"Pčela i društvo vredi onoliko, koliko vredi njegova matica."


U posljednjih desetak godina sve više pčelara koji su napredovali u uzgoju pčela shvataju koliko je ova pčelarska krilatica postala istinita. Tekst koji sledi je odlomak iz male ali veoma vredne brošurice "Matica i njen kvalitet" autora Franje G. Tomažina koji se uzgojem pčela bavi pola veka, a uzgojem matica- preko 40 godina. U ruci je držao više od 100 hiljada matica i sa njima (i za njih) izvodio brojne eksperimente.


Uprošćeno gledajući, prvi kvalitet matice može se utvrđivati na sledeći način:
srednja težina neoplođene matice treba se kretati od 180-205 mg, a broj jajovodnih cevčica u jednom jajniku od 200-250 komada. Kod rekordnih matica taj broj može biti znatno veći. Koliko će u jednom jajniku biti jajovodnih cevčica i kolika će biti njihova dužina zavisi od genetičkih osobenosti njenih roditelja, kao i od uspešnog uzgoja od jajeta do matice. Da bi se utvrdila prava težina matice, merenje je neophodno izvršiti u vremenu od izlaska iz matičnjaka do njene starosti od 5 sati. To se čini radi toga što matica u prvih 5 sati života gubi od svoje prvobitne težine od 6 mg. Posle 8 sati života gubi oko 16 mg, a pre nego što izađe na oplodnju izgubi čitavih 40 miligrama.


Drugi bitan kvalitet matice predstavlja procent prežielih jaja u odnosu na broj položenih u ćelije saća. Merenje tog kvaliteta može izvršiti svaki pčelar na sledeći način: ako napravi limeni kvadrat dimenzije 10x10 cm (sa jedne strane pokriven mrežom 2x2mm i postavi ga na središnji deo saća), nežno ga pritisne da ostavi otisak dimenzije u vosku, izbroji koliko je jaja matica tek položila. Nakon pet dana ponovo su na isto mesto postavili limeni ram da bi se pojačao prvobitni otisak pa se izbroje larve koje su u ćelijama. Na taj način dobije se koliko je jaja preživelo. Ali to još ne znači da će toliko pčela biti izleženo. Poslije 15 dana ponovi se otisak na zatvorenom leglu i dobije se broj pčela u posljednjoj fazi razvoja. Dvadestog dana limeni okvir sa mrežom se utiskuje u saće na prethodno obeleženom mestu i ostavlja do 23 dana kada se ispod mreže prebroje izležene pčele. Na taj način tačno se utvrđuje broj preživelih jaja, larvi, broj dobijenih pčela i broj oštećenih pčela po bilo kom osnovu.


Treći bitan kvalitet je težina jajeta kojeg je matica položila u ćeliju saća. Ovo merenje se vrši uz pomoć mikroskopa sa malim ekranom, ili nekim savršenijim elektronskim mikroskopom. U oba slučaja težina se određuje merenjem srednjeg prečnika i dužine jajeta. Kod kvalitetne matice dužina jajeta iznosi od 1,5 do 1,7 mm, a srednji prečnik od 0,32 do 0,35mm (što odgovara težini od 0,1 do 0,12 mg). Posebnim postupkom uzgoja teških matica uz primenu sistema zadržanog polaganja jaja, mogu se dobiti jaja teža za oko 20%. Ovakva jaja ili larve stare do 10 sati upotrebljavaju se za uzgoj selekcionisanih matica.


Četvrti bitan kvalitet matice sastoji se u dužini vremena koji matica troši za polaganje jednog jajeta bez obzira na godišnje doba. Može se lako uvrditi da jednogodišnja matica to čini 20% brže od trgodišnje matice. Isto tako važan je način na koji matica polaže jaja. Bolja od dobre matice započinje polaganje jaja u centru saća i pravi koncentričnu elipsu, a sva jaja su okrenuta, uglavnom, prema centru saća i položena u samom centru ćelije.



Peti bitan kvalitet matice odnosi se na životnu i radnu sposobnost pčela koja se ogleda u sledećem:

a) Koliki je prosečan životni vek pčele? Iako prosečan pčelar to ne može utvrditi potrebno je da zna da od dve matice (makar one bile i sestre), životni vek pčele radilice nije isti.

b) Da li matica, kako kažu pčelari radi “na meso” ili na med? Kada rade na ”meso” pčelari trebaju znati da to matica najčešće čini zbog toga što je počela pripreme pčelinjeg društva za rojenje druga polovina marta a ne onda kada je pčelar utvrdio da u košnici već postoji rojidbeni matičnjaci. Naravno, takvo će pčelinje društvo imati veći broj pčela a manje meda.

c) Kojom brzinom su pčele radilice pronašle novi izvor nektara i kojom brzinom su uspele preći sa postojećeg na novi izvor hrane koji se (makar u nijansama) razlikuje od prethodnog.

d) Pčelar treba da oceni koji su uzroci što jedno pčelinje društvo (sa približno istim brojem pčela) na istoj paši unese daleko manju količinu nektara i polena od drugog. Za manji unos nektara najčešće je odgovorna mala dužina jezika pčele radilice ali i nekoliko drugih činilaca koji određuju radnu sposobnost pčela. Unos i stvaranje zalihe polena, kako u letnjem periodu tako i u jesen, zavisi od genetičkog nasleđivanja koje je matica prenela na pčele radilice. Tako jedno društvo u toku leta stvara zalihu polena za dva-tri dana, drugo za 10-15 dana a treće za mesec dana. U jesen, jedno društvo ostavlja samo zalihu na pola okvira, drugo na celom okviru a treće na dva ili više okvira. Na taj način, tokom leta, ukoliko nestane polenove paše, pčelinje društvo koje nema dovoljnu zalihu polena za zimski i prolećni razvoj, razvijaće se daleko slabije od onog društva koje tu zalihu ima.

e) Pčelar treba oceniti kvalitet prezimljavanja u odnosu na broj umrlih pčela, potrošnju meda tokom zime, početak polaganja jajeta u proleće i brzinu proletnog razvoja pčelinjeg društva. Iako to teoretski (a manje u praksi) zavisi od rase pčela, dve matice iste rase i starosti u podjednakim uslovima prezimljavanja ne počinju istovremeno sa polaganjem jaja niti se društva podjednako razvijaju.


Šesti bitan kvalitet matice odnosi se na agresivnost, izazivanje grabeži i slabu odbranu košnice od tuđica. Neophodno je naglasiti da postoji agresivnost pčela kao genetička osobenost i agresivnost pčela prouzrokovana neadekvatnim uzgojem pčela. Što se tiče grabežljivosti i slabe odbrane, košnice obe osobine mogu se svesti pod isti imenitelj.


Sedmi bitan kvalitet odnosi se na otpornost pčela radilica na zarazne i druge bolesti kao i na varou. Poznato je da su pčele oduvek bolovale, da boluju i da će bolovati. Znamo da u pčelinjem društvu nisu sve pčele sestre jednog oca jer se matica sparila sa dvadesetak trutova. Određeni broj pčela, potomaka istog oca koji nije imao urođenu otpornost na neku bolest, lakše oboljeva od te bolesti i samo one umiru dok sve ostale preživljavaju. Stoga je mnogo bolje da se matica oplodi sa što većim brojem trutova koji nisu u srodstvu jer se na taj način dobija kvalitetnije i životno sposobnije pčelinje društvo.



Značaj prirodne selekcije

Darvin je otkrio zakonitost evolucije i značaj prirodne selekcije pa na osnovu njegovih postavki znamo da se pčele kao i ostala živa bića razmnožavaju da bi u narednim generacijama stvorile mutante jer je to jedan od osnovnih razloga razmnožavanja. Mutant, to nije “vukodlak” koji se preko noći transformisao. To je živo biće koje se ne razlikuje samo po izgledu, od svojih roditelja, nego i po životno važnim osobinama potrebnim za preživljavanje i dalje razmnožavanje.

Evo konkretnog primera…
Na pčelinjaku imamo 80 košnica u kojima se pojavila najopasnija bolest, američka kuga. Nikada se neće desiti da strada svih 80 pčelinjih društava, bez obzira da li ih lečimo ili ne. Ostaće nezaraženo jedno ili dva društva (ako se pčelinje društvo zarazi kugom znamo da ona sama od sebe neće prestati). Tu se na delu pokazala prirodna selekcija jer je nezaraženo društvo prirodno otporno na ovu najopasniju bolest pčela. Na isti način pčele se odnose i prema varoi jer znamo da sva pčelinja društva nisu podjednako napadnuta varoom. To se odnosi i na bilo koju drugu bolest. Za pčelara nije važno kakve su boje pčele na njegovom pčelinjaku jer pčelar ne drži pčele radi boje nego radi meda. Lako je uzeti knjigu koju je napisao uvaženi doktor F. Ruthner i prepisati sve parametre recimo kranjske pčele. Da li je bilo ko ikada pokušao, da prema Rutnerovim parametrima, utvrdi kakve su pčele na našim pčelinjacima? Kod nas je svaka crna ili siva pčela kranjska a svaka žuta talijanka, a ni jedno ni drugo, naravno, nije tačno…


Uporedni kvalitet matice

Još uvek ima manji broj pčelara koji kažu da je dobra svaka matica. Ja bih ovu rečenicu izmenio pa bih rekao: ”Ako se u pčelinjem društvu nalazi slaba matica, bolje je uopšte je ne imati”. Takvo pčelinje društvo koje pčelar pomaže zatvorenim leglom, donosi dvojaku štetu: pomažemo slabo društvo koje i nakon pomoći ostaje slabo i neće sakupiti višak meda a snažno pčelinje društvo kojem smo uzeli zatvoreno leglo slabimo i zbog toga, ono donosi manje meda. Ranije smo rekli da kvalitet matice zavisi već od same težine jajeta…

Veći broj pčelara uzgoj matica vrši na taj način što jednostavno izvadi postojeću maticu iz pčelinjeg društva a pčele sagrade prinudne matičnjake. Koju će larvu pčele odabrati i proširiti ćeliju saća u kojoj se ona nalazi, pčelar nikada ne zna. To može biti larva stara i do 30 sati koja je već primila nekoliko obroka hrane za pčelu radilicu što, naravno, negativno utiče na kvalitet buduće matice. Takve se matice legu nakon 14 ili 15 dana. Prva se izleže ona koja je započela svoj razvoj iz najstarije odabrane larve (a u tom slučaju pčele ne učestvuju u konačnom izboru matice) poruši sve preostale matičnjake, a to znači i one koji su svoj razvoj započele normalno iz larve mlađe od 20 sati. Na taj način dobili smo najslabiju maticu u pčelinjem društvu…



Rojidbena matica

Ne mali broj pčelara tvrdi da je najbolja rojidbena matica. što se tiče veličine matice, veličine jajnika i broja jajovodnih cevčica u njima na takve matice uglavnom nema primedbe. Međutim, mi znamo da je rojidba u pčelinjem društvu prirodan proces ali posledica uglavnom negativnih činilaca od kojih je najčešći uzrok matica. Samim tim mi ne poznajemo majku te matice ali znamo da je rojidbena matica genetički opterećena rojidbenim nagonom koji će se preneti na sledeću generaciju matica i pčela. Kada se u tri generacije koristi rojidbena matica, onda će i u četvrtoj generaciji iz košnice sigurno izleteti roj a društvo će se rojiti ne jedanput nego više puta, sve do same propasti pčelinjeg društva, ukoliko pčelar ne interveniše. Ukoliko je pčelinje društvo pred rojidbu jako (brojno), onda matica zalaže veliki broj matičnjaka pa larve ne prime dovoljnu količinu matičnog mleča. Jedno je sigurno: roj na grani donosi najmanje tri roja manje u košnici (ovaj podatak sam za sebe najbolje govori da je takva matica najskuplja).


Matici koja je uzgojena u režimu tihe zamene, može se staviti sledeća primedba: najčešće do tihe zamene dolazi radi slabog kvaliteta matice bez obzira da li je stara ili mlada a znamo da se time i prenose genetičke osobenosti na kćerku-maticu. Ako u tihu zamenu ulazi matica oštećena od strane pčelara (ili zato što je stara, ali je pčelar znao da je to bila kvalitetna), njenoj kćerki-matici ne mogu se staviti veće primedbe.


Pčelari često isecaju matičnjake bilo da su prinudni, rojidbeni ili iz tihe zamene, ne vodeći mnogo računa o tome koliko su ti matičnjaci stari. Kada ih iseku iz rama obično ih stavljaju na košnicu, ponovo ne vodeći računa da je matica izložena suncu i da će sigurno biti oštećena. Kada ih prenose to obično čine u nekakvoj kesi. U svim tim slučajevima dešavaju se sledeće stvari: ako ste matičnjak isekli 14-og dana i to pravilno učinili bez njegovog oštećenja, pa ste ga potom okretali u ruci ili u kesi, matica je oštetila krila i neće moći leteti i oploditi se. Korištenje matičnjaka u oplodnjaku kojeg ste tek formirali nije dozvoljeno. Takva će se matica izleći sa zadrškom, nekad i više od jednog dana a sigurno će biti manje ili više oštećena. Uzgoj selekcionisanih matica proizvodi se u principu prema uzgoju koga vrše pčele u tihoj zameni.



(Detaljno o uzgoju matica, kako se dobija ne samo kvalitet matice nego i kvalitet trutova i pčela radilica, pročitajte u knjizi “Uzgoj selekcionisanih matica po sistemu TF” od Franje G. Tomažina.)