Nije retka pojava da mi pčelari kažemo da je proleće poranilo ili zakasnilo, dakle govorimo o pojavama koje teku drugačije od uobičajenog ili očekivanog. Ovom izjavom pojedini pčelari žele opravdati svoje neznanje u drugim oblastima pčelarenja, kao što je tehnologija, biologija, kašnjenjem ili preuranjenosti pojedinih radnji koje su trebali da urade i drugo.



Inače maj mesec je najlepši mesec u proleće, gde se neretko pojavljuju prodori vlažnih vazdušnih struja i to najčešće na početku meseca. Najgore je kad se taj vlažni, tmurni, vetroviti i kišni period produži i na period cvetanja bagrema. Ako je vreme hladnije uz hladan vetar, onda bagrem ne medi. Sreća što se takvo vreme retko događa pa možemo reći da je maj ipak mesec sunca i toplote. Tada su noćne tempe rature najčešće iznad 15°C, a dnevne dostižu najviše do 29°C, a najčešće su oko 26°C, a to predstavlja najbolju dnevnu temperaturu za mednost bagrema. Tako se može postići i do 10 kg po pčelinjem društvu koje se normalno razvilo i koje je eventualno dobilo izletnice od pomoćnog društva. Zbog toga je dovoljno 5-6 lepih dana da se postignu zadovoljavajući prinosi.

Da potsetim pčelare na podatke nemačkog pčelarskog stručnjaka Dengga koji tvrdi da pčelinje društvo sa 15.000 pčela sakupi 2-3 kg. meda, sa 25.000 pčela sakupi 6-10 kg., sa 40.000 pčela sakupi 15-20 kg., sa 50.000-60.000 pčela sakupi 25-35 kg., a sa 80.000 pčela sakupi i do 50 kg. meda. Dakle pet puta ječe pčelinje društvo sakupiće 15-20 puta više meda. Iz toga jasno proizilazi da svi napori u maju moraju biti usmereni ka stvaranju što jačih društava, a to znači, da u toku ovog meseca moramo izvršiti neke neophodne radnje koje će to osigurati, a to su:


1. Stvaranje jakih pčelinjih društava sa velikim brojem sabiračica

2. Obezbeđenje potrebnog medišnog prostora

3. Zaštita pčelinjih društava od roidbenog nagona

4. Obezbediti dobru ventilaciju u košnici

5. Zaštita pčelinji društava od visokih temperatura

6. Priprema za proizvodnju matica, veštačkih rojeva i umnožavanje društava

7. Sakupljanje polenovog praha i propolisa

8. Dobijanje matičnog mleča

9. Dobijanje voska i gradnja saća

10. Priprema za vađenje i ceđenje meda

11. Borba pritiv Varoe i kontrola ostalih bolesti

12. Kontrola vage na pčelinjaku

13. Selidba pčela





1. Stvaranje jakih pčelinjih društava sa velikim brojem sabiračica


Mnogi pčelari su u dilemi da li treba ili ne ograničavati maticu u vreme viskog medobranja. Ja ne smatram za ograničenje matice kada stavljam matičnu rešetku u LR košnici izmađu prvog plodišnog i drugog nastavka kod jačih društava i to 3-4 dana pre bagremove paše, jer ostavljam matici 60.000 ćelija u plodištu da nesmetano nosi i održava pčelinje društvo u vrhunskoj formi. Ako medenje na bagremu izuzetno, same pčele maticu privremeno blokiraju u plodištu i zbog toga ispod plodišnog nastavka stavljam jedan polunastavak sa 30.000 ćelija, sa tom namerom da ne smanjim biološki maksimum matici u nošenju jaja. Kad se medobranje smanjuje, mlade (kućne) pčele prebacuju nektar iz plodišta u medište. Ukoliko neka pčelinja društva pre bagremove paše ne dostignu jačinu od 60.000 pčela, one se pojačavaju izletn icama iz pomoćnih društava ili kod pčelarenja sa dvojnim društvima, oduzimanjem izletnica iz gornjeg dru štva u korist donjeg i tako stvaramo jako pčelinje društvo.

Kod stvaranja jakih pčelinjih drištava vrlo je bitno da pčelari znaju i vode računa na skladan priro dni odnos između mladih (kućnih) pčela i izletnica, odnosno pčela svih doba starosti. Pčelinje društvo pre dstavlja složeni socijalni organizam od 2/3 kućnih pčela (prerađuju nektar u med, proizvode vosak, mati čni mleč, hrane larve svih starosti, čiste ćelije, greju leglo, čuvaju ulaz u košnicu od tuđica i dr) i 1/3 pčela izletnica (donose nektar, polen, propilis i vodu). Ova grupa pčela izletnica pošto radi poslove van košnice, izloženija je većim opasnostima i gubitcima u prirodi u odnosu na kućne pčele i zato moramo posvetiti veću pažnju izletnicama, odnosno gubitke nadoknađujemo izletnicama iz drugih pomoćnih društa va i tako održavamo biološku celinu (odnos 2 : 1 ili 2 : 1,5).

Da napomenem, a moja iskustva su to pokazala i utvrdila, da ukoliko imamo dovoljan broj izletnica koje će zaposliti kućne pčele, vrlo retko ili nikako ne dolazi do roidbenog nagona. Neiskusni pčelari kao i pčelari koje se dovoljno ne edukuju tada čine najveću grešku kod pojačavanja, odnosno kod stvaranja jakih društava pred pašu. Oni pojačavanje rade sa ramovima zatvorenog legla i tako povećavaju broj mladih (kućnih) pčela, a u nedostatku izletnica one postaju višak i skoro uvek teraju maticu u roidbeni nagon na početku bagremove paše, što predstavlja katastrofu u prinosu meda za vreme bagremove paše.





2. Obezbeđenje potrebnog medišnog prostora


U glavnoj (bagremovoj) paši obezbeđivanje potrebnog medišnog prostora je veoma važan zadatak. Čin obezbeđenja potrebnog medišnog prostora sam po sebi ne sprečava u potpunosti roidbeni nagon. Nije dovoljno samo postaviti medišne spratove sa izgrađenim saćem ili satnim osnovama na plodi šte i tako misliti da ste time sve probleme rešili. Treba znati da medišni prostor mora biti znatno veći nego prostor koji zauzima poklopljeni med. Medišni prostor treba da prihvati sav nektar koji donesu pčele izletnice, zatim da obezbedi preradu tog nektara i konačno da obezbedi uskladištenje meda.

U LR košnici kod normalne jačine pčelinjeg društva, taj prostor ne sme biti manji od 3-4 nastavka uz 2 polunastavka. Bolje je imati veći medišni prostor nego zakasniti u obezbeđenju tog prostora. Naučno je dokazano da veći medišni prostor stimuliše pčele na intenzivniji unos nektara, raniji izlazak kućnih pčela na sakupljanje nektara i veću zaposlenost što treba biti cilj svakog pčelara za dobijanje visokih prinosa pčelinjih proizvoda. Kod povećavanja medišnog prostora (stavljanje nastavaka ili polunastavaka) na 3-4 dana pre cvetanja bagrema, obavezno koristim matičnu rešetku koju stavljam na plodište. Kod te operacije obavezno sve okvire sa zatvorenim leglom iz plodišta prebacujem u sredinu srednjeg i gornjeg nastavka medišnog prostora, a u plodištu ostaje matica sa ramovima otvorenog legla i ramovma sa izgrađenim i ispravnim saćem. Time smo matici osiguraki prostor za nesmetano širenje legla i zaposlenje mladih pčela.

Ovim postupkom smo sigurno za narednih 20-30 dana isključili mogućnost eventualnog nagona za rojenje. U dva gornja medišna nastavka nalaze se okviri delimično ispunjeni medom i okviri sa zatvorenim leglom u koje će nakon izlaska pčele obavezno smestiti nektar. Dakle osigurali smo dovoljno prostora i za dalji razvoj kao i za smeštaj nektara. Chodno daljem razvoju i intenzitetu medenja bagremove paše, možda će biti potrebno staviti i četvrti nastavak ili polunastavak, koji obavezno postavljam iznad matične rešetke. Ukoliko stavljam nastavak sa satnim osnovama onda obavezno ga izmešam naizmenično sa ramovima drugog nastavka i time omogućim mladim pčelama da luče vosak i izvuku (izgrade) satne osnove za par dana kao i da prerađuju nektar.






3. Zaštita pčelinjih društava od roidbenog nagona


U maju mesecu neiskusnim pčelarima kao i iskusnim koji se ne edukuju (misle da sve znaju) najveći neprijatelj stvaranja jakih društava može biti rojenje, koje razbija jake zajednice, smanjuje radni elan. Sam čin rojenja deli društvo i tako od jednog jakog koje treba da donese 30-50 kg. meda na bagremovoj paši, dobijamo 2-4 slabija društva koja će doneti po 2-3 kg meda. Metode sprečavanja rojenja opisane u knjigama koje se ne temelje na biologiji pčelinje zajednice mogu samo da odlože vreme rojenja uz veliku neaktivnost i slab prinos, u odnosu na biološke metode (već nešto opisane u prethodne dve tačke) koje sprečavaju roidbeni nagon i zadržavaju radni elan za dobar i aktivan rad i za visoke prinose pčelinjih proizvoda.





4. Obezbediti dobru ventilaciju u košnici


Vrlo je bitno da u toku cele godine košnica ima dobru ventilaciju i da u pčelinjem klubetu ima dovoljno kiseonika. Naročito je važno da u glavnoj bagremovoj paši kočnica ima dobru ventilaciju jer treba preraditi nektar sa oko 60% vode u med sa 18-20% vode. Zato je potrebno čim počne nektarenje potpuno otvoriti donju ventilaciju (izvaditi daščicu na podnjači gde pčele ulaze i izlaze). Takođe otvoriti i gornju ventilaciju, a to ostvarujemo vađenjem pregradne daske u zbegu ili povlačimo unazad za oko 1 cm gornji nastavak ili poklopnu dasku.





5. Zaštita pčelinji društava od visokih temperatura


U ovo doba godine treba zaštititi košnice od direktne sunčeve svetlosti, a to postižemo tako što pčelinjak postavljamo na takvom mestu gde postoji takozvana šarena hladovina, a to znači da je postavljen u voćnjaku ili između visokih drvaća (bagrem, lipa i slično). Ukoliko to nije moguće tada se treba truditi da se napravi neka nastrešnica ili nešto tome slično.





6. Priprema za proizvodnju matica, veštačkih rojeva i umnožavanje društava


U aprilu se priprema društvo koje treba da odgaji matičnjake. Najbitnije je da ovaj prirodni inkubator ima mnogo mladih kućnih pčela, polenovog praha i meda, prilikom stavljanja okvira sa presađenim larvama starih do 20 časova, a to je početkom maja na 10-15 dana pre bagremove paše. Pčelinje društvo koje u ovo doba dođe do roidbenog nagona, pretstavlja najbolji inkubator za odgajivanje matičnjaka. Inkubator se pravi u ovo doba da bi matice koje će izaći bile oplođene za vreme bagremove paše i kako bi posle bagremove paše zamenili stare matice, odnosno da formiramo nukleuse i povećamo naš pčelinji fond na veštački način. U kombinovanoj metodi pčelarenja sa dvojnim društvima za iskorišćenj druge i treće paše, pravo vreme za uvođenje druge matice je odmah posle bagremove paše.

Nukleuse, odnosno oplodnjake formiramo od takozvanih škartova. Početnici ili pčelari sa manjim iskustvom koji nisu vični u presađivanju larvi, treba da naprave plan kako doći do dobrih (zatvorenih) matičnjaka za vreme ili neposredno posle bagremove paše, odnosno posle vrcanja meda. Mogućnosti ima mnogo, od prisilnih matičnjaka koji se dobijaju jednostavno vađenjem matice iz pčelinjeg društva, preko roidbenih matičnjaka do matičnjaka od tihe zamene i matičnjaka dobijenih Milerovom metodom.

Kad pčelar naiđe na košnicu sa više matičnjaka onda to treba iskoristiti i napraviti veštačke rojeve, s time što mora imati nukleuse u rezervi ili košnicu pripremljenu u oplodnjake. Pored toga mora imati u rezervi vosak i šećer kao repromaterijal za stvaranje novih društava. Ukoliko u rezervi nema nukleuse ili oplodnjake ili nešto tome slično, i pusti da se sve razvija i odvija samo po sebi, u određeno vreme izleteće prirodni roj prvenac, pa za 9-13 dana drugi pa treći i tako redom. Kada smo već dozvolili rojenje ili je rojenje došlo bez našeg znanja, moramo znati kako ćemo postupiti sa rojem. Prirodni roj stresamo u pletaru ili plastični džak, a zatim ga prebacimo u posebno pripremljenu praznu košnicu. Ako i to nema pčelar ima dupli gubitak jer gubi i med i roj, zato što će za 8-10 sati roj otići, a to je pored štete za mladog pčelara i razočarenje. Zato preporučujem da se neiskusni pčelari obavezno teoretski edukuju i praktično usavršavaju u poslu koji su prihvatili i uložili početni kapital.

Moram ovde da napomenem da ako pčelar prilikom pregleda ustanovi da u košnici ima 1, 2 do najviše 3 matičnjaka, to pčelinje društvo se neće rojiti, nego samo želi da zameni maticu (tiha zamena matice). Takvu košnicu treba pustiti da sama promeni maticu sa jednim matičnjakom, a sa ostalim matičnjacima može da napravi nove rojeve za sebe. tkve matice iz tihe zamene su odlične matice i treba ih iskoristiti.





7. Sakupljanje polenovog praha i propolisa


Svaki pčelar zna, odnosno treba da zna, kolika je vrednost polena i propolisa u pčelarskoj zajednici za produženje života pčela i zdravlje legla. Naučno je dokazano da ukoliko je pčelinje leglo hranjeno sa dovoljno polena, onda pčela za vreme aktivne sezone prodžava život za 2-4 dana. Zamislite šta znače ta dva dana dužeg života kod 20.000 izletnica u dobroj bagremovoj paši, u jakom društvu koje dnevno može da donese 8-12 kg nektara u košnicu. Ovo napominjem iz razloga da sakupljeni polen (koncentrat u pčelarstvu) dajemo kao dodatak u ishrani nukleusa koji na početku nisu sposobni da donesu dovoljnu količinu polena za ishranu legla i brži razvoj nukleusa.

Polenov prah i propolis i za čoveka predstavljaju izvor sastojaka koji imaju određen značaj za očuvanje zdravlja ili za pomoć kod lečenja pojedinih bolesti. Dakle treba iskoristiti ono što nude priroda i pčele. Zato oni koji nisu postavili sakupljače za polen i mreže za propolis u aprilu, sada to treba da učine.





8. Dobijanje matičnog mleča


U ovom mesecu iskusni pčelari organizuju i proizvodnju matičnog mleča. Neiskusnim pčelarima preporučujem da malo više upoznaju problematiku proizvodnje matičnog mleča i da pokušaju baš sada u maju za vreme bagremove paše, da proizvedu i ovaj dragoceni pčelarski proizvod koji je odličan i za ljudski organizam. Mladi pčelari to trebaju za početak da probaju u pčelinjim društvima koja su dobila nagon za rojenje.







9. Dobijanje voska i gradnja saća


Za gradnju saća i dobijane voska nešto je rečeno u prethodnim tačkama. Ovde želim posebno da naglasim i preporučim da pčelari obavezno to rade i godišnje zamenjuju 25% starog plodišnog saća sa novim, jer je to jedan od načina za dobijanje voska, a još veći značaj je da će imati zdrava društva i krupne pčele. Pravovremena zamena starog plodišnog saća je najbolja preventiva protiv bolesti pčelinjeg legla u odnosu na lekove koje preporučuju pojedini "pčelarski stručnjaci" i proizvođači pčelarskih lekova odnosno veterinari koji zastupaju te iste proizvođače a nemaju praktično pčelarsko iskustvo.





10. Priprema za vađenje i ceđenje meda


O tome kada bagremov med treba vaditi iz košnica i vrcati postoje različita mišljenja. Moje dugugodišnje iskustvo, koje je naučno potkrepljeno, govori da se okviri sa medom trebaju vaditi kad je 1/2 do 2/3 meda zatvoreno voštanim poklopcima. Kod vađenja meda moramo se pridržavati nekih pravila i pri vađenju i vrcanju meda obavezno treba pripremiti sledeće:

- pčelarski nož, četku ili gušće pero za skidanje pčela sa saća (profesionalci, izduvač pčela) kao i posudu sa vodom za umakanje četke ili pera,

- dovoljan broj bežalica,

- jedan, dva ili više praznih nastavaka za stavljanje okvira sa medom,

- nastavak sa saćem za popunjavanje mesta izvađenih okvira,

- vlažnu krpu za brisanje ruku,

- dimilicu sa dovoljnom količinom sredstava za dimljenje,

- zaštitni šešir ili kombinezon, zaštitne rukavice i to kako za sebe tako i za eventualnog pomoćnika,

- centrifugu za vrcanje meda,

- viljušku ili nođ za skidanje voštanih poklopaca,

- stalak za postavljanje pripremljenih okvira za centrifugiranje,

- posudu za skupljanje meda iz centrifuge,

- kante ili burad za med.


Kod vađenja okvira sa medom iz košnica, obavezno treba misliti na pčele i njihov dalji razvoj, zbog mogućnosti da paša naglo nestane i da pčele ostanu bez nužnog minimuma hrane (10 kg po košnici), što bi se vrlo negativno odrazilo na dalji razvoj pčelinjeg društva i iskorišćenje narenih paša. Nije preporučljivo vaditi med iz okvira sa leglom iz plodišta, jer postoji opasnost da ubijete, odnosno pritisnete maticu ramovima. Okviri, odnosno nastavci sa izvrcanim okvirima vraćaju se pčelama predveče. Dobro je izvrcane okvire poprskati vodom.





11. Borba pritiv Varoe i kontrola ostalih bolesti

Glavna borba protiv Varoe obavlja se u prvoj polovini avgusta. Međutim neki neiskusni pčelari, a naročito oni koji misle da njih neće zadesiti problem Varoe, a propustili su i kasno jesenje tretiranje, moraju biti obazrivi u ovom periodu posle vrcanja bagremove paše. Ako ne žele da u julu prepolove pčelinjak oni moraju da izvrše probno dijagnostikovanje kod nekoliko zajednica po slobodnom izboru sa građevnjakom ili trutovskim leglom na okvirima. Naima treba najmanje 200 zatvorenih trutovskih ćelija otvoriti pincetom i izbrojati nađene Varoe. Ukoliko se pronađe 15-20 Varoa u ovih 200 ćelija, moraju se preduzeti hitne mere za njihovo otstranjivanje iz svih košnica sa jednim od lekova protiv Varoe i postupiti po uputstvu.





12. Kontrola vage na pčelinjaku


Ovo tehničko pomagalo je od izuzetne važnosti i koristi za praćenje dnevnog unosa nektara i predizimanje pravovremenih radnji u vezi sa proširenjem prostora u košnici, stimulativnim prihranjivanjem, selenjem pčela na nove pašne lokalitete. kontrola vage vrši se svakodnevno uveče i ujutru i beleži se u dnevnik





13. Selidba pčela


Seleći pčelari kad primete da unos nektara pada ispod 500 gr., moraju pristupiti pripremi društava za selidbu ili drugu vrste pčelinje paše na novom lokalitetu, koje je prethodno utvrđeno i pripremljeno.





Naum Mr Bandžov