Pčelinji krpelj varoa prilagođen je parazitarnom načinu života. Hrani se hemolimfom larvi, lutki i odraslih pčela. Veoma je pokretljiv , spretno se kači na pčelu domaćina , lako se prebacuje sa jedne pčele na drugu , kao i sa mrtvih na žive pčele. Razmožava se tako što ženka polaže jaja u zaležene ćelije saća (radije u trutovske nego u radilične i to neposredno pred zatvaranje legla. Najčešće u jednu ćeliju položi 1 do 3 jajeta mada se u nekim ćelijam i na pojedinim pčelama može naći i po 5-6 pa i više varoa. Ukupno jedna ženka polaže do 38 jaja. Razvoj od jajeta do odraslog insekta traje kod ženki 6-7 dana a kod mužjaka 8-9 dana. Pari se u ćelijama saća i posle parenja mužjaci uginjavaju , ženke izlaze sa ispiljenim pčelama.


U uslovima jake zaraze dešava se da pčele uginjavaju još u stadijumu lutke. Ukoliko napadnute lutke prežive i iz ćelija se ispile zaražene pčele, one su često bez krila, deformisane i sa drugim nedostacima., tako da nisu sposobne da normalno obavljaju odgovarajuće funkcije u pčelinjoj zajednici. Pored neposrednih šteta koje varoa pričinjava sišući hemolimfu, značajne su i posredne štete koje se sastoje u tome što svaka povreda nastala ubodima varoe predstavlja pogodno mesto za prodor bakterija, gljivica i virusa, pa pčelinja društva napadnuta varoom češće obolevaju i od drugih zaraznih i parazitarnih oboljenja.



Za suzbijanje varoe najuspešnija je kombinacija bioloških i hemijskih mera borbe. Najefikasnija biološka mera borbe je postavljanje okvira građevnjaka. Građevnjaci su standardni plodišni okviri odgovarajućeg tipa košnice u koje se postavljaju uzane trake satnih osnova (nekoliko cm). Na ovako pripremljenim (i dodatim) ramovima pčele izgrađuju trutovsko saće. Matice će u ovo saće položiti trutovska (neoplođena) jaja. Kada ovo leglo dođe u stadijum pred zatvaranje varoa će se masovnije "useliti" u ovo - trutovsko nego u radilično leglo. Neposredno po zatvaranju trutovskog legla građevnjaci se vade, leglo se iseca i pretapa i tako se može uništiti 30-40% varoe. Značajna biološka mera je i selekcija pčela na otpornost prema varoi.


Kompleks hemijskih mera borbe protiv varoe predstavlja tretiranje pčela raznim hemijskim preparatima koji su u primenjenim koncentracijama i dozama otrovni za varou a selektivni za pčele. Koristi se veliki broj preparata koji kao aktivnu materiju sadrže amitraz, fluvalinat, mravlju kiselinu, timol itd. Veliki problem u primeni hemijskih preparata predstavlja pojava rezistencije. Naime, zapaženo je da ako se neki lek primenjuje duže vreme, varoa postaje otporna na delovanje tog leka, pa se zbog toga preporučuje da se jedan lek , odnosno više lekova na bazi iste aktivne materije, mogu uspešno primenjivati najviše dve godine. Pri upotrebi lekova moraju se strogo poštovati upustva koja se uz lekove dobijaju. Ovo se naročito odnosi na koncentraciju, doziranje, način i vreme primene i slično.




dipl.inž. Goran Zlatković