Za organsku proizvodnju semena naši poljoprivredni proizvođači najčešće koriste stare sorte, lokalne populacije, nešto manje neke samonikle vrste i lokalne zapostavljene sorte, koje su se vremenom adaptirale na postojeće uslove.


Uslov za postizanje dobrih rezultata i dobijanje kvalitetnog semena jeste dobra obrada zemljišta. Zemljište slabo obrađeno bogato je korovskom vegetacijom koja se vrlo teško suzbija na organski način, (dobijamo manje kvalitetno seme i slabije prinose). Kod useva sa sitnijim semenom jako je bitno obezbediti zemljište fine mrvičaste strukture, jer takva zemljišta imaju dobar vodnovazdušni režim i zadržavaju vlagu.


Rotiranje useva tj. plodored bitan je u cilju smanjenja bolesti koje napadaju određene familije gajenih biljaka. Za postizanje veće plodnosti koristiti preduseve: leguminoze, zaoravanje leguminoza tj. zelenišno đubrenje, malčiranje slamom, korišćenje komposta, glistenjaka i stajnjaka organski proizvedenog, u poslednje vreme sve veću primenu imaju i mikrobiološka đubriva.



Seme sejemo direktno u dobro pripremljeno zemljište ili presađivanjem rasada. Kulture kojima prijaju niže temperature su: salata, spanać, c. luk, rotkvica, cvekla, grašak i toploljubive koje rastu u uslovima toplijeg zemljišta oko 21 stepen °S. Međuredno rastojanje treba da omogući gajenoj kulturi dobar razvoj, porast i cvetanje. Dobrim razmakom postižemo dobro provetravanje, pristup insektima i oprašivanje.







Seme kod povrća se deli na dve kategorije: mokro (paprika, paradajz, tikva) i suvo seme (kupusnjače, lukovi i leguminoze). Prilikom ubiranja suvog semena, stabljike ubrati još dok su zelene, staviti ih na sušenje na otvorenom polju, tada ga pokupimo ručno ili mašinski, na taj način smanjujemo lomljenje semena. Zrelost useva kod mokrog semena uglavnom određujemo bojom, meso koristimo za preradu a seme peremo i odmah sušimo. Suvo seme čuvamo na temperaturi od 19 stepeni i pri relativnoj vlažnosti od 50%.




Dragan Mijušković, dipl.ing