Zašto pčele teško primaju drugu maticu?



To je pitanje koje još uvek čeka konkretan odgovor. Međutim, odgovor je na vidiku i rešenje na dohvat ruke. Svaka matica okružena je određenim brojem pčela pratilja koje se neprekidno menjaju. Te pčele hrane maticu, neguju i sa njom rade izmenu biohemijske informacije. Pčele koje okružuju maticu čovek je nazvao matična svita.


Veći broj biohemijskih supstanci - feromone - proizvodi matica putem svojih posebnih žlezdi. Najaktivniji feromon, proizvod je čeljusnih žlezdi matice, a to je trans 9 keto 2 decenska kiselina. Tim feromonom matica potvrđuje svoju prisutnost, njime se međusobno utvrđuje pripadnost pčelinjoj zajednici, sprečava se razvoj jajnika i polaganje jaja od strane pčela, gradnju matičnjaka kao i njihovo izleganje.



Matična svita, koja ima stalan kontakt sa maticom, prenosi putem feromona poruke i na taj se način održava biološka celina pčelinje zajednice i podstiču pčele na obavljanje radnih aktivnosti. Izvor feromona nije samo u direktnom kontaktu pčela sa maticom kao i pčela koje su bile u dodiru sa maticom. Matica se neprestano kreće po okvirima saća i delovima košnice. Sva mesta koja matica dotiču svojim telom ostaju feromonirana u kraćem vremenskom razdoblju. Iz svega napred navedenog proizlazi zaključak: da agresivno i neprijateljsko ponašanje pčela prema matici koju želimo dodati pčelinjoj zajednici, proizlazi iz raspada feromonske veze između matice i pčela u trenutku kada u košnici nestane matica.


Pčele poznaju samo jedan prirodan način ponovnog uspostavljanja feromonske veze, a to je gradnja matičnjaka. Budući da matična mleč, a naročito starija matična larva emituju isti feromon, što govori da se biohemijska veza vrlo brzo ponovno uspostavlja. Upravo radi tako odabranog prirodnog puta u rešavanju feromonskih veza, pčele se agresivno ponašaju prema drugoj matici i ne žele je prihvatiti. Da bi pčele prihvatile drugu maticu, potrebno je koristiti se svim navedenim saznanjima i pravilno ih koristiti u svim slučajevima u tehničkom i tehnološkom postupku dodavanja i zamene matice u pčelinjoj zajednici.



Kada menjati maticu?


Kvalitet matice ocenjujemo prema broju i načinu polaganja jaja. Dobre, a uz to i mlade matice polažu jaja bez preskakanje ćelija u saću, šire površinu kruga od centra okvira prema krajevima, polažu jaja u sam centar dna ćelije, a svako je jaja nagnuto na istu stranu. Kada je leglo poklopljeno , kod dobre matice ono predstavlja jedinstvenu i celovitu površinu.


Između mnogih faktora broj položenih jaja zavisi i o samoj starosti matice. Iako matica može živeti četiri, pet pa i više godina, ona je sposobna za polaganje većeg broja jaja samo u prve dve godine života. U toku života kod matice se smanjuje intenzitet stvaranja ženskih jajnih ćelija zbog čega se naglo smanjuje reprodukcija potomstva. Kod matica starijih od dve godine smanjen je intenzitet rada semene pumpice, radi čega matica polaže veći broj neoplođenih jaja u radilične ćelije iz kojih se legu sitni trutovi.


Davno je dokazano da pčelinja zajednica sa jednogodišnjom maticom pod jednakim uslovima uzgoja donosi više meda od pčelinje zajednice sa starijom maticom, u jesen duže, bolje i više neguje leglo, retko se pod istim uslovima roji, takva pčelinja zajednica je i manje zaražena varoom. Samim tim matice treba menjati barem svake druge godine. Na taj način povećavamo produktivnost za oko 20%, rojenje se smanjuje za 50%, smanjuje se zaraženost varoom za 20%, a nozemozu za oko 10%.


Zahvaljujući većem broju mladih zimskih pčela, broj obolelih i uginulih pčelinjih zajednica se na ovaj način znatno smanjuje. Što se vremena tiče, promenu matice, formiranje novih zajednica (nukleusa) treba prilagoditi svojim potrebama i mogućnostima u pogledu osiguravanja kvalitetnih matica. Najbolje je ovaj posao obaviti u drugoj polovini juna, a drugi termin ne bi smeo biti posle druge polovine jula jer tada nastupaju jake vrućine , suše , bespašno razdoblje itd.


Kako je zamena matice stručan, složen i skup posao kojim se osigurava i u najvećoj meri pruža pomoć pčelinjoj zajednici(daleko više od prihranjivanja ili selidbe) potrebno je osigurati kvalitetne matice iz proverenog uzgoja. Zamena ne sme biti plod slučajnosti (osim u izuzetnim slučajevima) već planski i najodgovorniji posao na pčelinjaku. U obavljanju ovog posla utkana je stručnost, znanje i odgovornost pčelara. Od uspešnosti izvođenja ovog posla zavisiće daljnji dugogodišnji uspeh pčelinje zajednice.


Zamena i dodavanje matice u pčelinjoj zajednici ne temelji se na teoretskim postavkama i slučajnosti uspeha. Proces zamene i dodavanja matice temelji se na teoretskom i praktičnom postupku zamene i dodavanja većeg broja matica. U koliko se pčelar u svemu pridržava opisanog postupka, ne postoji nikakva mogućnost da pčele uklupčaju ili oštete maticu u postupku dodavanja ili zamene. Pridržavajući se u svemu pisanog postupka sačuvaćemo veliki broj matica od sigurne smrti, a samim tim i cena po dodatoj matici bude puno manja, a korist još veća.



Zamena oplođene matice matičnjakom


Ako se pčelinja zajednica nalazi u dva ili tri nastavka LR košnice, gornji nastavak jednostavno pregradimo poklopnom ili Snelgrovom daskom,ili još jednostavnije na nastavku se probuši rupa od 20 mm. Na ovaj način smo dobili pregrađenu košnicu sa letom na suprotnoj strani postojeće košnice. Nakon oplodnje matice, rupu na nastavku možemo zatvoriti ali ona nam je potrebna iz najmanje pet razloga, znači da je ne moramo zatvarati. U pregrađenom delu ne sme biti prolaza za pčele, a u sredinu stavimo okvir sa poklopljenim leglom i jedan sa nepoklopljenim leglom i njih označimo. Sa obe strane okvira sa leglom stavimo po jedan okvir sa medom, polenomi i pčelama. Takvih okvira možemo staviti i više , ali nikako manje.


Narednih nekoliko dana pčele će izletati kroz novo otvoreno leto, stare pčele će se vraćati na donje leto, a mlade će pčele ulaziti na novootvoreno leto u gornji deo pregrađene košnice. U tom gornjem delu košnice ostaju samo mlade pčele. Već istog dana kada smo pregradili košnicu, pčele su počele izvlačiti prisilne matičnjake koji nikome ne trebaju. Šestog dana u pregrađeni deo može se u okvir saća ili samo između okvira sa leglom staviti matičnjak starosti od 9-10 dana.


Pre dodavanja matičnjaka moramo proveriti sledeće: dužinu matičnjaka koji mora biti najmanje 2 cm , matičnjak se ne sme prevrtati niti zadržavati u prostoriji u kojoj je temperatura ispod 28 C, matičnjak se ne sme stavljati u nikakav žičani kavez već ga ugraditi u saće gdje su povučeni prisilni matičnjaci ili jednostavno između dva okvira. Ako se matičnjak stavi u nekakav kavez bilo kakvog oblika neće biti dovoljno grejan jer pčele matičnjak greju samo onda kada na njemu sede.


Dobro je poznato da temperatura u unutarnjem delu košnice nije uvek 34,5 C. Budući da će se matica iz matičnjaka za 1-2 dana izleći, ona će na izgled biti sasvim u redu. Međutim, veći broj prehlađenih matica posle redovne oplodnje započne sa polaganjem jaja, a za mesec dana dolazi do tihe smene. Između 5 i 7 dana matica će se u 90% slučajeva oploditi i početi sa polaganjem jaja. Nakon 12 dana otvori se donji deo košnice,izvadi se matica, makne se pregrada(poklopna daska ili snelgrova daska) i obe pčelinje zajednice, bez dopunske pčelareve intervencije se spoje.


U koliko ne bi uklonili staru maticu, duže vreme obe matice bi paralelno živele i radile. U krajnjem slučaju bude uklonjena stara matica. Pošto jedna pčelinja zajednica ne mora leteti iz košnice na dve strane, posle spajanja pčelinjih zajednica mnoge će pčele same promeniti leto, a nakon desetak dana (ili nakon selidbe) možemo zatvoriti rupu na gornjem nastavku, ali rupu možemo koristiti i u druge svrhe.



Zamena stare matice mladom oplođenom maticom


U praksi ovo je najčešći slučaj zamene matice u pčelinjoj zajednici. Takvu zamenu matice pčelar bi trebao napraviti najmanje svake druge godine u svim pčelinjim zajednicama.Za uspešno dodavanje matice pčelinjoj zajednici bez gubitka i oštećenja matice, potrebno je u svakoj košnici imati okvir u kojem imamo matični kavez. Tom okviru su dimenzije iste kao i svakom drugom okviru određenog tipa košnice. Satonoša okvira razlikuje se u debljini koja iznosi 25 mm. Na sredini satonoše urezan je žleb dimenzije 100 x 20 x 15 mm, a to je deo u kom se nalazi hranilica u koju se stavlja šećerna pogača. U središnjem delu sa strane probušena je rupa od 12 mm, a sa druge strane rupa od 2 mm. Gornja strana otvora matičnog kaveza ima vratanca koja služe za stavljanje pogače i čišćenje kaveza. Okvir u kojem se nalazi matični kavez je kao i svi ostali okviri on se užičava, stavlja se osnova, stalno je u košnici i koristi se na isti način kao i svi drugi okviri. Okvir sa matičnim kavezom za dodavanje i zamenu matica i to oplođenih matica upotrebljava se na sledeći način:

a) Na matičnom kavezu se otvore vratanca i u hranilicu se stavi pogača i vratanca se zatvore.

b) U košnici pronalazimo maticu, ulovimo je i kroz rupu od 12 mm stavljamo u matični kavez, a rupu zatvaramo komadićem satne osnove 20 x 20 mm. Na osnovi se u ovoj prilici ne sme bušiti nikakva rupa.

c) Nakon 2 sata iz košnice se ponovo vadi zajedno sa pčelama , matični kavez, sa rupe od 12 mm skidamo voštani poklopac, kroz rupu izlazi matica koju moramo uloviti pre nego što se ona nađe na okviru sa pčelama. Dobro je na rupu staviti staklenu lulicu za hvatanje matice ili neki drugi kavez kako nam matica ne bi pobegla na okvir između pčela, a time bi se u mnogome umanjio uspeh zamene. Maticu treba maknuti na mesto gde je njene pčele ne mogu naći ni živu ni mrtvu.

d) Kroz otvor od 12 mm u matični kavez stavlja se željena oplođena matica. Otvor se zatvara komadićem osnove , ali ovog puta u centru poklopca od osnove probušimo rupu od 1,5-2 mm. Posle toga okvir sa matičnim kavezom stavljamo u središnji deo plodišta. Kod stavljanja okvira moramo voditi računa da je strana matičnog kaveza na kojem se nalazi rupa od 12 mm bude udaljena od strane drugog okvira 12 mm .

e) Nakon 10-12 sati laganim podizanjem okvira proverimo da li je matica oslobođena i primljena. Ako su pčele na poklopcu od osnove proširile rupu od 1,5-2 mm, matica je primljena bez obzira da li je još uvek u kavezu ili je iz njega izašla.


Ako pčele iz bilo kojeg razloga ne žele prihvatiti maticu one će na voštanom poklopcu rupu zatvoriti. U tom slučaju čačkalicom ponovo probušimo rupu i kontrolu napravimo nakon 24 sata. Ako je i ovog puta rupa zatvorena, moramo napraviti pregled svih okvira , pronaći matičnjake koje moramo porušiti. Ponovnu kontrolu napravimo za 24 sata.


Tehnološki postupak zamene matice zasniva se na feromonskoj vezi sa starom maticom kojim se osigurava prijem matice u 98% slučajeva bez oštećenja. Okvir sa matičnim kavezom ostaje stalno u košnici. S njim se postiže uspešno dodavanje i zamena matice tek nakon 15 dana od kako smo ga stavili u košnicu. Sa rupe od 12 mm skidamo voštani poklopac kako bi pčele nesmetano ulazile i izlazile iz kaveza. Kod ponovne upotrebe okvira sa matičnim kavezom celi se proces ponavlja. Jedan matični kavez ne može se koristiti tokom godine u više košnica već svaka košnica mora imati svoj okvir sa matičnim kavezom.



Zamena stare oplođene matice mladom neoplođenom maticom


Postupak zamene stare matice neoplođenom maticom možemo uspešno napraviti samo pod uslovom da najmanje 10 dana pre znamo da će mo imati neoplođenu maticu. Tehnološki proces se obavlja na isti način kao i kod zamene oplođene matice matičnjakom, a to je opisano na samom početku ovog teksta. Razlika je u tome što se matičnjak stavlja 6-7-og dana, a neoplođenu maticu možemo dodati tek 9-10-tog dana.


Mi se možemo opredeliti i za metodu bržeg dodavanja neoplođene matice pčelinjoj zajednici koja je imala maticu do poslednjeg dana, a time i leglo u svim stadijumima razvoja. Međutim, potrebno je unapred znati kakav uspeh možemo očekivati. Ako neoplođenu maticu dodamo 1. dan uspeh bude 15%, treći dan 25%,šesti 60%,osmi 80%,a deseti dan u 100% slučajeva. Desetog dana neoplođenu maticu možemo pustiti u pčelinju zajednicu preko leta bez rušenja prisilnih matičnjaka.


Matica koju smo pustili na leto tokom dana će pronaći sve matičnjake i sve će ih uništiti. Ako neoplođenu maticu želimo dodati pre, bilo bi potrebno da se još jednom podsetimo kada pčele bolje, a kada slabije primaju maticu. Ako imamo mogućnosti trebali bi naučiti koji su to uslovi, a kada naučimo te uslove, tada će uspeh primanja matica bit puno veći.


Agresivan odnos pčela prema dodatoj matici ima sezonski, vremenski, pašni i biološki karakter. Što se tiče sezonskog karaktera, najveći uspeh postiže se u proleće. To je vreme intenzivnog razvoja pčelinje zajednice. Sasvim drugačije se ponaša pčelinja zajednica u pogledu primanja matice početkom juna. U to vreme mnoge pčelinje zajednice imaju nagon za rojenje, a neke se već i roje. Kod takvih pčelinjih zajednica ima veliki broj anatomskih pčela –trutovki. Upravo te pčele- trutovke ponašaju se agresivno prema matici.


Ne tako retko, prilikom tretiranja, vrcanja pa i pregleda pčelinje zajednice dolazi do uznemiravanja i stresa matice. Pčele – trutovke koriste ovu priliku i maticu ne uklupčaju i ne uguše već je jednostavno ubodu što nije biološki, već izazvano posredstvom čoveka. Iz ovog se može zaključiti kako će tek proći neoplođena pa i oplođena matica ako je pustimo na okvir sa pčelama.



Kako neoplođenu i oplođenu maticu uspešno dodati u 100% slučajeva ?


Ovakva mogućnost postoji, ali se primjenjuje kod formiranja novih zajednica i nukleusa ili kada je u pitanju skupocena selekcioniosna matica. Postupak za dodavanje je jednak za sva godišnja doba bez obzira na pašne prilike i biološko stanje pčelinje zajednice, a sastoji se u sledećem:


a) Košnica mora imati najmanje tri okvira i to jedan okvir sa medom i polenom, kojeg vadimo iz košnice pčelinje zajednice od koje uzimamo pčele. Na tom okviru ne sme ni u kom slučaju biti niti jedna larva u bilo kojem stadijumu razvoja. Dovoljno je da bude samo jedna larva i to, ali tada uspeh dodavanja bude ravan nuli. Ostali okviri sa saćem mogu se uzeti iz medišta drugih košnica . Ako se okviri uzimaju iz košnice, za njih vredi ono isto što i za onaj prvi okvir sa medom i polenom. U prazno saće treba nasuti oko 2 dl vode.


b) U košnici se pronalazi matica pa se okvir sa maticom i pčelama stavlja u stranu. Iz košnice vadimo jedan po jedan okvir sa kojih stresamo pčele dok ne natresemo oko 1,5 kg pčela. Dok stresamo okvire veći broj pčela starijeg uzrasta vračaju se u matičnu zajednicu. Kada smo završili sa stresanjem odnosno kada smo natresli željenu količinu pčela, zatvaramo košnicu, otvaramo ventilaciju, a košnicu postavljamo na željeno mjesto. Najbolje bi bilo kada bi to novo mesto bilo udaljeno od matične zajednice oko 5km ili i više ali i to nije obavezno. Ako košnicu sa tako formiranom zajednicom ostavljamo na matičnom pčelinjaku ona mora biti zatvorena najmanje 3 dana ili 72 sata ili je možemo držati isto 3 dana zatvorenu u prohladnom i tamnom mestu (npr. u nekom podrumu).


c) Nakon 3 dana pažljivo otvorimo leto i kroz njega puštamo oplođenu ili neoplođenu maticu. Odmah zatvaramo leto i ono mora biti zatvoreno daljnih 12 sati.


d) Nakon tih 12 sati od vremena kako smo kroz leto pustili maticu, otvaramo leto i zatvaramo ventilaciju, ali bez otvaranja košnice. Nakon 2 dana od vremena kada smo otvorili leto, možemo kontrolisati stanje pčelinje zajednice i prijem matice. U koliko smo dodali oplođenu maticu, ona polaže jaja, a neoplođenoj matici preostaje oplodnja. Ako nakon deset dana ne bude položenih jaja to je znak da se matica nije vratila sa oplodnje i da moramo nešto preduzeti.



Nenad Stefanović dipl.ing.polj.