Kolege pčelari, evo, bagrem počinje da se belasa, polako se otvara.

Što se tiče pčela, ko nije spremio pčele za bagrem, sada treba, preko novina, slabija društva da pripaja srednjim. Nema potrebe da tražite maticu u slabijem društvu, pčele će je same eliminisati. Tako godinama radim i nemam vremena da tražim maticu i da je ja eliminišem.


Nekim pčelarima je žao da smanjuju broj društava. U tom slučaju, slabija društva skoloniti na drugo mesto, a izletnice iz takvih društava ući će u najbliža društva (na starom mestu) i tako ih pojačati. Pomerenim košnicama obavezno sipati vode, pošto su , ta društva, izgubila i svoje vodonoše. Na ovaj način iskoristićemo maksimum pčela za medobranje.


Moje mišljenje je, da u bagremu, koji je bujna paša, ne bi trebalo stavljati Hanemanovu rešetku. U ovakvim, burnim pašama, pčele unose velike količine nektara u košnice, a površina pod leglom se smanjuje, jer pčele, u svaku slobodnu ćeliju ubacuju nektar i na taj način smanjuju matici prostor za zaleganje.


Sada, treba biti pripravan na rojenje. Pojava rojenja je, naročito, izražena u junu. Proširujemo medišta dodavanjem nastavaka sa izgrađenim saćem. Na taj način odlažemo rojenje, ali ga ne sprečavamo u potpunosti. Ko nema dovoljno rezervnog saća, može da ubaci po neku satnu osnovu, ali mora da zna da izgradnja saća u paši, smanjuje prinos. O načinima rojenja nećemo sada govoriti, već će, o rojenju, dosta biti rečeno sledeći put, za desetak dana.




Jaka društva su unela nektar i u voćnoj paši. Kod nekih pčelara ima i većih količina meda iz prošle godine. Šta uraditi sa viškom meda? U pašu se ne ulazi sa ramovima punim meda. Ramove sa viškom meda, od prošle godine, možemo složiti u nastavke, a nastavke u magacin. Taj med će nam dobro doći za dvadesetak dana, kod rojeva koje ćemo napraviti. Ramove sa voćnim medom možemo izvaditi, staviti u jedan nastavak i taj nastavak, kao četvrto telo (LR košnica), staviti na jaka društva da poklapaju voćni med. U ovom slučaju, treće telo nam je prazno i spremno da prihvati bagrem. Med iz četvrtog tela, kada bude poklopljen, možemo izvcati.


Sada treba, što češće, biti na pčelinjaku, da se vidi unos nektara. Ne smemo dozvoliti izgradnju zaperaka u zbegu. Ukoliko nemamo ceo nastavak da dodamo, moramo rasterećivati jaka društva, oduzimanjem punih ramova. Te ramove dodajemo slabim društvima, a iz slabih vadimo prazne ramove i stavljmo u jaka društva na punjenje, Dakle, u paši moramo stalno imati dovoljno prostora za unos nektara. To je bitan uslov većih prinosa i odlaganja rojenja.


Bilo bi dobro da temperature, tokom medenja bagrema ne prelaze 30 stepeni Celzijusa. Najbolje je da temperatura bude od 26 – 28 stepeni, sa blagim noćnim kišicama, koje će osvežiti bagrem i pojačati medenje. Ova zima nije bila hladna, nije bilo kasnih mrazeva (kao prošle godine), pa će bagrem, za oko nedelju dana, dati svoj puni doprinos, bar se mi tako nadamo.


Dragan Daničić