Azijska bubamara (Harmonia axyridis Pallas) je tipična po izgledu i ne razlikuje se puno od ostalih vrsta bubamara. Početkom 80-ih godina XX veka zvanično je uneta u SAD, kao biološki agens u borbi protiv biljnih vaši. Brzo se aklimatizovala i postala dominantna bubamara u novoj sredini. Posle 20 godina brzo se raširila po SAD, Kanadi, Južnoj Americi, Evropi... Kod nas je prvi pun zabeležena 2008.godine na teritoriji Nacionalnog parka Fruška Gora.


U jesen kada joj nestane hrane dobija nagon za rojenjem. Kad vidite jednu, budite sigurni da sledi još mnogo njih jer odrasle jedinke ispuštaju feromon koji privlači ostale bube i tako u roju traže odgovarajuće mesto za hibernaciju(prezimljavanje). Po načinu ražmnožavanja , vrsta H.axyridis ima potpuni ciklus razvića , prolazi kroz stadijume jajeta, četiri larvena stupnja, prepupa, pupa i imago. Prosečan broj generacija je 2, ali u povoljnim klimatskim uslovima može da razvije i do 4 generacije godišnje. Dužina života zavisi od uslova sredine, ali prema podacima iz literature 15-20% populacije živi i do 3 godine.



U pogledu ishrane, hrane se lisnim vašima i štitastim vašima, larvama predatora. Vrlo su proždrljive, dnevno pojedu i do 600 vaši. Zbog toga ih nikako ne treba uništavati. Zahvaljujući svom ogromnom apetitu larva azijske vrste bubamare poješće za 4-5 nedelja deset puta više hrane no što je sama teška. Takođe su i fitofagne, prave štete na zrelim plodovima voća. Zbog izraženih invazivnih osobina potiskuje druge vrste predatora na putu u potrazi za hranom.


Kad je bubamara u opasnosti brani se ispuštanjem hemolimfe iz nožnih zglobova. Zbog sadržaja
kokocinelina odbija većinu ptica i mrava. Kad ih nađete u kući, ne bi ih trebalo ubijati mehaničkim putem, preporuka je da se izbrišu lagano metlom ili usisivačem da ne bi došlo do prljanje zidova i ispuštanje neprijatnog mirisa.


Ova vrsta za sada ne prestavlja ekonomski značajnu štetočinu. Korisnost ovih insekata se ogleda u smanjenju populacije lisnih vaši. Svetski stručnjaci rade na pronalaženju načina da kontrolišu populaciju azijskih bubamara istražujući potencijalne prirodne neprijatelje, koji bi smanjili brojnost. Otporne su na biljne bolesti i parazite. Proučavanje njene bioekologije u klimatskim uslovima naše zemlje tek predstoji.



Zorica Lazić,dipl.ing