Stevija je biljka koja potiče iz srednje i Južne Amerike, tačnije Paragvaja, a njene dobrobiti su višestruke. Sve manje američkih poljoprivrednika sadi duvan i istovremeno se pitaju, što saditi umesto njega? Vredna, no gotovo nepoznata biljka - stevija , prirodni je zaslađivač koji se sve više koristi u prehrambenoj industriji, a posebno su za nju zainteresovane velike kompanije kao što su Coca-Cola i PepsiCo . Stevija sadrži prirodne zaslađivače , takozvane stevoil glikozide , koji su i do 300 puta slađi od šećera, a ne sadrže kalorije. Njeno delovanje je dobrotvorno pri snižavanju krvnog pritiska, a pomaže i u hipoglikemijskim stanjima, dok se ističe i njeno izuzetno svojstvo antimikrobnosti. Stevija je takođe pogodna za dijabetičare jer ne povećava nivo šećera u krvi, a nema ni štetnih efekata na zube.


Poput ostalih niskokaloričnih zaslađivača, osim što steviol glikozidi omogućavaju uživanje u slatkom ukusu bez povećanja dnevnog unosa energije, mogli bi pružati i značajnu pomoć u regulisanju telesne težine kada se koriste u sklopu pravilne ishrane, kao zamena za dodate šećere i uz redovnu fizičku aktivnost. U Americi se ova biljka nastoji kultivisati, a vekovima se uzgajala u Južnoj Americi, Kini i Japanu. No, do pre nekoliko godina, jedva 10% američke populacije tek je čulo za ovu neobičnu biljku, koja svoju popularnost zasluženo osvaja i na zapadnom tržištu.


Zovu ju svetim gralom zaslađivača, savršena je za one koji vrednuju zdrav život, a mogla bi zameniti 20-30% svih dijetetskih zaslađivača koji su sada u upotrebi. Veličina tog tržišta u Americi je procenjena na čak 58 milijardi dolara . U skladu s time, i evropsko zakonodavstvo pokušava pooštriti pravila koja se tiču uzgoja i proizvodnje duvana nametanjem sve više upozorenja na kutijama cigareta, i braneći gotovo sve ukuse koji poboljšavaju ukus duvana i podstiču pušenje. Naime, Direktiva o duvanskim proizvodima , koja je trenutno u postupku donošenja u EU - odnosi se na označavanje i pakovanje duvanskih proizvoda, a njome bi se između ostaloga trebalo zabraniti proizvodnja " slim "i aromatizovanih cigareta od mentola i čokolade, kako bi se smanjila atraktivnost duvanskih proizvoda za mlade, posebno za žensku populaciju. Novom evropskom Direktivom o duvanskim proizvodima, čak 75% kutije trebalo bi biti prekriveno upozorenjima o štetnosti pušenja, a u kutiji bi bilo manje od 20 cigareta. Cilj Direktive je smanjivanje broja pušača za 2% u narednih pet godina, jer čak 25.000.000 evra godišnje u EU se troši na lečenje bolesti uzrokovanih pušenjem. Iz ovih razloga, uzgoj stevije mogao bi biti budućnost duvanskih polja.



Gde su tu uzgajivači duvana?


Kao kulture, duvan i stevija dele neke sličnosti. Oboje vole iste vrste klime i tla. Čak su i tehnike i procesi uzgoja vrlo slični, pa je farmerima koji se bave uzgojem duvana stevija obećavajuća alternativa . Oni koji imaju iskustva u prelazu uzgoja s duvana na steviju, kažu da su nakon nekoliko modifikacija, koristeći istu mehanizaciju, bez problema svoju proizvodnju preusmerili na uzgoj jedne sasvim druge kulture.


Stevija se može uzgajati iz semena ili iz reznica . Koju od tih dveju mogućnosti izabrati, zavisi od finansijskih mogućnosti. U našim klimatskim uslovima, biljke stevije se sade na otvoreno polovinom maja, kada prođe opasnost od pojave kasnog mraza. Stevija je tolerantna prema tipu tla, ali najbolji rezultati se postižu na peskovito-ilovastim tlima . Najvažnije je da se voda ne zadržava oko njenog korena, jer može doći do truljenja, a pošto podnosi kiselost tla 4,5-7,5 pH, ne raste dobro na zaslanjenom zemljištu. Ima relativno malu potrebu za hranivima u odnosu na druge povrtne kulture. Preporučuje se đubrenje organskim đubrivima s malim procentom azota. Ne podnosi konstantnu sušu, pa je zavisno o klimi, potrebno povremeno natapanje.


Stevija ne podnosi zakorovljeno tlo jer ima relativno plitak koren, pa je poželjno pokrivanje crnim PE folijama ili povremeno mehaničko uklanjanje korova. Zbog njenog slatkog ukusa, štetočine je nerado napadaju, pa se ona sadi čak i međuredno s povrtnim biljkama jer repelentno deluje na većinu insekata.


S berbom stevije se započinje u avgustu neposredno pre cvetanja i završava pre prvih mrazeva. Može se brati višekratno u razmaku od 7-10 dana, ili odjednom - ručno ili mašinski. Prinosi se, zavisno o tehnologiji uzgoja, kreću od 30-40 g / biljci suvog lišća. Interes za steviju, među poljoprivrednicima sve se više povećava, a hoće li zameniti duvan i kako će to izgledati u Evropi, na nama je da vidimo, a na poljoprivrednicima da razmotre ovaj zanimljivi predlog. S obzirom da se duvan u Evropi nastoji potisnuti, a veliko sivo tržište duvana tome sve više pogoduje, očekujemo da će zakonske regulative biti još i strože, s obzirom da već sada, čak i proizvođači duvana za konzumaciju vlastitog proizvoda morati prvo da plate - porez i akcize.



Ivana Parađiković