Do pre nekoliko decenija pasulj se kod nas gajio skoro isključivo uz oslonac, uglavnom kao združeni usev sa kukuruzom. Sa prelaskom na industrijsku poljoprivredu uvezene su niske sorte pasulja i boranije zbog jednostavnije proizvodnje. Međutim, kvalitet prinosa ove biljke gajene uz oslonac daleko je veći i opravdava povećano ulaganje i rad. Najviše se isplati sejati visoke sorte boranije sa širokom mahunom, dok pasulj uz oslonac gaje još samo retki entuzijasti zbog velike konkurencije iz uvoza i oni koji ne žele da rizikuju sa GMO pasuljem iz Argentine.
Zbog osobine da može da poraste u visinu i do 3,5 m, obavezano se gaji uz oslonac. Postoji više načina za ovakvo gajenje :
- uz pritku koja se postavlja za svaku biljku
- uz kanap koji visi sa gornje, dobro zategnute, žice i vezuje se za svaku biljku
- kružno postavljene pritke, koje su vezane na vrhu zbog čvrstine
- uz mrežu za krastavce kornišone, što je i najbolji način i najviše se primenjuje.
Obrada i priprema zemljišta je ista kao i za niske sorte, ali, obzirom da visoke sorte daju veći prinos i imaju veći habitus, treba povećati količinu đubriva za 30-50 % pa i više. Srednja količina mineralnih hraniva bi bila : 30-40 kg/ha azota, 80-120 kg/ha fosfora i 80-100 kg/ha kalijuma. Kao i sve leguminize, odlično će odreagovati na pojačano đubrenje fosforom, koji se može dodati još i kroz sistem kap po kap ili folijarnom prihranom.
Ne treba kasniti sa setvom zato što visoke sorte imaju dug vegetacioni period i razvučeno cvetanje, pa ih treba posejati čim prođe opasnost od kasnih prolećnih mrazeva, obično krajem aprila. Naravno, potrebno je prvo postaviti naslon pa tek onda sejati, da ne bi došlo do povređivanja izniklih biljaka. Razmak između redova može da bude 75-100 cm, a u redu 20-30 cm. Ovo će nekome izgledati kao vrlo mala gustina setve, ali treba imati u vidu da se visoke sorte jako granaju i zauzimaju veći vegetacioni prostor, što je naročito značajno za boraniju, koja tada dobija na krupnoći i kvalitetu.
Visoke sorte kasnije počinju da cvetaju i dugo cvetaju, stoga su osetljivije na nedostatak vlage u zemljištu, a još više u vazduhu. Zato navodnjavanje mora da bude redovno i kvalitetno, a najbolje je kroz sistem kap po kap. Na žalost, iskustva iz prakse zadnjih godina su pokazala da ograničavajući faktor za gajenje pasulja može da bude niska relativna vlažnost vazduha, kada dolazi do opadanja cvetova, pri čemu ni navodnjavanje ne može mnogo da pomogne, naročito ako je kombinovano sa visokim temperaturama i vrućim vetrom. Zato su bolji položaji koji su zaštićeni od vetra i sa blagom senkom. Redovi treba da imaju pravac sever-jug, kako bi došlo do samozasenjivanja u najtoplijem delu dana.
Visoke sorte sukcesivno cvetaju i zameću, tako da berba može da traje i po dva meseca, sve do prvih mrazeva. Berba je laka, ali treba da bude redovna, da bi biljka preusmerila hranu na novozametnute mahune, naročito kod boranije.
Veoma je važno da se ispoštuje plodored, da bi se izbeglo nagomilavanje uzročnika bolesti koje se prenose preko zemljišta ili biljnim ostacima. To se najbolje postiže lako prenosivim konstrukcijama za naslon.
Od visokih sorata pasulja najviše se seju stare sorte - tetovac i gradištanac, a kod boranije to je jerusalimska i lokalne populacije boranije sa širokom mahunom – puterka.
Dragomir Radić