Salata je jednogodišnja biljka, bogata mineralnim materijama i vitaminima, deluje osvežavajuće i poboljšava apetit. Glavičasta salata(Lactuca sativa var. capitata) obrazuje rastresitu glavicu. Razlikuju se sorte sa hrskavim listovima i sorte sa puterastim listovima. Lisnata salata (Lactuca sativa var. acephala) obrazuje rozetu od glatkih, slabo do jako naboranih listova. Gaje se sorte za rezanje (L. sativa var. secalina) lisne rozete ili za otkidanje pojedinačnih listova. One dobro obnavljaju rast. Salata romana (marula) (L. sativa var. romana) obrazuje izduženu glavicu, a salata stablašica (L. sativa var. angustana) ima visoko stablo (20-30 cm) sa ukusnim listovima. Salata se uspešno može gajiti u različitim oblicima zaštićenog prostora kao i na otvorenom polju.


Rast i razvoj odvijajaju se na temperaturama 10-18 °S, a u fazi formiranja glavice 5-8 °S. Dobro podnosi kratkotrajne radijacione mrazeve u ranijim fenofazama porasta (rozeta), može izdržati čak i do -8 °S. Visoke temperature, više od 25 °S, u proizvodnji zelene salate nisu dobre jer dovode do ubrzanog cvetanja.


Zelena salata je usev sa kratkom vegetacijom, svega 50 do 120 dana, što zavisi od tipa, sortimenta, sezone i uslova gajenja. Salati je neophodna dobra osvetljenost. Bez dovoljno svetlosti produžava se vegetacija i obrazuje se rastresita glavica, a povećava se sadržaj nitrata (i do 3000 mg/kg). Tako je dužina perioda od sadnje do tehnološke zrelosti 35-50 dana pri sadnji u aprilu, a pri sadnji od oktobra do decembra 80-90 dana. Za salatu je neophodno gasovanje sa C02. Ono se primenjuje svake nedelje, pri sunčanom vremenu. Primena C02 povećava prinos salate i za 25%.



Za salatu su dobra laka, plodna, rastresita zemljišta, sa pH vrednošću 6-7. Salata sa prinosom od 4kg/m2 u zaštićenom prostoru iznosi iz zemljišta 8 g N, 1,5 g P, 13g K2 i 1 g Mg. Đubriti treba uz stalnu kontrolu plodnosti zemljišta. Orijentaciono se pred sadnju unosi 80 g N, 50 g P205 i 120-150 g K20/10 m2, uz đubrenje stajnjakom (2-3 kg/m2). Bitno je da su hraniva lako usvojiva jer je salata jako osetljiva na povišenu koncentraciju soli u zemljištu. To ujedno znači da je neophodno redovno održavanje povoljne vlažnosti zemljišta. U suprotnom, brzo se javljaju ožegotine na listu. Zemljište za salatu mora biti dobro pripemljeno (dezinfikovano, đubreno, obrađeno).


U objektima zaštićenog prostora, salata je uglavnom ozimi usev, koji se u satakleničkoj proizvodnji gaji uz dopunsko zagrevanje, dok se u plastenicima uglavnom proizvodi bez grejanja u kasnu jesen i početkom proleća. Na otvorenom polju salata se gaji u prolećnoj, letnjoj i jesenjoj proizvodnji, kada ne postoje značajna ograničenja u smislu meteroloških uslova, ukoliko se odabere adekvatan sortiment i tehnologija gajenja.




Dr Mijodrag Đorđević