Velike vrućine koje nas prate u mesecu julu poslednjih godina, prave dosta velike štete u primarnoj poljoprivrednoj proizvodnji. Pričinjene štete od visokih temperatura nisu zaobišle ni proizvođače meda. Velike vrućine koje vladaju tokom ovih letnjih meseci, kod nas, čestio umanjujuili u potpunosti unušte vrednost brojnih biljaka koje pčele koriste za pašu. Pored lošeg uticaja visoke temperature na stanje biljaka, u nekim slučajevima visoke temperature štetno deluju na radnu sposobnost pčela, razvoj rojeva i novoobrazovanih društva i otežavaju preseljenje košnica na pašu. Iz ovih I sličnih razloga moraju se preduzeti izvesne mere zaštite I pomaganja pčelama.



O zaštiti pčelinjih društava tokom leta, kada su temperature vazduha visoke, treba misliti još pri postavljanju i uređenju pčelinjaka. Još tada treba postaviti košnice u šarenom hladu ispod krošnje drveća i to tako da budu zaštićene od sunčanih zraka u najtoplije časove dana od 11-15 h. Tamo gde je nemoguće sprovesti ovakvu meru zaštite, treba podići nadstrešnicu ili košnice u podne pokriti mokrim džakovima. U svim slučajevima ‘’leto’’ na košnicama treba da bude široko, duž cele košnice, i visoko tako da se svaka ulica može lako da provetrava.Zbeg sa zamračenom ventilacijom, predstavlja odlično sredstvao za zaštitu pčelinjih društva od vrućine. Vrlo često može doći do sprečavanja razvoja rojeva i novoobrazovanih pčelinjih društva, pa i potpuno zakržljavanje usled velikih vrućina I oksidacija tokom paše. Takvi rojevi obično napuštaju košnice u toku avgusta, ostavljaju svoje gnezdo moljcu, a njihov dalji opstanak je neizvestan.


Pored odabira mesta i obezbeđenja dodatne ventilacije u pčelinjaku, posebnu pažnju treba obratiti na vodu. Voda je važan činilac u održavanju radne sposobnosti pčelinjeg društva. Pomoću nje pčele održavaju potrebnu vlažnost vazduha, a pčelari to čine korišćenjem pojila.




Dipl.inž. Nenad Stefanović