U želji da na neki način podstaknu proizvodnju upravo autohtonog kupusa koji gaje, Futožani su pokrenuli inicijativu njegove zaštite kod Zavoda za intelektualnu svojinu. Na ovaj način zaštićena je sorta kojoj je pretilo nestajanje a istovremeno je zaštićeni proizvod. Futoški sveži i kiseli kupus" stekao zaštićeno ime porekla. Udruženje "Futoški kupus" dobilo je sertifikat Oznake geografskog porekla za futoški sveži i kiseli kupus.


Turskim popisom iz 1578. godine prvi put u istoriji se pominje proizvodnja kupusa u Futogu. U 18. veku poljoprivreda se podiže na viši nivo, a Futog se kao regionalni centar još više razvija. Zahvaljujući trgovcima, futoški kupus stiže do Bačke, Srema, Slavonije, dvora u Pešti i Beču. Futoški kupus kao poznat proizvod zauzimao važno mesto u asortimanu poljoprivrednih proizvoda ovog podneblja, a izgradnjom puteva i prolaskom pruge kroz Futog, stiže na tržište širom Evrope. Viševekovnim gajenjem kupusa u futoškom ataru, formira se jedna sortna populacija koja se po svojim kvalitetnim osobinama izdvaja od drugih i samim tim određuje svoj izvorni naziv „FUTOŠKI KUPUS“.


Geografski položaj, klima i sastav zemljišta presudni su faktori u stvaranju ove od davnina poznate i nadaleko čuvene sorte. Futoški kupus, kroz vekove, trpi određene promene uslovljene klimatskim, prirodnim i ljudskim faktorima, ali je sva svoja kvalitetna svojstva zadržao i do danas.



Osobine futoškog kupusa:
Pripada beloj vrsti kupusa, srednje kasna i kasna sorta namenjena za kišeljenje i svežu potrošnju, vegetacija duga od 110 do 140 dana od dana rasađivanja. Optimalni rok za rasađivanje od 01. jula do 20. jula, listovi rozete i spoljni listovi glavice su zelene boje sa slabo naglašenom nervaturom. Glavica je blago spljoštenogovalnog oblika, prosečna težina glavice je od 1,5 do 3,5 kilograma. Niske kalorične vrednosti – 25 kilokalorija na 100 g svežeg kupusa, a 22 kilokalorije na 100 g kiselog kupusa. Sadrži visok sadržaj mineralnih materija i esencijalnih amino kiselina (lizin, metionin, cistidin). Takođe ima visok sadržaj vitamina.



Kupus sadrži:
90% vode ; 5–10% suve materije,1-7% šećera,0,6 do 7% belančevina,0,4 do 3,5% celuloze.0,3 do 1,9% pepela. Od mineralnih materija ima najviše: K, R, Sa, Fe, Mg, J, Cu, S. Od vitamina ima najviše: C, A, B1, B2, B6, B12, PP, P, K i novo otkriveni JU (U) – brasicin koji sprečava pojavu čira.



Futoški kupus, poseduje značajna lekovita svojstva. Izuzetno dobar u prevenciji od prehlade i gripa jer podiže imunitet organizma. Leči kašalj i prehladu (melemi i čaj od kupusa). Podstiče i pojačava rad želuca i peristaltiku creva. Deluje i sprečava pojavu čira na želucu i dvanesto-palačnom crevu (brasicin). Sprečava pojavu raka na želucu i dvanestopalačnom crevu (Se i celulozna vlakna). Mineralne materije ubrzavaju metabolizam ćelija i cirkulaciju krvi tako da se smanjuje krvni pritisak i pojava arterioskleroze. Smanjuje holesterol u krvi. Povećava imunitet i antibaktericidno dejstvo zbog prisustva eteričnih ulja u kojima se nalazi S (sumpor). Poboljšava krvnu sliku, sadrži dosta kalcijuma, koji pomaže u borbi protiv osteosporoze i kamena u bubregu. Ubrzava sazrevanje apscesa i površinskih čireva .Sok od futoškog kupusa i cvekle pročišćuju krv i smanjuje masnoću kože, leči akne i bubuljice, rasol čisti jetru od otrova i alkohola leče mamurluk. Leči modrice i podlive itd.


Futoški kupus predstavlja autohtonu povrtarsku kulturu čija se proizvodnja smanjila tokom poslednjih decenija. Iako hibridne sorte daju veću količinu proizvoda po jedinici površine, pa im je savremena poljoprivreda, kao rentabilnijim, sve naklonjenija, autohtone sorte, poput futoškog kupusa, imaju neke druge prednosti. Reč je o većem udelu šećera, zatim vitamina C, kompleksa vitamina B i magnezijuma, fosfora i drugih sastojaka. Futoški kupus čine specifičnim i vrlo tanki i elastični listovi, sa slabije izraženom nervaturom, za razliku od hibridnih vrsta. Više šećera znači i bržu fermentaciju, odnosno kiseljenje kupusa, za šta je potrebno ne više od 25 do 30 dana. Futoški kupus se razlikuje i po izgledu od hibridnog, njegova glavica nije potpuno okrugla, već blago spljoštena sa prosečnom težinom od 2,9 kilograma. Stablo, ili kako narod kaže koren, dosta je kratko, a zasečena glavica je bele do beložute boje. Futoški kupus se ne sadi svake godine, potreban mu je plodored i može se kombinovati sa drugim kulturama, s obzirom na to da se sadi krajem juna i početkom jula, a sazreva polovinom oktobra. Iako je, dakle, mnogo zahtevniji u pogledu gajenja od hibridnih sorti, sve to nadoknađuju njegova izvanredna svojstva.


U sklopu oznaka geografskog porekla razlikuju se "ime porekla" i "geografska oznaka". U ovočaju "futoški sveži i kiseli kupus" zaštićen je kao "ime porekla", što je nešto složeniji proces, jer se dovode u vezu ne samo prirodni i ljudski faktori koji utiču na vanserijska svojstva nekog proizvoda, već je neophodno i da se celokupna proizvodnja obavlja na jednom užem geografskom području, što kada je reč o "geografskoj oznaci" nije neophodno. Kod futoškog kupusa to geografsko područje predstavlja mesna zajednica Futog, u blizini Novog Sada, gde se sve odvija.


Da bi se postigli što bolji rezultati, dobar prinos, kvalitetan izdrav proizvod, pri proizvodnji Futoškog kupusa neophodno je proizvesti zdravo seme, zdrav rasad i izvršiti kvalitetne agrothničke mere. Pri proizvodnji semena prvi korak je odabir odgovarajućih glavica. Pre trapljenja glavica sa korenom, savetujemo da se izvrši dezinfekcija samih glavica i zemljišta gde će se glavice trapiti. Utrapljene glavice dobro zatrpati da ne bi došlo do izmrzavanja tokom zimskih meseci. U aprilu mesecu, kad prođe opasnost od jakih mrazeva, glavice se odgrću da bi cvetonosno stablo proraslo. Prvo cvetanje počinje početkom maja a završava se u junu mesecu. U ovom periodu neophodno je obezbediti uslove za dobro oprašivanje i sprečiti štetno delovanje raznih insekata, parazitnih gljiva i bakterija. Kako je Futoški kupus podložan ukrštanju sa drugim vrstama kupusa i kupusnjačama, preporucčujemo proizvodnju semena u izolovanom prostoru (u kavezima). Zastupljena su tri načina proizvodnje rasada. Proizvodnja na otvorenoj leji, kontejnerska proizvodnja i proizvodnja hidroponijom u zatvorenom prostoru. Predlažemo proizvodnju rasada hidroponijom, jer se takvim načinom proizvodnje dobija zdrav i kvalitetan rasad a u velikoj meri ovaj način proizvodnjenje rasada smanjuje pojavu masovnih zaraza izazvanih pojedinim patogenim mikroorganizmima što ima za rezultat manju upotrebu fungicida .



Način uzgoja gajenja futoškig kupusa


Plodored je bitan preduslov za kvalitetnu proizvodnju. Futoški kupus može da se gaji kao postrni usev (posle mahunjača, krastavca, mladog krompira, trava i strnih žita) i kao glavni usev bez pretkulture. Ne treba ga gajiti na istom mestu tri godine a pri pojavi bolesti bar 4 do 5 godina. Ukoliko se gaji u intezivnom plodoredu ili samo sa jednom godinom razmaka, potrebno je unošenje i zaoravanje stajskog đubriva. Preporučujemo zimsko oranje na dubinu od 25 do 30 cm ili letnje oranje (posle skidanja preduseva) na dubinu od 20 do 25 cm. Prilikom đubrenja zemljišta savetujemo da se izvrši analiza zemljišta da bi se tačno odredile količine hraniva za postizanje odgovarajućeg kvaliteta i prinosa. Futoški kupus nema gene otpornosti na parazitne gljive i bakterije a napadaju ga i razni štetni insekti. Na osnovu toga i zbog što zdravijeg proizvoda preporučujemo biološke preparate uz dodatak 5% insekticida iz grupe piretroida za suzbijanje insekata a za suzbijanje biljnih bolesti primenu određenih agrotehničkih i higjenskih mera. Za uspešnu proizvodnju Futoškog kupusa neophodno je konsultovanje stručnih lica iz oblasti zaštite bilja.





Tekst preuzet sa http://www.futoskikupus.org/