U zadnjih nekoliko godina imamo sve veće muke sa puževima. Razlog su topla leta i proleća u kojima ima dosta padavina, osim toga svedoci smo sve većeg broja napuštenih seoskih imanja koja niko ne održava pa su oni izvor širenja raznih štetočina.


Puževi najviše brige zadaju vlasnicima vrtova, plastenika, uzgajivačima jagoda no sve češće ih možemo videti i na krompiru


(Puževi na krompiru (snimila Jadranka Berić)

pa čak i na kukuruzu.


(Puževi na kukuruzu (snimila Jadranka Berić)

Štete čine hraneći se biljkama, ali isto tako svojom sluzi i izmetom zagađuju biljku te ona time gubi tržnu vrednost.


(Štete od puževa na gomoljima krompira (snimila Jadranka Berić)


Radi se o velikim crvenim ili smeđim puževima golaćima (roda Arion ). U literaturi se govori da njihovoj pojavi pogoduje toplo vreme (12-22 °S) koje se izmenjuje sa čestim padavinama tako da vlažnost zemljišta bude od 20 - 30%. Vlažnost tla niža ili viša od navedenih vrednosti znatno utiče na smrtnost ovih štetočina. Pri nepovoljnim uslovima (smanjena vlažnost) ovi štetnici se sklanjaju na povoljnija mesta (ispod kultura veće lisne mase) ili se zavlače dublje u tlo.



Prezimljuju u raznim stadijumima razvoja. Jaja polažu u junu i julu u grupice, a utvrđeno je da jedna jedinka može odložiti 400-500 jaja. Za 25-30 dana izlazi nova generacija puževa koji postaju polno zreli za dva meseca. Radi se o vrlo mobilnoj vrsti čija veličina može biti i preko 10 cm. Uglavnom se hrane noću između 21-1 sat, a kasnije se povlače na skrovita mesta (u jagode, mahune, krompir i sl).


Veoma su proždrljivi tako da za jedan dan mogu pojesti i do 50% svoje težine. Smatra se da 3-4 puža po m² mogu uništit usev uljane repice, a iza kiše u vrtovima nalazimo i više od 10 puževa po m².


Od mera koje se sprovode za suzbijanje puževa naše vlasnice vrtova isprobale su veliki broj preporučenih mera.


Hemijsko suzbijanje zatrovanim mamcima, limacidi (Pužomor, Limak, Pužocid, Arion, Mesurol granulat i sl). Pokazalo se kao delotvorna metoda no kod jake populacije ovog štetnika potrebne su veće količine što je za većinu vlasnika preskupo.


Primena fizičkih barijera prema starim narodnim običajima: kreč, piljevina izlomljena kora jajeta, gruba kora drveta. Efikasne metode dok navedene prepreke jače ne navuku vlagu. Kada se to desi puževi jednostavno prolaze preko njih ili nađu neki drugi "slobodan prolaz". Poznate su i ograde od tankog bakarnog lima koje se ukopavaju do 8 cm dubine, a visina im je 25 cm. Postavljaju se sa one strane odakle je najveća invazija ovih štetočina (šikare, travnjaci i sl). Na puževe ta ograda deluje odbojno jer njihovo sluzavo telo u kontaktu sa bakrom stvara električni naboj. Takve ogradice kod nas je teško nabaviti te ih je moguće takođe koristiti na manjim površinama.


Metodu "pivska zamka" nismo ni isprobali jer bi s obzirom na brojnost puževa i veličinu parcela bilo potreban velik broj zamki, a to je dosta komplikovana mera jer obuhvata (1) ukopavanje posuda i (2) menjanje piva svaka 2-3 dana.


Moguće je koristiti i preparate po starinskim narodnim receptima. To su preparati koji se spravljaju od biljaka koje svojim mirisom odbijaju insekte i puževe (lavanda, ruzmarin, beli luk, paradajz, kadulja). Preparati su u vidu supa, eteričnih ulja i sl, njima se kao aditiv može dodati voćno sirće, no mora se proveriti kod primene ovih kombinacija fitotoksičnost na pojedine biljne vrste. Sa ovom metodom nemamo iskustva.


Kod nas su stručnjaci sa Poljoprivrednog fakulteta obavili i ispitivanja sa biološkim preparatom na osnovi nematode ( Phasmarhabditis hermaphrodita ). Ta nematoda je jedini parazit puža golaća tako da nema opasnosti za druge životinje. Ona ulazi u telo puža i njime se hrani. Puž se prestaje hraniti u roku 3-5 dana, a ugiba za 1-2 nedelje. Nematoda se u pužu razmnožavaju i kada puž ugine ona izlazi i traži novog domaćina. Ova metoda se pokazala kao vrlo efikasna, ekološki prihvatljiva no preparat je za sada dosta skup i nema ga u prodaji kod nas.


Pisalo se o tome da se puževima hrane kosovi, ježevi, kokoške, patke i dr. Većina ježeva pogine u saobraćaju, kod nas nema puno kosova, a patke i kokoške ljudi drže zatvorene jer se u napuštenim imanjima zadržavaju lisice koje su prirodni neprijatelji tim pernatim životinjama. Dakle ova metoda nije efikasna.


Kod nas je za vlasnike manjih vrtova za sada najefikasnija pokazala metoda "privuci i ubij". Za privlačenje se mogu koristiti hranidbeni mamaci (glavice salate, krompir, lubenica, dinja, mleko). Na mamke će se uhvati velik broj puževa koje uništite.



Osim ove biološke metode, u većim vrtovima više se koristi modifikovana metoda "privuci i ubij". Ona se sprovodi na taj način da u ranim jutarnjim ili večernjim satima 5,30 ili 21 sat (najbolje posle kiše) uzmeš kantu, skupiš što više puževa,


(Puževi prikupljeni u kanti (snimila Jadranka Berić)

a zna se skupiti i više stotina ovih životinjica. Zatim se skupljeni puževi posole i smrt nastupa vrlo brzo. Metoda je efikasna ako je primenjuju svi vlasnici tako se je dešavalo da izlaskom puževa i ljudi izlaze iz svojih kućica.

Koristi se i mehanička metoda tj nađeni puževi poseku se "hladnim oružjem" (noževi, motike i sl). Metoda je agresivna, fizički zahtevna, ali efikasna.


(Mehaničko suzbijanje puževa (snimila Jadranka Berić)

Svi oni koji imaju neka bolja saznanja ili su čuli da neko otkupljuje ovakvu vrstu puževa neka se jave na naše stranice.

Još se može savetovati jedan novi stih za bećarce: "Puževi mi u krompire stižu, ja ih solim oni roge dižu".




Jadranka Berić dipl. agr.