Uzgojiti novo povrće izazov je za svakog baštovana, pa tako i za mene. S tim osećajem, a pomalo i sa nevericom, ovog proleća sam posejala prve semenke minijaturnog meksičkog krastavca (Melothria scabra), novog povrća koje se tek probija u svet kulinarstva. Zahvaljujući svojoj veličini od samo 2 centimetra, kuvari su mu za sada pronašli mesto u kanape sendvičima ili u kombinaciji s drugim mini povrćem, kao što je čeri paradajz.



Za razliku od poznatih krastavaca, meksički mini krastavac otporan je na bolesti i zato idealan za organski uzgoj


No, meni se čini da je to tek početak jer njegov ugodan, pomalo kiselkasti miris nudi još mnogo zanimljivih mogućnosti . Poreklo iako izgleda kao da je uzgojen u nekoj bizarnoj laboratoriji, meksički mini krastavac zapravo je prirodna biljka poreklom iz Srednje Amerike, gde se koristi u ishrani već vekovima. Iako u svojoj domovini raste kao višegodišnja, u našem podneblju ipak ga je bolje uzgajati kao jednogodišnju biljku.




Meksički mini krastavac veoma je plodan i neprestano donosi plodove od maja do kraja oktobra


Njegova posebnost, koja će, uverena sam, privući mnoge baštovane, neobični su ovalni plodovi, koji izgledom podsećaju na lubenicu. No, da se radi o krastavcu postaje jasno tek kada ga probamo. Ipak, zahvaljujući visokom sadržaju vitamina C, njegov ukus dosta podseća i na limetu. Meksički mini krastavac posejala sam već u aprilu, dakle mesec dana ranije od poznatih sorti koje uzgajamo za salate ili kišeljenje. Priznajem, to mi je bilo malo neobično jer april je bio i hladan i kišovit. No, biljčice su se ipak pojavile i nastavile da rastu hrabro i brzo, stvarajući mnoštvo isprepletenih listova i vitica.





Da je reč o krastavcu vidi se i po preseku ploda i semenkama tipičnim za porodicu krastavaca


Tek tri meseca posle pojavili su se i prvi plodovi, tako maleni da sam ih prvo jedva primetila. Ubrzo su ti maleni plodovi dozreli i nastavili obilno cvetati i dalje, razvijajući mnoštvo novih plodova koje berem još i sada, krajem oktobra, kada su svi moji krastavci već odavno završili svoju vegetaciju. Iako se moje iskustvo u uzgoju ne može meriti godinama, jer iza mene je tek prva godina uzgoja, mogu ipak reći da je ovo biljka koja će sigurno oduševiti mnoge baštovane entuzijaste.




Ova brzorastuća penjačica otpornija je na hladnoću od poznatih vrsta krastavaca pa se plodovi beru još i sada


Raste brzo i otporna je na bolesti poput plamenjače, s kojom se gotovo neizbežno suočavaju ostali krastavci. Takođe, nema nekih posebnih zahteva kada je u pitanju uzgoj. Posejala sam ih u redove ispunjene s mnogo komposta i malčirala nakon što su biljčice dosegle visinu od desetak centimetara. I to je zapravo sve. Iako se njihov rod ne može meriti u kilogramima, gurmanski užitak svakako je vredan truda.





"Vrtlarski dnevnik" Kornelija Benjovski Šoštarić