Jun je mesec sa relativno visokim dnevnim temperaturama i sve bliži pravim letnjim visokim temperaturama koje povlače povećano isparavanje, a ujedno može uzrokovati i nestabilno vreme. U junu se događaju duži vremenski periodi sa kišom i bez sunca, a česta je pojava oblaka sa grmljavinom. Na početku meseca se po pravilu završava vrcanje meda od bagrema. To je vreme kada je u košnici maksimalan razvoj pčela i pojavljuje se maksimalan nagon za rojenje.


Velepčelar gospodin Ivan Vener iz Kupinova, jedan od najpoznatijih pčelara Evrope i Sveta kaže da posle oduzimanja bagremovog meda nastaje najdelikatniji trenutak pčelarske godine. To je doba snažnog razvoja roidbenog nagona većeg broja pčelinjih društava.


To znači da nam je glavna preokupacija u junu taj prirodni roidbeni nagon koji moramo da rešimo na zadovoljavajući način. Da se podsetimo koje sve radove treba obaviti u junu mesecu.


1. Vađenje i ceđenje meda

2. Proizvodnja, odgajivanje i zamena matica

3. Formiranje veštačkih rojeva

4. Priprema društva za livadsku i druge paše

5. Obezbeđenje dobre ventilacije u košnici

6. Obezbeđenje vode na pčelinjaku

7. Nega rojeva

8. Borba protiv grabeži


O većini navedenih radova već je bilo reči u radovima u aprilu, a pogotovu u maju. Zbog toga u radovima za jun biće više reči o onim radovima na pčelinjaku koji su izuzetno značajni za dalji razvoj pčelinjih društava i umnožavanje istih, a jun mesec je krajnji rok za njihovo obavljanje



1. Vađenje i ceđenje meda


Ukoliko su se napravili dobri venci meda za vreme bagremove paše, med se mora izvrcati, kako ne bi došlo do blokiranja matice i eventualnog slabljenja pčelinjeg društva za naredne paše (livada, lipa, suncokret, pitomi kesten i dr.). Ako posle vrcanja nastupi bezpašni period, pčelinja društva, a naročito rojeve moramo prihranjivati kako matice ne bi smanjivale nošenje. Prihranjivanje se može vršiti šećernim sirupom 1 : 1 (nukleusi) ili u hranilice sipamo 1-2 kg. šećera sitnijih kristala i početak prelijemo medom, kako bi pčele namamili da počnu da uzimaju takvu hranu ili u ram hranilicu stavimo 1-2 kg. medno-šećerne pogače (pčelinja društva). Ovaj način prihranjivanja pčelinjih društava je u letnjim mesecima preporučljiviji jer isključuje grabež kao i zato što pčele kristalni šećer i pogaču uzimaju u malim količinama i danju i noću, što dočarava kakvu takvu tihu pašu. U junu se javlja nekoliko jačih paša koje mogu ponovo napuniti medišta. Ukoliko u nekim krajevima neka od pomenutih paša zataji, treba imati alternativno rešenje, a najbolje je preseliti pčele na onu pašu za koju smo sigurni da medi tj. za koje se informišemo od prijatelja pčelara (Najbolje bi bilo kada bi pčelarski savezi i udruženja to preuzeli na sebe).



2. Proizvodnja, odgajivanje i zamena matica


Posle bagremove paše možemo pristupiti proizvodnji matica za potrebe vlastitog pčelinjaka, formiranju veštačkih rojeva i nukleusa. Svakom pčelaru je veoma bitno da poveća svoj pčelinjak, a to može učiniti najbolje u junu. Tada je pčelinje društvo u stanju da još uvek ispravi greške pčelara koje on učini ili svesno ili nesvesno. Postoje tri načina da se poveća broj društava na pčelinjaku

- kupovinom pčelinjih društava, rojeva ili nukleusa,

- kupovinom matica i razrojavanjem postojećih pčelinjih društava,

- proizvodnjom matica i formiranjem rojeva na sopstvenom pčelinjaku


Prvo ću navesti najjednostavnije postupke, jer je za složenije potrebno veće iskustvo. Neiskusni pčelar ulazeći nespreman u složene zahvate može doživeti samo neuspeh, štetu i razočarenje. Matice zadovoljavajućih osobina možemo dobiti uglavnom na dva načina i to iskorišćavanjem prirodnih matičnjaka ili matičnjaka koje su pčele proizvele prisilno ili smo ih mi naterali. Kako sam naveo u maju, i u junu nije teško naći u plodištima ili medištima rojevne matičnjake ili matičnjake tihe zamene.


Matičnjake tihe zamene izvode pčele kada stara matica, bilo iz kog razloga, postane nesposobna ili manje sposobna da osigura normalnu reprodukciju pčela u pčelinjoj zajednici. Pčele je tada menjaju. Takvi se matičnjaci naročito cene jer daju vrlo dobre matice. Pčele izgrade nekoliko takvih matičnjaka. Kad su zreli, a to znači zatvoreni, možemo upotrebiti rojidbene odnosno matičnjake tihe zamene. Da bi smo osigurali i smenu matice u pčelinjem društvu iz kog uzimamo matičnjake, obavezno moramo ostaviti bar jedan matičnjak, a poželjno je dva različite starosti (jedan zatvoren i jedan otvoren).


Da pčele prisilimo na gradnju matičnjaka i izvođenje matica, mogli bismo jednostavno oduzeti staru maticu i pčele bi izgradile određen broj matičnjaka nad postojećim leglom. Ali to bi bilo najlošije rešenje i nikako se ne može preporučiti kao metoda kojom bismo došli do potrebnog broja kvalitetnih matičnjaka. Pčele, naime, da bi što pre proizvele novu maticu, u većini slučajeva izgrade matičnjake na larvama koje su stare već tri dana, jer se iz takvih larvi još mogu proizvesti matice. Kako se radiličke larve u prva tri dana hrane mlečom slabijeg kvaliteta od one kojom se hrane larve iz kojih se u normalnim prilikama izvodi matica, tako će i matice iz takvih matičnjaka biti lošije ili čak neupotrebljive za uspešno pčelarenje. Prema tome takvu proizvodnju matica ne preporučujem osim eventualno u izuzetnim prilikama. Da bi važnost ishrane matične larve još više naglasio spomenuću samo jedan naučni podatak, da jedna matična larva dobija 1550-1650 obroka, a larva radilice dobija oko 150 obroka. Osim toga mleč matične larve ima oko deset puta više visokovrednih sastojaka nego mleč radiličkih larvi. Po ovome se može videti sa koliko ozbiljnosti moramo pristupiti proizvodnji matica.


Manje iskusnim pčelarima, a i ne samo njima, preporučujem najjednostavniju a vrlo uspešan Milerov metod proizvodnje matičnjaka. Zreo matičnjak treba da bude najmanje 20 mm. dugačak, da bi garantovao kvalitet matice. Kada na raspolaganju imamo zrele matičnjake možemo pristupiti formiranju veštačkih rojeva, zameni starih i loših matica i formiranju nukleusa.



3. Formiranje veštačkih rojeva


Ako želimo povećati broj pčelinjih društava onda to možemo postići na više načina. Opisaću samo dva, za koje smatram da su jednostavni i primenjivi za manje iskusne pčelare.


I način:


Prilikom oduzimanja meda ili prilikom pregleda naiđemo na veći ili manji broj matičnjaka, ili na bilo koji zreli matičnjak iz bilo kog izvora, od jednog pčelinjeg društva sa tri nastavka možemo formirati čak četiri veštačka roja. Za ovu operaciju potrebno nam je da imamo pored postojeće košnice sa tri nastavka još tri nikleusa sa po najmanje šest okvira ili tri LR košnice sa po jednim spratom. Dakle tri nukleusa postavimo levo i desno od postojeće košnice gde smo naišli na matičnjake. Plodišne okvire sa pretežno zatvorenim leglom podelimo podjednako u sva tri nukleusa. U svaki nukleus u sredini mora doći jedan okvir sa dva dobra matičnjaka različite starosti (u nedostatku može i jedan matičnjak). Ostale okvire sa polenom i medom isto tako podelimo podjednako u nukleuse. U plodištu košnice ostavimo maticu sa 1-2 okvira sa otvorenim leglom i ostale okvire koji su ostali. Kad se vrate i sve ostale izletnice, ova košnica će privremeno biti i najjača. Sve četiri košnice (tri nukleusa + 1) moramo prihranjivati ako je paša oslabila, a posebno tri nukleusa koja smo stavili na novo mesto i to bez obzira na pašu, pošto one nemaju pčele izletnice (skupljačice nektara). Prihranjivanje vršimo šećernim sirupom 1 : 1. Za tako formirane zajednice važno je da osiguraju zimnicu i dovoljan broj pčela za uspešno prezimljavanje. U tim nukleusima sa 6 okvira, mogu prezimiti vrlo uspešno, s tim da im pomognemo u avgustu i septembru prihranjivanjem za popunu zimske zalihe od oko 12 kg.


II način:


Veštački roj možemo dobiti i tako da od svake zajednice oduzmemo po 1-2 okvira sa zatvorenim leglom i pčelama, ali bez matice i stavimo ih u novu košnicu ili nukleus sa najmanje 6 okvira. Za jedan roj dovoljno je 3 okvira sa zatvorenim leglom i pčelama, a ostali prostor popunimo okvirima sa izgrađenim saćem i satnim osnovama. U sredinu košnice (nukleusa) stavimo okvir sa leglom na kome je matičnjak, ili ako takav okvir nismo našli, ugradimo zreo matičnjak. Ugrađivanje matičnjaka izvedemo predveče, odnosno 6 sati nakon formiranja roja zato što su dotle pčele osetile bezmatičnost. Radi sigurnijeg prihvata matičnjaka u nukleuse nikako ne smemo staviti okvir sa otvorenim leglom ili jajima. Budući da je takav roj ostao bez izletnica – sabiračica, moramo ga prihranjivati 10 dana.


Ovim načinom formiranja veštačkih rojeva nismo smanjili produktivnost zajednice kao u prethodnom slučaju, već smo samo oduzeli višak mladih pčela koje teraju zajednicu u roidbeni nagon. Čak je u junu poželjno iz jakih društava oduzimati 1-3 okvira sa leglom da bi zadovoljili prirodni biološki nagon održavanja vrste u pčelinjoj zajednici, kao i za dobijanje boljeg elana za rad i saqkupljanje nektara. Oduzimanjem okvira sa zatvorenim leglom ujedno smanjujemo procenat zaraženosti društva od Varoe. Veće povećanje broja zajednica na ovaj način ipak nije moguće. Za tu svrhu bolji je prvi način, ali se tada moramo pomiriti sa činjenicom da je tako podeljena zajednica za tu godinu otpisana za proizvodnju meda, osim onog što je već sakupila.


Metoda za formiranje veštačkih rojeva ima mnogo, ali po meni ove dve, koje i ja još uvek koristim, ponekad su vrlo pogodne za neiskusne pčelare.


Da navedem još i kako dodajem matičnjake.


Iz zajednice koja je proizvela matičnjake izrezujemo oštrim nožem, žiletom ili skalpelom, jedan po jedan matičnjak i stavljamo ih na vatu u kartonskoj kutiji. Možda će nam ruka malo zadrhtati od uzbuđenja, ali i to je normalno. Posle dva do tri ponavljanja to prerasta u rutinski posao. Vreme mora biti dovoljno toplo, bar 25 C. Ako je hladnije to moramo raditi u prostoriji koju moramo zagrejati. Matičnjake ne smemo oštetiti, deformisati ili tresti, jer bi to moglo biti kobno za maticu. Ukoliko neki matičnjak oštetimo prilikom sečenja, to možemo zalepiti parčetom voska. Pripremljene matičnjake (jedan ili dva) ugrađujemo u srednji okvir sa zatvorenim leglom ispod satonoše i to tako da u saću izrežemo dovoljno velik otvor za smeštaj matičnjaka. Vrh matičnjaka mora biti slobodan kako bi matica mogla nesmetano da izađe. Tako postavljen matičnjak pčele će vrlo brzo da zalepe za ostali deo saća. Na kraju još jedna vrlo važna napomena za nukleuse koje formiramo u junu, a to je da moramo staviti lek protiv Varoe, odnosno letvice Apihelta, Vivarola i slično.



Naum Bandžov