Pojava niskih temperatura u toku oktobra prekida vegetaciju nekih vrsta povrtarskih biljaka. To se posebno odnosi na biljke osetljive na mraz, kao što su paradajz, paprika, krastavac, boranija. U bašti ostaju kupusnjače,spanać,salate.


Posle uklanjanja ostataka biljaka (najbolje je biljne ostatke spaliti jer se tako sprečava širenje oboljenja) zemlju u bašti treba prekopati ili preorati, kako bi preko zime izmrzla. Pri tome deo bašte treba pođubriti stajnjakom, koje se obavlja svake treće godine. Uvek se đubri onaj deo bašte gde će se sejati odnosno saditi povrće, koje podnosi i veoma dobro reaguje na organska đubriva (paprika, paradajz, plavi patlidžan, kupusnjače, krastavac, dinja, lubenica, praziluk, celer). S obzirom da se efekat organskih đubriva ispoljava tri godine, najbolje je đubriti celu površinu bašte, jer je tako zemljište podjednako pođubreno. Ako se đubri u redove ili kućice u koje se vrši setva ili sadnja, uštedi se u stajnjaku ali zemljište ostaje neujednačeno, što se odražava na rast narednih useva.


U toku oktobra u bašti se seje i sadi ozimo povrće. Pred sadnju ili setvu zemljište treba dobro pripremiti i pođubriti mineralnim đubrivima (300-500g na 10 kvadratnih metara NPK đubriva ili PK đubriva). U oktobru u bašti se rasađuju luk srebrnjak i salata. Luk srebrnjak sadi se u fazi 3 lista, kada je lažno stablo debljine olovke. Pred sadnju skrate se neznatno listovi što omogućuje bolje primanje useva.


Rasad salate (3-4 lista) sadi se u toku oktobra ali samo ozime sorte. Razmak sadnje zavisi od veličine parcela, a u bašti sadi se na 20-30 h15-20cm.



Krupni arpadžik (prečnika većeg od 2cm) ili sitne lukovice treba iskoristiti za proizvodnju mladog luka. Pri tome se sadnja obavlja gusto sa razmakom redova od 20cm i u redu na 5cm. Iz ovakvih lukovica brzo se u rano proleće dobija mladi luk, koji se koristi za ishranu krajem februara i u martu, aprilu. Krupni arpadžik se može koristiti i kasnije, u toku zime, za proizvodnju mladog luka u zaštićenom prostoru (leje,plastenici). Sadnja se obavlja od kraja novembra do polovine januara, a luk dospeva za ishranu za 30-40 dana.


U oktobru treba obaviti sadnju belog luka koristeći krupniji češanj (samo preko 1,5 grama težine) jer se tako razvijaju jače biljke. Sadnja se obavlja u redove sa razmakom od 20-40cm, a u redu na 5-10cm. Pored ovih kultura seje se ozimi spanać. Krajem oktobra i početkom novembra mogu se sejati mrkva i grašak, ali samo na malim površinama, jer uspeh ove setve zavisi od vremenskih uslova u toku zime.


U oktobru počinje masovnija berba kupusa, a pre jačih mrazeva završava se berba karfiola. Posle jačih mrazeva bere se kelj pupčar jer je onda najboljeg kvaliteta. Nedovoljno razvijen karfiol treba staviti na dorastanje, a nezreli paradajz na dozrevanje, jer se tako produžava vreme korišćenja.




Dragan Mijušković dipl. ing