U toku jeseni i zime u plastenicima sa i bez dopunskog grejanja najčešće se gaje salata, spanać i crni luk, odnosno vrste koje podnose niske temperature. Osim pravilnog izbora sorte ili hibrida i tehnologije proizvodnje, treba poznavati i optimalne uslove uspevanja ovih biljaka.


Kada je o ovoj proizvodnji reč, ne sme se zanemariti provetravanje. To je stalna mera nege i zaštite, koja se primenjuje u ovom periodu. Međutim, ukoliko je zemljište pravilno dezinfikovano i rasad dobro zaštićen, pojava raznih infekcija može izostati. Jedna od najboljih preventivnih mera je redovno provetravanje zaštićenog prostora. Naime, od rasađivanja do obrazovanja glavice salata najčešće strada od sive plesni u slabo provetrenim objektima.


Salata niče pri temperaturi 2-3°S. Za rast vegetativnih organa optimalna temperatura je 12-15 °S. Salata obavlja fiziološke funkcije do 5 stepeni, mada mlade biljke podnose temperature do 1 stepen i kratkotrajni mraz do -8 °S. Salata je biljka dugog dana i ne podnosi zasenjivanje, međutim glavičasta salata ima dobru sposobnost prilagođavanja manjoj osvetljenosti, što je omogućilo stvarane sorti koje se uspešno gaje u jesenje-zimskom periodu.


Za uspešnu proizvodnju salate u zaštićenom prostoru bitan je optimalan sadržaj ugljen-dioksida (0.10-0.12%) u toku podnevnih sati, što skraćuje vegetacioni period i povećava prinos i kvalitet. Ima povećane zahteve za vlažnošću zemljišta, salatu treba zalivati ređe i obilno i to posebno do obrazovanja glavica.


Spanać je biljka hladnog podneblja. Seme klija već na 4 °S, optimalna temperatura za rast vegetativnih organa je 13-16 °S. Biljke u fazi prvih listova mogu da izdrže od -6 do -8 °S. Potreba ove vrste za svetlošću nije velika, pa daje zadovoljavajuće prinose i kada se gaji i kao mrđuusev. U uslovima dugog dana brzo stvara cvetonosno stablo.


Zbog slabo razvijenog korena, koji se prostire u površinskom sloju zemljišta, spanaću treba dosta vode. Ako ona nedostaje biljke se slabo razvijaju, brzo stare i posle stvaranja 3-4 lista, pri višoj temperaturi, obrazuju generativne organe. naročito velike zahteve za vlagom ima u fazi stvaranja listova.



Ni salata ni spanać ne podnose kiselo zemljište, već bogata sa kalcijumom. Optimalna pH je od 6.5 do 7. Kada je o proizvodnj crnog luka reč, svakako trba naglasiti da seme luka i arpadžika klija kada je temperatura od 3-5 °S. Tek iznikle biljke podnose mraz do -4, listovi do – 7, a dobro ukorenjene lukovice -25 °S. Ipak, najpovoljnija temperatura za porast listova i lukovica je 16-18 °S.


Crni luk ne podnosi zasenjivanje. Potrebna mu je nešto manja osvetljenost nego paradajzu i krastavcu ali veća nego kupusu. Zahtevi crnog luka prema vlazi zavise od razvojne faze. U toku nicanja i najjačeg rasta listova neophodna je povećana vlažnost zemljišta i vazduha. U suprotnom, to se obavlja usporeno, dok je tokom sazrevanja potrebna blaga suša. Luk srebrenjak ima veće zahteve prema zemljišnoj vlazi zbog uzgoja iz rasada, tako da se obavezno mora navodnjavati.




Mira Miljković dipl.ing