formirati na ranijim mestima.



Ne pokušavajte da posejete na uskim lejama više od dva reda kultura. Može se, eventualno, posejati po sredini treći red samo vrlo ranih kultura, na primer rotkvice, koja će biti izvađena za 25 – 30 dana posle sejanja i neće biti u sledećem periodu konkurencija ostalim kulturama.



Ako je zemljište na parceli vrlo tvrdo i teško (glina), onda u jesen, pre unošenja u lejice komposta, može se u njih posejati ozima raž. Samo jedna biljčica ove kulture stvara u zemljištu, u periodu vegetacije, sistem korenja dužine nekoliko stotina kilometara. Zemljišni organizmi, jedući to korenje, rastresaju zemlju na velikim dubinama i čine je rastresitijom. Za ovo vam ne treba ni ašov, ni plug. U proleće, 1,5 – 2 nedelje pre sejanja ili sadnje kultura u lejice, direkno po izrasloj raži, nanosi se kompost, sva se leja rastresa ploskorezom Tokina i poliva rastvorom EM-preparata. Ali treba potrpati u zemlju zelenu raž, čak je korisno da deo ostane na površini.



Zemljani nasipčići duž bokova leja mogu se iz raznoraznih razloga poremetiti. Redovno ih moramo obnavaljati i popravljati, povlačeći zemlju sa prolaza (stazica).



Korov, koji se pojavljuje na prolazima, treba pokositi ploskorezom do visine zemljišta, pokupiti i staviti u kompostnu gomilu. Košenjem na visinu zemljišta uništava se korenje korova, naravno, ne odjednom, ali posle nekoliko košenja, korov nestaje. Košenjem niže od nivoa zemljišta dovodi do trganja korenja iz čijih komadića izrasta ne jedna biljčica korova, već nekoliko. Da li vam je to potrebno? Neki od korova, naprimer maslačak, izdvajaju fitoncide, koji štite biljke od štetočina i bolesti. Ovakav korov je poželjno porezati na početku cvetanja, ali obavezno pre obrazovanja semena.



Formiravši baštu sa uskim lejicama vi ste otstupili od svih ivica parcele 100 sm. Ovaj deo obavezno iskoristite za aromatske i lekovite trave – nanu, koriander, peršun, neven i dr. Ove trave svojim fitoncidima štite baštu od mnogih štetočina.



Prilikom sađenja belog luka, okrenite rebro čena na sever ili na jug. Lišće belog luka je formirano u obliku lepeze. Ova lepeza je usmerena svojom površinom sa severa na jug. Pri tom svaki list lepeze dobija u toku svetlog dela dana maksimum sunčeve svetlosti, biljke mogu da koriste više hrane iz zemljišta i vazduha što će doprineti rastu čenova i glavica.




Na slikama bašta Jovana Drobnjaka iz Barande , pionira EM-tehnologije kod nas.