Standardno leglo svakih 100 dana spremno je da bude podeljeno na nova legla. Kao podloga za uzgajanje glista mogu da se koriste (uz prethodnu obradu) goveđe, konjsko, svinjsko đubrivo kao i đubre od koza, ovaca i zečeva. Osim toga mogu da se koriste i karton, stari papir, lišće, piljevina, mleveni treset, sitno seckana slama i seno, otpaci od prerade iz poljoprivrede. Najbolje je da podloga, odnosno hrana koja se daje glistama, bude neutralne reakcije.




Značaj glista i njihovog prisustva u zemljištu poznat je od davnina. Još u starom Egiptu postojao je zakon koji je zabranjivao odnošenje glista s obradivih površina, jer se plodnost tog regiona pripisivala upravo prisustvom glista u nanosima reke Nil. U staroj Grčkoj Aristotel je isticao značaj glista i dejstvo na zemljište nazivajući ih "crevima zemljišta". Jedan od najvećih prirodnjaka i naučnika Čarls Darvin izučavao je gliste preko 40 godina i objavio je prvu studiju o glistama u kojoj, izmedu ostalog, kaže: "Sva rodna zemlja u celom svetu je mnogo puta prolazila i prolaziće kroz utrobu glista".


Početkom 20. veka u Americi pojavljuju se prvi odgajivači glista koji više iz hobija počinju da proizvode gliste, pre svega kao mamce za sportski ribolov, odnosno kao hranu za ptice i živinu, ali i za proizvodnju kvalitetnog supstrata za njihove bašte. Vrlo brzo gajenje glista od hobija prerasta u veliki biznis. Pedesetih godina na Kalifornijskom Univerzitetu Berkli počinje selekcija i odabir onih glista koje su najbrže i najkvalitetnije pretvarale organski otpad u kvalitetan humus. Kao rezultat dobijen je hibrid crvene gliste poznat pod nazivom "kalifornijska glista".


Danas, u svetu proizvodnja glista predstavlja vrlo unosan posao koji samo u SAD-u dostiže preko dve milijarde dolara godišnje. Osim Amerike, kao najveći svetski proizvođači glista, ističu se Japan i Kanada, dok su u Evropi to Italijani. Ovakva popularnost i trend proizvodnje i gajenja glista u svetu tumači se na njihovoj velikoj kako direktnoj, tako i indirektnoj koristi, kao i u relativno lakoj proizvodnji. Direktna korist se ogleda u, pre svega, zaradi od prodaje glista, dok indirektna predstavlja povećanje plodnosti zemljišta, a samim tim i prinosa, odnosno profita. Gliste, danas, nalaze primenu i u farmaceutskoj industriji (kao izvor mnogih supstanci), odnosno u živinarstvu, ribarstvu i svinjarstvu, gde se koriste kao hrana. Od glista se proizvodi izuzetno kvalitetno proteinsko brašno. Svakako, ne treba zaboraviti glistu kao jedan od omiljenih mamaca u sportskom ribolovu.



Proizvodnja glista ne zahteva skupu opremu, a moguće ih je proizvoditi gotovo svuda, na otvorenom polju (betonska, drvena ili žičana legla) i u zatvorenim prostorijama (garaža, terasa, podrum). Osnovna jedinica za uzgoj glista je leglo. Leglo podrazumeva zapreminu od 100 x 200 x 25 cm podloge i hrane i oko 100.000 komada samih glista. U jednom leglu ima oko 20.000 do 30.000 polno zrelih glista dok ostalo čine jaja i mlade, polno nezrele, gliste. Jedno standardno leglo svakih 100 dana spremno je da bude podeljeno na nova legla.


Kada je o mestu reč, odnosno podlozi gde će leglo biti postavljeno, ne mora da se vodi posebna briga. Prirodno stanište glista su deponije stajskog i biljnog dubreta. Na površinu gde se podiže leglo postavi se žičana mreža, zatim sloj starog papira ili kartona. pa onda dodati podlogu. Kao podloga za uzgajanje glista mogu da se koriste (uz prethodnu obradu) goveđe, konjsko, svinjsko đubrivo kao i đubre od koza, ovaca i zečeva. Osim toga mogu da se koriste i karton, stari papir, lišće, piljevina, mleveni treset, sitno seckana slama i seno, otpaci od prerade iz poljoprivrede.


Trebalo bi izbegavati materijal koji je bogat proteinima, kao i onaj koji sadrži eterična ulja i druge materije koje gliste ne podnose (iglice četinara, list oraha), ili materijal koji sadrži ostatke pesticida ili antibiotika. Takođe, treba voditi računa da u podlozi ne bude mnogo velikih i teških grudvi zemljišta. Leglo ne treba podizati na mestima koja su u blizini velikih gradilišta, kamenoloma, železničkih pruga i autoputeva, jer gliste ne podnose potresanja. Leglo ne bi trebalo da bude izloženo direktnim naletima vetrova, jer jaki vetrovi teraju gliste u niže slojeve zemljišta i čini ih manje produktivnim.


Glistenjak zahteva malo svakodnevne angažovanosti, što često dovodi do zanemarivanja i nebrige oko glista. Da bi proizvodnja glista bila uspešna potrebno je obezbediti optimalne uslove za njihov rast i razviće. Voda je važan činilac u proizvodnji glista, jer one traže konstantno visoku vlažnost supstrata u toku razvoja. Međutim, preobilna, kao i premala vlažnost, često su uzrok što gliste napuštaju leglo u potrazi za povoljnijim uslovima. Optimalna vlažnost trebalo bi da se održava oko i malo ispod 80% (kada se u šaci stisne materijal, voda treba da se cedi u kapljicama).


Uprkos tome što gliste traže vlažniju sredinu, za uspešnu proizvodnju je potrebna i dobra provetrenost. Pošto gliste ne podnose protresanje, ne može da se obavlja prevrtanje, već samo okretanje gornjeg sloja glistenjaka.


Optimalna temperatura za gliste je oko 20°C. Gliste su osetljive na velika kolebanja temperature. Ako je temperatura ispod 5°C potrebno je na leju naneti veći (deblji za oko 10 cm) sloj hrane (organskog otpada). Temperature ispod 0°C pogubne su za gliste. Gliste prezimljavaju u obliku jaja (kokona), koje podnose izuzetno niske temperature (i do - 20°C). Visoke temperature (30°C i više), takođe, su nepovoljne na razvoj glista, pa je potrebno snižavati temperaturu (prskanjem vodom ili zaklanjanjem od direktnih sunčevih zraka u toku letnjih vrućina).


Gliste su naročito osetljive na kiselost podloge. Najbolje je da podloga, odnosno hrana koja se daje glistama, bude neutralne reakcije (pH 6,5 - 7,5). Ukoliko su pH vrednosti niže ili više, potrebno je dodavati, u slučaju kiselosti, kalcijum-karbonat, odnosno ako je reakcija bazna suvog papira i treseta). Virusi i bakterije ne napadaju gliste, odnosno, gliste ne obolevaju. Prirodni neprijatelji glista jesu krtice, žabe, miševi, ptice. Ipak, najveći neprijatelj glista je čovek, odnosno, nepažnja prilikom proizvodnje.



Jedan od indikatora plodnosti zemljišta predstavljaju i gliste. One se sreću samo na plodnim i ne zagađenim zemljištima. Gliste predstavljaju značajne prerađivače i razlagače organskih materija i otpada u kvalitetnu organsku materiju, koja se naziva glistenjak ili glisnjak. Danas, glistenjak ima sve veću primenu u povrtarskoj, voćarskoj, cvećarskoj proizvodnji, kao i dodatak travnjacima. Može da se koristi kao osnovno organsko đubrivo, ali i za spravljanje hranljive smeše za proizvodnju cveća i povrća, odnosno rasada i ožiljavanje reznica u voćarskoj proizvodnji. Glistenjak je bogat humusom (i do 25%), fosforom 2.400 mg/100g), kalijumom (1.400 mg/100g), kao i mnogim značajnim mikroelementima (cink, bakar, mangan, gvožđe), dok je siromašniji u mineralnom azotu (1 - 1,7%). Osim izuzetno povoljnih hemijskih osobina, glistenjak ima i visok mikrobiološki naboj, a to znači i bržu razgradnju organske materije kao i bolje iskorišćavanje hraniva.


Kao osnovno đubrivo, glistenjak se koristi u količini od 0,2 - 5 kg/m2, dok se za spravljanje kvalitetnih hranljivih smeša, meša sa zemljom i to, sa siromašnim zemljištima 1:6, dok sa plodnijim 1:10. Ovakve smeše mogu da se koriste za proizvodnju rasada, kao i proizvodnju povrća kako na otvorenom polju, tako i u svim tipovima zaštićenih objekata.