Krompir je namirnica koja se rado koristi u ishrani.Ove godine uslovi gajenja su bili povoljni i prinosi su 40-50 tona/ha.Izuzetno, korištenjem novih sorti i sistema za navodnjavanje prinosi su bili 80-100 tona/ha. Veoma je važno pravilno sačuvati krompir tokom jeseni i zime. Najčešće se čuva u trapovima.




Izgradnja objekta


Trapove treba podizati na terenu gde nema opasnosti od površinskih i podzemnih voda, nivo podzemne vode treba da je najmanje 30 cm niži od dna trapa. Zemljište treba da je suvo, ocedito sa blagim nagibom zbog boljeg oticanja vode.


Kategorizaciju trapova možemo izvršiti na:

- ukopane
- nadzemne
- polutrapove


Zajedničko za sve ove kategorije privremenih skladišta je da su delom ukopani u zemlju i prekriveni zemljom. Bitno je da se trap po dužoj strani postavi u pravcu nagiba terena, što omogućava bolje oticanje vode. Na ravnom terenu trap treba postaviti u pravcu najčešćih vetrova, kako bi se sprečilo brzo hlađenje. Na kraju, oko trapa se iskopa kanal za oticanje suvišne vode.


Na našem terenu su najčešće prisutni nadzemni trapovi, gde se sa dobrom izolacijom( slame i zemlje) krompir može dobro zaštiti od mraza i jačih temperaturnih kolebanja. Dimenzije trapa su najčešće 1,2m – 1,5m, a mogu biti i preko 2m. Visina je oko 1,2 m dok se dužina određuje prema potrebi. Formiran trap na poprečnom preseku treba da ima oblik trapeza.



Da bi se u trapu održavala optimalna temperatura i relativna vlažnost mora se uraditi ventilacioni kanal sredinom trapa. Kanal je pravougaonog oblika 40x30 cm, koji se pokriva rešetkasto poređanim letvama, na međurastojanju od 5 cm, kako ne bi došlo do propadanja krtole i zapušavanja ventilacionog kanala. Na svaka 4m dužna na ovu rešetku se postavljaju ventilacione cevi, koje su oko 35cm više od vrha trapa. Ovaj ventilacioni sistem služi za izmenu vazduha unutar trapa i to tako što horizontalnim kanalom se dovodi svež vazduh, a vertikalna ventilaciona cev služi za odvod toplog vazduha. Tokom čuvanja, u početku se temperatura meri svaki dan, a kada postane konstantna, merenje se vrši na 10 dana. Kada spoljna temperatura padne ispod 0ºC zatvaraju se ventilacioni otvori, a ako dođe do povećanja temperature u trapu otvaraju se otvori na 1h, zavisno od spoljne temperature.


Više temperature u trapu koje se ne mogu sniziti putem ventilacije ukazuju na pojavu bolesti i truljenje. Pokrivanje trapa se vrši na jedan od sledećih načina:

-poređani krompir u vidu jednokrakog trougla do potrebne visine se prekriva slojem slame debljine 35 cm, a preko toga se stavlja sloj zemlje debljine 30 cm i najčešće se takva zaštita vrši gde temperatura ne prelazi -25ºC.

-na terenima sa oštrijom zimom i temperaturama preko -30ºC prekrivanje se može uraditi slojem slame od 20 cm preko koga se nabacuje sloj zemlje od 25 cm, u drugoj fazi kada temperatura padne na 5ºC izvrši se još jedno pokrivanje slamom debljine 15 cm i slojem zemlje debljine 25 cm.



Pored nadzemnih, vrlo retki ili bolje reći retki su stacionirani polutrapovi. Zidovi su izgrađeni od lomljenog kamena debljine oko 37 cm, visine oko 1,2 m sa ugrađenim ventilacionim kanalom. Širina trapa je oko 3,2 m, a dužina se formira prema potrebi. Na sredini trapa se obavezno postavlja ventilacioni hodnik, napravljen od letvi u vidu jednokrakog trougla, visine jednake visini spoljnjeg zida. Trap se pokriva slamom i zemljom, na vrhu se postavi otvor za izmenu vazduha prekriven slamom. Navedeni objekti uglavnom se preporučuju za manja poljoprivredna gazdinstva, sa manjim količinama krompira. Za veće količine krompira preporučuje se izgradnja i čuvanje krompira u savreminim skladištima.


Kada i kako vadimo povrće

Kada trap otvaramo u najhladnijem zimskom razdoblju, najbolje ga je otkopati na južnoj strani, uzeti povrća koliko nam treba za dve do tri nedelje, i ponovo vratiti slamu i zemlju, pa zatvoriti trap. U tom razdoblju povrće možemo vaditi u doba dana kada je temperatura iznad nule i zemlja malo odmrznuta. Kasnije otvaramo trap i na drugim stranama i svaki put izvadimo povrće za kraće vreme, a tokom marta potpuno raskopamo trap i pokupimo ostatke povrća. S dolaskom toplog vremena povrće u trapu počne trunuti, i zato duže od marta ne sme ostati u trapu.




Dipl.ing. Ljubodrag Pantelić