Prinos pčelinje paše podrazumeva količine meda koje pčelar dobija na nekoj paši. Paša je najvažniji činilac pčelarenja, jer ni najbolje društvo sa najsavremenijom košnicom ne znači mnogo ako u prirodi nema medonosnih biljaka, kao što ni pčelinja paša nije sama po sebi dovoljna da bi pčelar imao nekog prinosa od pčela.


Pod pčelinjom pašom podrazumevamo celokupnu floru jednog kraja. Medovitost paše zavisi od klime i zemljišta, mada u istim klimatskim uslovima i na istom zemljištu jedne biljke luče nektar obilno, dok druge nikako, iako su i one medonosne. U jednom kraju po 20-30tak biljaka cveta u isto vreme, ali od njih samo mali broj luči nektar u većoj meri. Zbog toga pčele jednostavno napuste slabo medonosno bilje i koncentrišu se samo na najmedonosnije. Međutim ovih najmedonosnijih biljaka može biti tako malo da uprkos njihovoj velikoj medovitosti prinos u medu bude neznatan. Osim toga najmedonosnije biljke ponekad ne dolaze do izražaja, jer su zagušene drugim biljkama. Takođe, ima slučajeva da veoma medonosne biljke neki put bolje mede (luče nektar) kada su malo zaklonjene drugim biljkama, kao na pr. beli bosiljak (bolje medi kada je manje izložen suncu i vetru nego na otvorenom zemljištu.



Lučenje nektara znatno se menja kod iste biljke pri različitom vremenu, temperaturi i vlažnosti vazduha. Ako je vreme lepo, količina nektara sa jednog istog cveta postepeno se smanjuje u toku dana sve do 14 č. pa se zatim pred veče ponovo povećava. To povećanje produžava se tokom noći sve do izlaska sunca.

Toplota takođe ima značajnu ulogu. Da bi izlučivale nektar izvesnim biljkama treba određena temperatura. Nagli pad temperature smanjuje ili sasvim prekida lučenje nektara kod većine biljaka. Retke su medonoše koje ponovo počnu da luče nektar posle niskih temperatura koje su trajale nekoliko dana, a ponekad nekoliko časova. Usled većih temperaturnih kolebanja većina biljaka prestaje da luči nektar, bez obzira što se kasnije temperatura ustali.


Pri oblačnom vremenu većina bijaka bolje izlučuje nektar, dok magle uglavnom dovode do prekida u lučenju nektara.


Takođe, iste vrsta biljaka različito luče nektar na različitim tipovima zemljišta. Primećeno je da na veoma plodnim zemljištima biljke slabije luče nektar nego na manje plodnom. Ovo je iz razloga što na njima više izgrađuju vegetativnu masu nego generativne organe (cvet). Kod nekih biljaka va pojava je izražena, dok je kod drugih manje uočljiva ili se ne primećuje.


Na lučenje nektara utiče i hemijski sastav zemljišta, tj. sadržaj pojedinih hraniva. Tako na primer ispitivanja su pokazala da fosforna i kalijumova đubriva povećavaju lučenje nektara, dok azotna nemaju takav uticaj.




Dejan Stefanović, dipl.inž.polj.