Baš kompostna gomila je garant plodnosti zemljišta vaše bašte i garant visokih, stabilnih, ekološki čistih prinosa. Baš ona određuje kakva će vam biti bašta. Baš ona omogućava ili ne omogućava da štedite fizičku snagu i novčana sredstva prilikom obrade bašte. Ona diktira uslove pod kojima je biti ili ne biti prinosima vaše bašte u ozloglašenoj „zoni rizične zemljoradnje“. Zbog toga i jeste Kraljica. Baš zbog toga se treba i odnositi prema njoj sa dužnom pažnjom i više od toga jer je živa. A sve što je živo zahteva posebno razumevanje, pažljiv pristup i brigu.


Pre svega treba reći da se jednom u jesen i u proleće kompost nanosi na zemljište leja, zbog toga treba imati dve kompostne gomile (plasta, skladišta, hrpe). Jednu će te formirati u rano proleće, kada počnete da dovodite u red svoju parcelu, skupivši sav organski otpad sa vaše parcele. Formiranje ove gomile treba da završite do sredine jula. Kompost iz ove gomile će vam trebati da unesete u zemlju već te jeseni, pa je potrebno da do tog vremena sazri.


Drugu gomilu počinjete da formirate od sredine jula, a završavate do pojave snega. Od jula pa sve do kasne jeseni na parceli ima tako mnogo organike, koju, takođe grabuljte i skupljate, da bi doveli u red parcelu. Kompast iz ove gomile će vam zatrebati za prolećno unošenje u leje, 1,5 – 2 nedelje pre setve kultura. Dogodi se da poželite da imate još jednu gomilu. O njoj nešto kasnije, pošto je ona namenjena voćnjaku, a ne bašti. Naterajte sebe da vam to bude zakon – ništa organsko od otpadaka se ne spaljuje i ne odnosi na smetlišta. To je sirovina za vaše Kraljice, to je njihova svojina. A ako slučajno nešto ipak morate da spalite, onda se postarajte da bar taj pepeo sakupite i odnesete na kompostnu gomilu.


Lokaciju za svoje gomile najbolje je da nađete daleko od vaše kuće, ali gde je zavetrina od glavnih i najčešćih vetrova vašeg područja. Ne treba pripremati kompost u nekakvim jamama ili bazenima, najbolje je praviti ih upravo na zemljištu, koje ste prethodno rastresli vilama. Iz bazenčića i jama je teško vaditi kompost, a uslovi za proces razlaganja organike u njima nisu baš optimalni za dobijanje komposta velikog kvaliteta. Na odabranom prostoru, slojevito, po 10 – 15cm, treba odlagati sve organske otpatke vašeg domaćinstva. Poželjno je da ih prethodno isitnite i promešate, ako su različitog porekla.



Materijal za kompostnu gomilu je sagorela od mraza trava skupljena sa leja, opalo lišće voćki i jagodičastog žbunja, lišće svih, bez izuzetaka, baštenskih kultura i jednogodišnjeg i višegodišnjeg cveća, oplevljeni i pokošen sa leja i prolaza korov, otpad sa kuhinjskog stola (uključujući kosti i iznutrice riba, ljuske od jaja, mrve, upotrebljen čaj, ljuske povrća i voća), izmet domaćih životinja i ptica, pepeo iz domaće peći kuće ili banje, ugljena prašina ili isitnjen ugalj, piljevina, papir. Vrlo je korisno da se u svaki sloj unese i nešto, makar malo, aromatičnih i lekovitih trava (maslačak, metvica (nana), kopriva, hajdučka trava, lovaga, mirođija, peršun, lekovita kamilica i dr.). Paziti da u plast ne upadne tehnička mast, boje, plastika, hemijska sredstva za pranje, staklo, rastvarači svake vrste, metalni predmeti.


Svaki sloj unešene u plast organike treba posuti baštenskom zemljom (još bolje starim kompostom) u sloju debljine 1,5 – 2cm i politi rastvorom preparata „Tamir“ ili „Bajkal EM-1“. Pri tom se jedna supena kašika preparata „Bajkal EM-1“ sipa u 10 litara vode, tom rastvoru se doda jedna supena kašika starog džema, ili prokislog meda, ili sirupa (melase), ili šećera. 5 litara takvog rastvora se sipa na jedan metar površine organike, zatim se složi sledeći sloj skupljenog otpada, i tako se gomila puni – prolećna do sredine jula, jesenja do prvih znakova zime. Slojeve organike i gomile ne treba nabijati i učvršćavati.


Vrlo je važno da se svaki put kada se završi slaganje jednog sloja organike, gomila prekrije polietilenskim pokrivačem tako da ga ne bi sa bokova probijao vetar i da ne dolazi u dodir sa atmosferskim padavinama. Gomili nije potrebno prevrtanje i preturanje, kompost u njoj sazri za 1,5 – 2 meseca. Ukoliko je gomila na zemljištu, u njega će vrlo brzo navaliti ogroman broj kišnih glisti (između ostalog i sa parcele vašeg komšije. Ne govorite mu o tome, da ne bi tražio deo komposta!). Kišne gliste će napuniti kompost svojim kaprolitima i vi ćete dobiti ne prosti kompost, već superkompost najvećeg kvaliteta.


Jesenju gomilu treba ujesen pažljivo i dobro pokriti sa nekoliko slojeva najlona i opteretiti je odozgo nekim teretom, da je ne bi oduvali jaki vetrovi. Ako organika u gomili nije usitnjena, onda se u kompostu mogu naći krupni, ne potpuno razloženi, komadi. Njih ne smemo nanositi u zemljište leja, jer će, nastavljajući da se razlažu u leji, privlačiti na sebe važne elemente ishrane biljaka, pre svega azot i biljke će, pored takvih komada nepregorele organike, gladovati ili se zaraziti patogenima truleži. Zato kompost od neusitnjene organike, pre nego što će biti unet u zemljište, treba prosejati kroz sito sa okcima veličine 2x2 ili 3x3 mm. Krupni ostaci se mogu iskoristiti umesto baštenske zemlje pri
posipanju slojeva kompostne gomile.


U kompostnu gomilu se može trpati, kako je gore rečeno, sav lišćar, bez izuzetaka, baštenskih kultura. To je i lišće krompira, ako ga nije napala filosfera. Zaraženi lišćar krompira možemo složiti u posebnu gomilu, treću, u iste takve slojeve sa dodatkom aromatičnih i lekovitih trava, pepela, ugljene prašine i drugih komponenata. A kompost iz ove gomile se može koristiti za voćke i jagodičasto žbunje. Rok za nanošenje u proleće – pre pupoljenja, u jesen – odmah posle skidanja plodova; norme i raspored operacija su isti kao za nanošenje komposta u proleće i u jesen. Pri tom je važno znati da korenje mnogih voćnih i jagodičastih kultura raste baš u jesen i početkom zime, zato je jesenje unošenje komposta za njih veoma bitno.


Pošto je kompost pripremljen od raznovrsne organike, između ostalog i od aromatičnog i lekovitog bilja, i uz učešće kišnih glisti, on sadrži u svom sastavu vrlo raznovrsan spektar hemijskih elemenata i njihovih jedinjenja, uključujući i stimulatore rasta, antibiotike, vitamine, razne fermente. Pri primeni takvog komposta na lejama bašte, plodored kultura nije neophodan, što ima naročiti značaj kod malih parcela. Možete li verovati da je sav otpad i smeće sa vaše bašte sasvim dovoljan da se svake godine potpuno obnovi i poveća plodnost leja vaše bašte bez upotrebe stajnjaka i mineralnih đubriva.