Ni jedno stvorenje, pa čak ni svinja, ne zagađuje svoj svinjac tako razuzdano kao što to čini homosapiens, trujući svoje stanište đavolski smešanim hemikalijama i njihovim smrtonosnim otrovnim otpadom. Sve nas čeka bezizlazni glib od trulog ljudskog mesa, ako ubrzo ne primenimo protivotrove. Na svu sreću protivotrovi postoje, oni su delotvorni i oni nas mogu vratiti zdravlju.


To da zemlja boluje i da se gotovo više i ne može oporaviti bilo je sasvim jasno još 1912. godine dobitniku Nobelove nagrade dr. Aleksisu Karelu. U delu "Man, the Unknown" ovaj ugledni francuski učenjak upozorio je da, budući da je tlo temelj sveg ljudskog života, naša jedina nada u zdrav svet leži u ponovnom uspostavljanju sklada u tlu kojeg smo poremetili našim savremenim metodama agronomije. Naš celokupni život biće ili zdrav ili nezdrav, rekao je Karel, zavisno od plodnosti tla. Neposredno ili posredno, sva hrana dolazi iz tla.


Danas su tla umorna, prerađena, iscrpljena, bolesna, zatrovana sintetičkim hemikalijama. Zbog toga trpi i kvalitet hrane i zdravlje. Loša ishrana počinje od tla. Dobro ljudsko zdravlje zavisi o zdravoj hrani, a ona može doći samo iz plodnog i bogatog tla. Minerali u tlu, rekao je Karel, kontrolišu metabolizam u stanicama biljaka, životinja i ljudi. Bolesti nastaju uglavnom narušavanjem sklada koji vlada među mineralnim jedinjenjima jedva prisutnim u vazduhu, vodi, hrani, i što je najvažnije u tlu. Ako tlu nedostaju elementi u tragovima, i hrana i voda biće lošijeg kvaliteta.


Karel je zatim prešao na stvar: hemijska gnojiva ne mogu tlu vratiti plodnost. Ona ne deluju u tlu već ih biljka silom upija, što truje i biljku i tlo. Samo organski humus pridonosi životu. Karel je rekao da su biljke važni posrednici pomoću kojih elementi u stenama, pretvoreni u crnicu delovanjem mikroorganizama, mogu postati dostupni životinji i čoveku, kao građa za kosti, meso i krv.



Naprotiv, hemijska gnojiva ne mogu ni poboljšati humusni sadržaj tla niti ga mogu zamenjivati. Oni razaraju njegova fizička svojstva, pa prema tome i njegov život. Kada se hemijska gnojiva unose u tlo ona se rastvaraju i traže prirodnu kombinaciju s mineralima koji su u zemlji već prisutni. Nove kombinacije prezasićuju, pretovaruju biljku i ona postaje neuravnotežena. Ostale kombinacije ostaju u tlu, mnoge od njih u obliku otrova. Biljke koje gnojimo hemikalijama mogu izgledati sočno, ali bujan rast stvara vodenasto tkivo koje je podložnije bolesti a vrednost belančevina je manja. Veštačka gnojiva, rekao je Karel, povećavajući bogatstvo useva i iscrpljujući elemente iz tla, pridonela su promeni hranjive vrednosti žitarica: "Što više civilizacija napreduje to se više udaljava od prirodne ishrane".


Naša sadašnja ishrana sastoji se od hrane koja je lažna, falsifikovana. Iz nje su uklonjeni najdragoceniji, bitni sastojci bojenjem, beljenjem, zagrejavanjem i konzerviranjem. Pasterizovanje mleka ubija enzime koji su od životne važnosti za ishranu i ostavlja samo raspadnute bakterije. Osim toga mleko je posle mesa drugi glavni izvor ostataka pesticida u hrani. Belom hlebu, lažno "obogaćenom", ritualno se uklanjaju klice (koje sadrže hranjiva jedinjenja od životne važnosti), što predstavlja namerno odstranjivanje.



B.S. Anenkov u knjizi "Pozovite prirodu u baštu"