Broj pčela je poslednjih godina, najviše zbog upotrebe pesticida počeo značajno da opada - što ako pčele zauvek prestanu zujati? Pokušajte zamisliti: proleće bez zujanja malih vrednih insekata, omiljeni čaj bez meda, melem bez dodatka prirodnog voska, bol u grlu bez pomoći propolisa i na kraju - livade bez cveća ...

Nezamislivo, zar ne?


Pčela medarica (Apis mellifera) smatra se jednim od najznačajnijih oprašivača biljaka, a za nas ljude verovatno je i najkorisniji insekat kojeg možemo zamisliti.


Kao "domaća životinja" rasprostranjena je na svim kontinentima izuzev Antarktika. Društveni je insekt čije kolonije ponekad mogu imati između 40.000 i 80.000 članova, a još su je pre 6000 godina uzgajali stari Egipćani.



Broj pčela je, uprkos tome što se uzgajaju, zadnjih godina počeo značajno da opada. Pojedine evropske regije prijavile su izumiranje čak 80% pčela. Kao neki od mogućih uzroka nestajanja pčela navode se: paraziti, klimatske promene, uvođenje genetski modifikovanih kultura, nestanak staništa, pesticidi , pa čak i korišćenje mobilnih telefona.


Važnost ovog insekta za čoveka i celu ekosfere, neprocenjiva je. Dokazano je da pčele oprašuju preko 75% biljaka koje koristimo za hranu (pretežno voće i povrće). Med i ostali pčelinji produkti poput cvetnog praha, propolisa, matičnog mleča i voska primenjuju se hiljadama godina u lečenju raznih bolesti, a značajna je i njihova ekonomska korist. Prema New York Times-u, Sjedinjene Američke Države bi štete nastale nestankom pčela mogle koštati čak 14 milijardi dolara.


S druge strane, zajednice pčela uzgajivača koji se bave organskim uzgojem biljaka u skladu s prirodnom ravnotežom, nisu pogođene ovakvim negativnim trendom. Jedan od najštetnijih nusprodukata konvencionalnog načina uzgoja biljaka je prekomerno korišćenje pesticida. Zbog nemogućnosti razlikovanja ˝dobrih˝ od ˝loših˝ insekata, pesticidi uništavaju sve pa tako i pčele.


Rešenje postoji i celo vreme nam je pred nosom - povratak prirodi. Žalosno je što ne učimo na svojim greškama i uvek smatramo da smo tako moćni i nedodirljivi. Ironično, ovaj put, na tako mnogo načina, zavisimo o maloj ˝ beznačajnoj ˝ pčeli. Pčele mogu bez nas, ali pitanje je možemo li mi bez njih?