U novembru se nastavljaju i završavaju obimni jesenji radovi, pre svega berba kukuruza i setva ozime pšenice. Ove radove treba ubrzati zbog opasnosti od dugih jesenjih kiša, mrazeva i snega. Svako čekanje predstavlja rizik.


Posle jesenje setve slobodno zemljište treba poorati duboko i đubriti stajnjakom i mineralnim đubrivima. Brazda ostaje otvorena, da bi bolje izmrzla tokom zime i prikupila zimsku vlagu. Na njivama na kojima su požnjeveni kasni usevi (pa i oni raniji), ako se neće zasejavati ozimi usevi nego jari, takođe treba obaviti duboko zimsko oranje. Ore se duboko oko 25-30 centimetara. Po pravilu, u jesen se ore za sve useve koji će se sejati u proleće, osim na nagibima i naplavnim terenima, gde ima opasnosti od erozije tokom zime. Uzorana zemlja tokom jeseni i zime nakupi mnogo vlage za letnji period, a mrazevi istope grude i unište mnoštvo štetočina i korova u tlu.


Treba pregledati ozime useve i eventuelno ih tretirati fungicidima i herbicidima. Skladišta se obavezno pregledaju. Dobro je pregledati lucerišta, a i druge zasejane površine, kako bi se na vreme utvrdilo prisustvo miševa i voluharica, pa ukoliko se utvrdi da je njihova populacija brojna, uraditi nešto na njihovom suzbijanju. Jer, štete koje mogu da nanesu znaju biti ogromne.



Kompletna aparatura za zaštitu bilja se sređuje. Detaljno se pere, podmazuje i sprema na odgovarajuća mesta. Dotrajale delove aparature treba promeniti. Krajem meseca traktor i druge priključne mašine treba temeljno pregledati i zaštititi od korozije. Ne sme se dozvoliti da poljoprivredna mehanizacija ne bude zaštićena na propisan način u zimskom periodu. U protivnom, skratiće joj vek trajanja.


U novembru se beru kasne kupisnjače - kupus pozni, kelj pupčar, kelj, i vade praziluk, zimska rotkva, cvekla, spanać, rotkvica, peršun, paštrnjak, mrkva ... Preostalo povrće sprema se za dugotrajno čuvanje. Predzimska setva obavlja se tokom novembra ili još bolje, početkom decembra. Tako se seje šargarepa koja nikne tek u proleće i ranije pristiže od one sejane u februaru i martu. Sadnja arpadžika za mladi luk obavlja se tokom ovog meseca.



Ovo je mesec svinjokolja. Utovljene svinje prispevaju za klanje i prilikom obavljanja ovog posla potrebno je maksimalno iskoristiti sve proizvode koje nam zaklana svinja može dati, pored mesa i masti, slaninu, iznutricu, krv, čekinje ...
Svinjsko meso obavezno pregledati kod veterinara, jer je trihineloza opasnija bolest nego što se misli. U ovom mesecu kolju se i za zimu konzerviraju soljenjem i dimljenjem, pored svinja, ovce i goveda, a negde i plovna živina. Konzerviranje mesa soljenjem obavlja se suvo ili u salamuri. Posoljeno meso mora da se ocedi od vode 24-48 sati i da stoji pod opterećenjem kako bi se iz njega iscedili što više vode. Potom se kači par sati na vazduh pa se pod njega loži vatra i konzerviše dimljenjem. Na dimu se posoljeno meso drži sve dotle dok sa svih strana ne dobije crvenkasto-mrku boju. Postupak dimljenja može da traje sedam do 14 dana, a onda se meso ostavlja u sušnicama obešeno na hladnom vazduhu da se dalje suši. Nakon 28-35 dana sušenje je završeno i meso se odnosi u prostoriju u kojoj će se čuvati.



U novembru se vade, klasiraju, trape ili isporučuju vegetacione i generativne podloge i sadnice voćaka. Podižu se voćnjaci, matičnjaci vegetativnih podloga i obavlja sadnja podloga u rastilu. Popunjavaju se prazna mesta u voćnjaku. Nastavlja se đubrenje i osnovna obrada u zasadu. Izvodi se plavo prskanje breskve i kajsije, a mlade voćke štite od glodara. Zaštita od zečeva zaslužuje posebnu pažnju. Iskusni voćari tvrde da je najefikasnija ograda od pletene žice ili uvijanje mladih stabala. Od miševa zatrovanih mamcima treba da se zaštite i utrapljene sadnice.


U vinogradu se rasturaju stajnjak i menralna đubriva. U toku je jesenja duboka obrada zemljišta između redova i u redu. Vinogradi se režu na zrelo. Čokoti se Zagrću.



Lukovice i gladiole, izvađene prošlog meseca, potpuno treba osušiti, a zatim samo zdrave i neoštećene ostaviti na suvo mesto zaštićeno od izmrzavanja. Ako će prezimiti u zemlji, lukovice narcisa, lala i zumbula pokriti da ne izumiru. Ako se želi u bašti u proleće podići novi travnjak, u novembru treba pripremiti zemljište. Čim otpadnu listovi, okopati ukrasno grmlje, a krajem meseca može se i orezati. Osetljive biljke omotati slamom ili jalovim grančicama da budu zaštićene od hladnoće. Novembar je najpogodniji za sadnju i presađivanje ukrasnog drveća i grmlja.




Petar Ilić, zamenik glavnog i odgovornog urednika "Poljoprivrednog kalendara"