Facelija je biljka koja je veoma zahvalna medonosna biljka. Može se tokom perioda maj - septembar koristiti kao ispaša pčela.To se postiže setvom tokom 15 - 20 dana ,postepeno. Prinos meda je i do 1.000 kg po hektaru. Poznato je nekoliko tipova facelije. Najraširenija je Phacelia tanacetifolia koja je visine 70-100 cm. To je jednogodišnja zeljasta biljka. Cela biljka je gusto pokrivena kratkim dlačicama. Listovi su perasto usečeni. Cvetovi su plavičasti ili modri sakupljeni na vrhu stabljike ili bočnih grana.

Phacelia campanulariaje niža biljka, visine 15-20 cm. List je u obliku srca, a cvet u obliku zvončića zagasito jeplave boje, znatno krupniji od predhodnog tipa. Seme je znatno sitnije, a takođe i prinos semena je manji.


Facelija pripada porodici Hydrophyllaceae, i kao takva dobro je došla u sve varijante plodoreda.


UPOTREBNA VREDNOST


Phacelia tanacetifolia se koristi kao medonosna biljka, a koristi se i kod mešanog cveća. Može se koristiti i za zelenišno đubrenje.

Phacelia campanularia je takođe medonosna biljka, ali zbog lepog cveta koristi se više kao cvetna vrsta u cvetnim lejama. Oba tipa imaju prednost da cvetaju pre svih biljaka. U istovremenoj setvi cvetaju već krajem maja. Pošto je ovo medonosna biljka potrebno je povezati proizvodnju semena sa potrebama pčelara.

Cveta 45-50 dana posle setve. Cvetanje traje 30-40 dana. Ako se setva podesi u vremenskim razmacima, na pojedinim parcelama, može se period paše ove biljke produžiti tokom celog leta, odnosno od maja do septembra.Cvetovi daju obilje nektara i cvetnog praha. Prinosi meda sa 1 ha kreću se od 150-300 kg. Pod povoljnim uslovima (višekratna setva) može se postići i 1000kg meda po 1 ha. Boja meda je svetložuta ili bela, prijatnog mirisa i ukusa i odličnog kvaliteta.

Pored ispaše za pčele facelija se koristi za pripremu sena za stoku i za proizvodnju semena.



AGROTEHNIKA


Zemljište:
Najbolje uspeva na kvalitetnim zemljištima kao što su karbonatni černozem, livadske crnice i aluviumi, ali može se sejati i na drugim tipovima zemljišta. Predsetvena priprema treba da je što kvalitetnija, da obezbedi uslove za dobru setvu, zatim ujednačeno i dobro nicanje. Važno je da se pre nicanja ne stvori pokorica na površini, jer su klijanci facelije vrlo nežni.


Đubrenje:
Ako se facelija proizvodi za krmu količina mineralnih đubriva zavise od više uslova kao što su predusev, plodnost zemljišta, itd. Prosečna količina NPK koja se unosi pod osnovnu obradu iznosi oko 300 kg/ha đubriva. U prihranjivanju dodaje se dodatnih 50 – 100 kg azota.

Na plodnim zemljištima đubrenje se u potpunosti može izostaviti posebno ako je proizvodnja facelije namenjena za pašu pčela.


Setva se obavlja u drugoj polovini marta. Za proizvodnju krme setva se obavlja žitnim sejalica ma na međuredno rastojanje od 25 cm ili 12,5 cm. Dubina setve treba da bude 2-3 cm. Količina semena je 5-10 kg/ha. Jedna od specifičnih osobina facelije jeste da je klijanje semena inhibirano sunčevim svetlom zbog čega ono ne sme ostati na površini.

Upotreba herbicida je moguća, ali treba biti oprezan sa izborom i vremenom primene, naročito nakon razvoja petog lista. Kod proizvodnje facelije za pašu pčela pesticide je poželjno izostaviti, a setvu obaviti na 12,5 cm razmaka redova uz utrošak semena od 10-12 kg. U ovako gustom usevu korovi će teško doći do izražaja. Setva facelije za pašu pčela 15-20 dana. Na ovaj način obezbeđuje se kontinuitet paše u celom vegetacionom period paše ove biljke produžiti tokom celog leta, odnosno od maja do septembra.

Na ovaj način obezbeđuje se kontinuitet paše u celom vegetacionom periodu, obavlja se do polovine jula meseca u vremenskim razmacima .


Ako se usev gaji za proizvodnju krme najbolje je započeti kosidbu facelije pred početak punog cvetanja.

Kada se u donjem delu klasa vide semenke, usev može da se tretira desikantima. Nakon nekoliko dana kada je usev suv kombajnira se žitnim kombajnom.


Ukoliko nije izvodljivo koristiti desikante usev se može direktno kombajnirati, ali gubici su veći. Takođe, ako se izbegava upotreba desikanta može se obaviti dvofazna žetva. Usev se pokosi travokosačicom i ostavi u otkosima da se prosuši 5-7 dana, te se posle toga kombajnom “pokupe” otkosi, izvrši vršidba. Nakon žetve seme se dosuši po potrebi


- maksimalna vlaga 12%. Prinosi se kreću od 500-800 kg/ha.



Tekst preuzet sa http://www.agroinfotel.net