Rana proizvodnju rasada povrtarskih kultura u našim uslovima najčešće se obavlja u toplim lejama, koje mogu biti različitog tipa i namene. Planirani prostor se najčešće prekrije folijom koja može biti jednoslojna ili dvoslojna i to se izvodi petnaest do dvadeset dana pre setve. U poslednje vreme veliki proizvođači koriste kontejnerske sisteme koji su praktičniji ali iziskuju značajnija sredstva dok kod manjih proizvođača i dalje je zastupljen starinski način uzgoja, koji je i dalje jako uspešan.


Na dnu tople leje najčešće se stavlja izolacioni materijal koji je debljine dvadesetak cm, u te svrhe najčešće se upotrebljava: kukuruzovina , suncokret, slama ili neke vrste stiropora, koje sprečavaju gubljenje toplote i upijaju suvišnu vodu. Na izolacioni materijal stavlja se sloj stajnjaka koji je šesdesetak cm. Stajnjak može biti topao i hladan, topao stajnjak se puši i oslobađa toplotu, mikroorganizmi su aktivni i vrše razlaganje. Da bi smo sprečili gubitak toplote, prvo se unese sloj debljine tridesetak cm, pa se dobro sabije, zatim ostatak stajnjaka koji takođe sabijamo.


U hladnom stajnjaku su zaustavljeni svi mikroboiološki procesi, pa se teško može dobiti potrebna količina toplote, njega mešamo sa toplim stajnjakom i ne sabijamo. Zatim napunjenu leju zatvorimo i ostavimo nedelju dana da se mikroorganizmi aktiviraju i razvije toplota, što i proveravamo u par navrata, otvorimo leju i proveravamo da li se temperatura povećava. U koliko je stajnjak hladan sipamo toplu vodu kako bi krenuli mikrobiološki procesi.Kada počnu mikrobiološki procesi sipa se negašen kreč koji oduzima vodu (gasi se), a time istovremeno i razvija toplotu. Postoje slučajevi da stajnjak ostane hladan, tada u njemu raspoređujemo cigle i umesto negašenim krečom površinu zalivamo krečnim mlekom, koja ima za cilj sprečavanje razvoja gljiva.



Pre setve preko stajnjaka postavljamo hranjivi supstrat, koga spravljamo od mešavine baštenske zemlje, peska i dobro zgorelog stajnjaka, treseta i komposta, preporučuje se i dodatak NPK đubriva u kol. 300-400 g/m2.


Za setvu koristiti zdravo deklarisano seme kako bi se biljke u uslovima koje smo im obezbedili brzo razvile, bile zdrave u dobroj kondiciji .Mlade biljke treba redovno pregledati, kako bi smo blagovremeno reagovali u koliko se pojave paraziti koji izazivaju poleganje (Pythium i Fusarium). Takvu zarazu moramo brzo sprečiti, jer se brzo širi na krugove i napada najčešće rasad: paradajza, paprike, krastavca, kupusa, salate i tikve.


Naj važnije mere zaštite su preventivne: redovno provetravanje, parazitima odgovara hladno i vlažno zemljište. Zato je jako bitno prilikom pikiranja rasada da biljke zaštitimo od gljiva koje izazivaju poleganje preparatima: Proplant, Previkur ili nekim sl.



Dragan Mijušković dipl. ing