Plodored je smena vrsta useva u vremenu i prostoru. Plodored omogućava da se održi ravnoteža prirodnih sila i da ne dođe do poremećaja u zemljištu kao posredniku između biljke i čoveka. Neprekidnim gajenjem useva u velikoj meri iskorišćava se zemljište tako da se mora voditi računa o njegovoj plodnosti, odnosno obnavljanju.


Odgovarajućim plodoredima bi trebalo obezbediti ne samo održavanje, nego ako je to moguće i povećanje zemljišne plodnosti na duži rok. Sve ovo može se postići pre svega delovanjem agrotehničkih mera na fizičke, hemijske, a samim tim i biološke osobine zemljišta.


U našoj zemlji najviše je zastupljen dvopoljni plodored (ozima pšenica - kukuruz). Dvopoljni, tropoljni i višepoljni plodoredi pokazuju niz prednosti u pogledu fizičkih osobina zemljišta u odnosu na gajenje u monokulturi. Promenom fizičkomehaničkih osobina pod uticajem sistema biljne proizvodnje menjaju se vodni, vazdušni i toplotni režim zemljišta tj. mikroklima, što se posebno odražava na karakter i intenzitet mikrobioloških procesa. Osim toga plodored je mera kojom se racionalnije koristi energija. Prema nekim podacima u rotaciji plodoreda u kome uključuju leguminoze energija se čuva u odnosu na monokulturu kukuruza od 25-50%.


Plodored je praktično najjeftinija biološka mera sa fitosanitarnom funkcijom, jer sprečava širenje bolesti i nagomilavanje populacija štetočina. Glavna razlika između konvencionalnih
sistema i organskih sistema gajenja je upotreba više vrsta biljaka u rotaciji plodoreda. Plodoredi su po mišljenju mnogih stručnjaka osnovna komponenta održive poljoprivrede. Jedan od puteva povećanja frekvencije biljaka u plodoredu tj. intenziviranjem ubacivanjem međuuseva sa različitom namenom.



Združeni usevi sa uvođenjem moderne tehnologije u poljoprivrednu proizvodnju sistemi gajenja
bilja su prešli sa polikulture na monokulturu. Za razliku od dosadašnjih shvatanja da je
budućnost poljoprivrede u specijalizaciji, pri čemu bi se jedan usev gajio sa još većim intenziviranjem tehnologije višeg nivoa i gde bi dobijanje visokih prinosa neminovno povlačilo visoka ulaganja, danas se javljaju mišljenja da združivanje useva nije zastareo pristup biljnoj proizvodnji već naprotiv, ovo može biti jedan od dobrih alternativnih načina zaštite i očuvanja prirodnih resursa.


Ovaj pristup je iznad svega ekološki, a što je vrlo značajno racionalan, jer pored nešto nižih prinosa značajno smanjuje ulaganja. Kao prednosti na strani ovakvih sistema navode se: povećana produkcija biomase i prinosa, bolje korišćenje raspoloživih resursa, manje štete od korova, bolesti i štetočina, veća stabilnost sistema, bolja i raznovrsnija ishrana ljudi i životinja, sigurniji prihodi ne samo u ratarstvu već i u povrtarstvu. Združivanje useva ( intercropping ) je praktično gajenje dva ili više useva istovremeno na jednom polju. Odnos između biljaka koje se nađu na istoj površini u isto vreme je istovremeno kompetetivan i kooperativan.


Već duži niz godina na ceni je “neprskana hrana”. U organskoj poljoprivredi zabranjeni su svi sintetički peticidi i herbicidi. Za zaštitu bilja se koriste uglavnom biljni preparati i najčešće se koriste kao preventivna sredstva. Takođe se koriste alelopatska dejstva drugih biljaka, njihove izlučevine teraju štetočine od useva. Evo nekoliko predloga koji mogu biti korisni kod ukrasnog bilja, a još više kod voća i povrća koje koristimo u svakodnevnoj ishrani. Oni su značajni i zbog činjenice da je sredina u kojoj gajimo neku kulturu istovremeno i stanište velikog broja drugih organizama, od kojih su mnogi korisni. Hemijski preparati koji se koriste štetni su podjednako i za njih, koliko i za štetočine.


Još davno su ruski seljaci među žito sejali kamilicu, verujući da ona pospešuje rast žita. Danas je potvrđeno da samo jedna biljka kamilice od pojave belog crva štiti površinu od 1 m2. Ona pozitivno utiče na sve biljke, te je treba sejati gde god je to moguće. Za suzbijanje belog crva može se koristiti i neven, čija isparenja iz korena ova štetočina izbegava. Posebno je koristan u simbiozi sa šargarepom. Pored ovoga, neven je i lekovit, te se cvet može sušiti za čaj.


Posebno treba pomenuti dragoljub. Ima izuzetno veliki procenat antibiotika i može se koristiti u ishrani, svež ili kao salata. Dragoljub je jednogodišnja puzavica dužine do 2m. Dve biljke posejane pored voćke i omotane oko nje u velikoj meri suzbijaju biljne vaši. Biljke napadnute biljnim vašima dobro je isprskati retkom kašom od zgnječenih listova dragoljuba.


Za zaštitu su korisne i mnoge povrtarske kulture. Tako, na primer, beli luk ne prija belom crvu, a posađen između redova jagoda pomaže da jagode budu čvršće. Ren posađen po obodu zasada krompira pomoći će u dobijanju zdravijih krtola, a pored trešnje sprečava pojavu monolije, izazivača truljenja. Kim u blizini krompira poboljšaće ukus krtola, a peršun blizu paradajza ukus plodova. Peršun takođe pozitivno deluje protiv nekih parazita praziluka. Đurđevak pored ogrozda, maline ili ribizle povećaće otpornost ovih biljaka.


Takođe se mogu spravljati i razni biljni preparati kao, oparak, uvarak, ekstrakt a postoje i gotovi preparati.


Oparak od nadzemnih delova krompira:
Uzme se 1,2 kg zelenih, mladih, nadzemnih delova biljke krompira sitno se iseku, preliju sa 10 l tople vode i ostave da stoje 3-4 sata. Nakon toga se masa procedi. Koristi se sveže pripremljeno uz dodatak 40 g rastvorenog sapuna. Deluje protiv pauka.


Oparak od crnog luka:
200 g suvih listova lukovice luka prelije se toplom vodom (40°S) i drži 4-5 dana, zatim procedi. Prska se u intervalima od 5 dana. Deluje protiv insekata, plesni, plamenjače.




Oparak od maslačka:
300 g iseckanog korena ili 400 g svežeg lista prelije se sa 10 l tople vode (40°S) drži 1-2 sata i procedi. Koren maslačka treba čuvati na hladnom mestu. Koristi se za suzbijanje lisnih vaši.


Oparak od kamilice :
Čajna kašika suvog cveta kamilice prelije se sa 1 l kipuće vode, ostavi se da stoji do 30 minuta, procedi i koristi za dezinfekciju semena.


Oparak od belog luka :
700g belog luka prelije se sa 10 l kipuće vode, poklopi ostavi da odstoji i procedi. Razređen 1:3 koristi se za prskanje krastavca protiv plamenjače, a nerazređenim se tretira zemljište protiv štetočina i uzročnika pepelnice.



Macerat od koprive:
Kopriva je izvrsno sredstvo u borbi protiv biljnih vaši. Da bi se mogla koristiti za prskanje, isecka se, prelije hladnom vodom i pusti da otstoji 2 dana. Nakon toga biljke se prskaju 5%rastvorom dobijene tečnosti.


Macerat od duvana:
400 g sitno iseckanog suvog lista duvana ili duvanske prašine prelije se sa 10 l vode, odstoji 2 dana, procedi i razredi u odnosu 1:2 uz dodatak 40 g kalijumovog sapuna. Koristi se za prskanje protiv sovica, grinja i krvavih vaši.





Međunarodna organizacija za organsku poljoprivredu (IFOAM) ja dala standarde prema kojima se može vršiti proizvodnja organske hrane. Ovo su samo neki izvodi iz njihovog pravilnika o dozvoljenim materijama koje se mogu koristiti u organskoj zemljoradnji.




Svetlana Šučević Dip.ing.