Sadnja salate za jesenju upotrebu upravo počinje sada. Zelena salata (Lactuca sativa L.), jednogodišnja biljka iz familije glavočika (Asteraceae), gaji se zbog ukusnog lišća i glavica. Prijatan ukus salate potiče od laktucina – mlečnog soka koji otvara apetit i pomaže varenje. Sveža salata sadrži: ugljene hidrate(2,5%), proteine(1,2%), ulja (0,2%), celuloze i minerala oko 0,5%, a od minerala najbogatija je kalijumom. Pored kalijuma sveža salata sadrži kalcijum, gvožđe, mangan, magnezijum, jod, kobalt, nikl, silicijum i bakar. Od vitamina najviše ima vitamina S, karotina, vitamina grupe V i nešto manje vitamina E.


Zbog mogućnosti gajenja tokom cele godine i kratkog vegetacionog perioda (35-90 dana), interes proizvođača za gajenje ove povrtarske kulture raste, posebno u područjima povrtarske proizvodnje nadomak velikih gradova. Vrstu i tip salate za gajenje određuje želja potrošača u određenom regionu gajenja. Kod nas je u proizvodnji najzastupljenija glavičasta salata mekih listova ili sorte sa puterastim, mekim listovima tzv. maslenke.


Kod proizvodnje salate u jesenjim rokovima setva se obavlja od polovine avgusta do polovine septembra za gajenje salate u zaštićenom prostoru i od polovine jula do treće dekade avgusta za gajenje na otvorenom. Najvažniji uslov za uspešno gajenje je pravilni odabir sorti. Za gajenje u ovim rokovima treba birati ozime forme salate i to u zavisnosti od načina sadnje da li se radi o sadnji na otvorenom ili u zaštićenom prostoru izabrati adekvatnu sortu.


Seje se iz naturalnog ili piliranog semena. Veoma važni su i temperaturni uslovi. Optimalna temperatura za klijanje i nicanje salate je 15-18°C, a posle nicanja 12°C. Temperature preko 20ºC nepovoljne su za prinos jestivog dela. Temperture niže od 6ºC u vreme nicanja ili sadnje rasada deluju nepovoljno na razvoj biljke, pa se dobijaju manji prinosi i slabiji kvalitet. Salata traži dosta svetlosti i vlage i od ovih uslova zavisi kvalitet glavice. Optimalna relativna vlažnost vazduha iznosi 75-85%, a zemljišta 70-75% od poljskog vodnog kapaciteta.


Salata je zahtevna prema tipu i plodnosti zemljišta. Ne podnosi siromašna, teška i kisela ili alkalna zemljišta (optimalna pH od 6,5-7,5). Salatu treba gajiti u plodoredu, a dobri predusevi bili bi: paradajz, crni luk, može i mrkva. Loši predusevi za salatu bili bi celer i peršun.


Seme se seje u saksije ( kontejnere ili hranljive kocke) ili gajbice. Seje se jedna semenka u jednu ćeliju ili u kocku natopljenu vodom, a zatim je pokrivamo tankim slojem komposta, pomešanog sa zemljom i peskom. Setva u gajbicama je najmanje preporučljiva zbog guste setve, pa tokom rasadnog perioda dolazi do oštećenja korena. Setva u gajbicama ili hladnim lejama obavlja se u redive sa 1-3 g/m2 leje.



Za jesenju i zimsku proizvodnju zalivanje je ređe 3-4 puta nedeljno bitno je da podloga ne bude suva. Proizvodnja rasada traje 4-5 nedelja. Seme se seje 25-30 dana pre planiranog roka sadnje na stalnom mestu. Ukoliko se salata gaji u hranljivoj podlozi, koja već sadrži đubrivo rasad treba prihraniti jednom do dva puta pred kraj proizvodnje rasada. U ovom periodu biljke treba đubriti đubrivima koja imaju povećan sadržaj fosfora NPK= 10:30:20 ili 8:16:24.


Rasad treba provetravati zbog održavanja optimalne temperature, polivati, kaliti pred rasađivanje i senčiti. Održavanje optimalne temperature postiže se provetravanjem i orošavanjem.


Kaljenje se obavlja sve dužim provetravanjem i spuštanjem temperature. Pri proizvodnji rasada u letnjem periodu senčenje je obavezno.





Biljana Nikolić, struč.sar.za rat.i povrt.