U septembru pčele “osećaju” da se približava period mirovanja pa se u skladu s tim drugačije ponašaju: postepeno sužavaju prostor koji pokrivaju u košnici, intenzivnije formiraju mednu kapu, broj radilica opada (više starih nestane nego što se mladih izleže).


Pošto je avgust bio vruć i suv, to će septembar proteći bez pčelinje paše, ali je moguća pojava medljike, pa pčelari trebaju proveriti da li u košnicama ima medljikca i ako ga ima, treba ga iscediti.


Potrebno je utvrditi količinu hrane u košnicama i hitno dopuniti zalihe neophodne za zimu najkasnije do polovine septembra; mlado saće premestiti u krajeve košnica, a staro s medom i polenom približiti leglu, jer tamnije saće je mnogo toplije i pčele bolje prezimljavaju. Ako je potrebno, nastaviti stimulativno prihranjivanje. Društva koja nisu toliko jaka da se mogu zazimiti, treba spojiti sa drugim jačim društvima, ili ih postaviti iznad jačih.



Poskidati nastavke i polunastavke sa praznim saćem i uskladištiti ih, te ih obavezno zaštititi od moljaca. Ipak se preporučuje topljenje saća kako bismo izbegli moguću pojavu rezidua u medu. Postaviti češljeve na leta košnice zbog miševa, te preduzeti mere zaštite pčela i pčelinjeg legla od bolesti i štetočina. (Septembar je mesec kada su pčelinja društva izložena jakim napadima osa i stršljenova.)


Neki pčelari, koji imaju mogućnosti, u septembru seju uljanu repicu (optimalni rok setve je do 10. septembra).


To je koristan posao s obzirom na to da je uljana repica dobra medonosna biljka koja stiže rano u proleće kada nema značajnije pčelinje paše.




Živko Vujić, pčelar iz Banja Luke