U avgustu počinje nova pčelarska sezona. Od radova u ovom mesecu zavise prinosi u sledećoj sezoni. Avgust je mesec sa mnogo toplih i bezkišnih dana. Živa u termometru pokazuje temperature uglavnom iznad 30 stepeni Celzijusa. U većini naših krajeva glavna pčelinja paša je već prošla. U nekim planinskim krajevima cveta planinski vres, a ima takođe i medljikovca sa zimzelenog drveća i hrastovog žira. Na terenima gde nije još košena otava ima livade pa pčele tu nalaze pašu, ali zbog sve hladnijih noći medenje postepeno opada.


U košnicama je leglo smanjeno na 4-6 okvira, pčele prenose med sa krajnjih okvira na srednje, da bi bio bliži pčelinjem klupku. Trutovi su skoro sasvim isterani iz košnice. Ako nema neke podsticajne paše, matica sve slabije nosi jaja. Ovo se posebno oseća kod pčelinjih društava sa starijim maticama. Pošto stare pčele već izumiru, a broj mladih je još mali, pčelinja društva počinju vidljivo da slabe. Prilikom otvaranja košnica česta je pojava grabeži na pčelinjaku.


Početkom avgusta obavlja se jedan od najvažnijih pregleda pčelinjih društava. Tim pregledom se gleda: jačina pčelinjeg društva, broj zaposednutih i okvira sa leglom, kvalitet legla i matice, količina hrane u košnici, kvalitet saća i njegov raspored u centralnom delu legla, raspored saća sa leglom, medom i polenom, zaraženost košnice bolestima itd. Kod svih pregleda pčelinjih društava u avgustu treba voditi računa da se ne pojavi grabež na pčelinjaku. Dotrajalo i staro saće sa trutovskim leglom treba odstraniti iz košnice i pretopiti. Treba, takođe, poskidati sve suvišne medišne nastavke sa košnica i spremiti ih i dobro zaštititi od moljca, jer će nam u idućoj sezoni dobro doći.


Najvažniji posao u avgustu je stimulativno prihranjivanje pčelinjih zajednica kako bi matica snela što više jaja. Samo zdrava i jaka pčelinja društva sa preko 30.000 pčela mogu da prezime uspešno i dočekaju prvu pčelinju pašu. Ukoliko se i pored stimulativnog prihranjivanja pčelinjih društava sva ne razvijaju u društva sa pet okvira legla u drugoj polovini avgusta, takva društva treba spojiti sa jačim društvima.



Pčele u ovom mesecu mogu da sakupe i određene količine medljike, koja je u zimskom periodu pogubna za pčele. Inače, medljikovac nije tako štetan za pčele u periodima kada pčele mogu normalno da izleću iz košnice. On je veoma štetan jer ima dosta teško svarljivih materija, koje kod pčela izazivaju proliv. Zato se medljikovac mora obavezno izdvojiti iz košnice, ukoliko se pojavi.


U drugoj polovini meseca treba obaviti dopunu zimnice onim pčelinjim društvima u kojim smo prilikom pregleda ustanovili manjak. Kolike zalihe hrane trebaju pčelama preko zime? Tu postoje razna mišljenja pčelara, ali minimum kojeg se treba pridržavati je 15-20 kilograma meda. Prilikom davanja sirupa treba ga davati onoliko koliko pčele mogu tokom noći da prerade. Veliki broj pčelara škrtari u jesenjem prihranjivanju i pripremanju pčelinjih društava za zimu. Gotovo uvek im se to osveti. Ako društva ne uginu tokom zime, ona iz zime izađu toliko slaba da se ne mogu razviti do prve prolećne paše. Kada hranjenje bude završeno, treba pregledati sva pčelinja društva, videti da li su zalihe dovoljne i da li matica nosi jaja. Pregled treba da je što kraći zbog pojave grabeži. Mnogi pčelari praktikuju dopunu zimnice vršiti kasnije. Pčele se preradom šećernog sirupa u med veoma troše pa je zbog toga potrebno osloboditi ih tog teškog po njih smrtonosnog rada. One pčele koje se legu polovinom avgusta treba da na vreme dostigle svoj maksimum i u drugoj polovini zime utiču na odgajanje većih količina legla.


I još neki poslovi: nastaviti borbu protiv stršljejenova i osa, eliminisati mrave sa pčelinjaka, obezbediti dobru ventilaciju u košnici, pobrinuti se da pojilo funkcioniše kako treba i imati u vidu da je vreme najvećeg napada varoe.




Nebojša Andrić, pčelar sa Ozrena