Kada pčele počnu češće da izleću treba skinuti češljeve sa leta. Dobro je da se pčele povremeno prihranjuju spočetka malim količinama šećernog sirupa ili još bolje razređenog meda (20% mlake vode), obično 200-300g a kasnije se može davati i više, koliko društvo potroši, kao podsticaj razvoju. To je posebno korisno ako u prirodi započne cvetanje pa nastupe kišni dani.

April je mesec u kome obično cvetaju sve biljke ranocvetnice. U aprilu cvetaju sve voćke - kruška, šljiva, breskva, trešnja, višnja, jabuka, orah, ribizla (crna i crvena) i dr. šumske vrste, topole, javor, jasen, bukva, breza, divlji kesten, trnjine, si­birski bagrem (karagan); ukrasno rastinje - japanska dunja, mahonija, jorgovan, trave - mrtva kopriva, đurđevak, maslačak, veronika i dr. Sa svih ovih biljaka pčele skupljaju polen i nektar.


Stanje pčelinjih društava. Pčelinje klube više nije jako zbijeno i polaganje jaja i razvoj pčelinjih društa­va brzo napreduje. Tome doprinosi sve veći dotok po­lena i nektara, toplo vreme, kao i znatna količina no­voizleglih mladih pčela pogotovo posle 7 aprila, čija je sposobnost hranjenja 3-4 puta veća nego sposobnost prezimelih pčela. Po­vršine zauzete leglom brzo se povećavaju, a rezerve hrane se smanjuju. Kod jakih pčelinjih društava leglo zauzima preko 5-6-7 ramova, a kod slabijih 2-3 do 4 ramova pokrivajući skoro čitave satove. Ako dotok nektara nije redovan, pčelinje društvo troši 4-5 kg hrane iz zaliha. Krajem aprila stare prezimele pčele su već potpuno zamenjene mladim pčelama. Tada se javlja i prvo trutovo leglo. Uslovi su vrlo povoljni za odva­janje voska, što pokazuju i produženi i pobeleli zido­vi ćelija u gornjem delu satova, gde pčele stvaraju široke vence svežeg nektara oko legla.



Rad pčelara.

April je jedan od meseca u kome je rad pčelara najintenzivniji. Ukoliko u toku marta nije iz­vršen glavni pregled, treba ga obaviti početkom aprila. Ulažu se napori za neometan razvoj pčelinjeg društva i gnezda se, u zavisnosti od potrebe, proširuju. To tre­ba vršiti pažljivo, jer ponovo nastupaju hladni dani i leglo se može prehladiti i oboleti od evropske truleži koja bi se kasnije mogla pretvoriti i u američku trulež.

Ne treba žuriti sa takozvanim odzimljavanjem. Mate­rijale za utopljavanje kod LR (novine iznad legla) treba držati do cvetanja bagrema, a u košnici unutra dok ima mesta. Treba otvoriti poklopčiće starog meda po satovima i stimulativno prihraniti društva šećernim sirupom, kome su dodate belančevine, ukoliko nema dovoljno polena. Treba iskoristiti sposobnost pčela da odvajaju vosak za izgradnju novih satova (radi obnove gnezda) i staviti ram građevnjak za proizvodnju vos­ka. Preduzimaju se mere protiv odgajivanja trutova i prelaza pčelinjih društava u rojno stanje.

Ukoliko se i pored uloženih napora neka slaba pče­linja društva u proleće ne razvijaju dobro zbog loših kvaliteta matica, bolje je spojiti 2-3 slaba društva u jedno nego pojačavati svako slabo društvo posebno. Pre spajanja (15 do 18 časova) treba uništiti njihove ma­tice, a spojenom društvu dati u kavezu rezervnu kva­litetnu maticu dobrog porekla. Time se stvara jedno društvo srednje jačine, koje će uspeti da se dobro raz­vije i da učestvuje u medoberu. Ako se slaba društva ne spoje, pčelar im mora posvetiti mnogo vremena i rada, ali se ona i pored toga neće dobro razviti za glav­nu pašu. Kasnije, kada je vreme povoljno, stvaraju se nova društva.

April mesec je vreme najpogodnije za nabavku pčeli­njih društava i za njihovo prebacivanje u svoje LR ili DB košnice sa pokretnim saćem, Odstranjene, stare i neupotrebljive satove i druge otpatke treba pretopiti. Pčelinja društva se iz­nose u voćnjake, radi oprašivanja, ali se prethodno obavezno moraju preduzeti mere protiv trovanja pče­la. Ukoliko je dat nalog da se pčele zatvore za 2-3 da­na (u zavisnosti od preparata), treba tako postupiti da ne dođe do ugušivanja ili uginuća pčelinjih društava.

Početkom aprila treba organizovati nedelju pošumljavanja. Pčelari treba organizovano i aktivno da se uključe u rad na pošumljavanju, sadeći u svom rejonu medonosno šumsko rastinje.


STIMULATIVNO SKIDANjE MEDNIH POKLOPACA, OKRETANjE I RAZMEŠTANjE SATOVA

Ponekad se u proleće na srednjim satovima, oko površina sa leglom stvaraju veliki sektori sa starim ili kristalisanim medom. Taj med ometa brzo proširivanje legla po satovima u najtoplijem delu gnezda. U takvom slučaju neophodno je svakih 4-5 dana otvarati ili vi­ljuškom izgrepsti s obe strane četvrtinu sata, pokrivenu medom, da bi se oslobodile ćelije u koje će matica polagati jaja. Da bi pčele brže potrošile kristalisani med, mora se poprskati toplom, slabo osoljenom vodom.
Ukoliko ima meda na srednjim satovima, ne treba ot­varati med na krajnjim satovima, jer će ga pčele pre­nositi u sredinu i tako popuniti prazne ćelije oko legla, što će dovesti do još većeg smanjivanja površina za po­laganje jaja u sredini gnezda. Med sa krajnjih satova treba skinuti tek kada su pčele iskoristile med sa srednjih satova oko legla.

Leglo zauzima obično prednji deo satova (prema ulazu košnice), a na srednjim satovima ono zauzima veće površine. Neki pčelari, da bi stimulisali polaga­nje jaja, istovremeno skidaju poklopac i okreću ramove za 180 stepeni ili raz­meštaju satove sa leglom.



Okreće se srednji sat sa leglom ili satovi koji se na­laze sa obe njegove strane, tako da se površine sa leg­lam poklapaju sa površinama sa medom susednih sato­va, sa kojih treba skinuti poklopce. U težnji da brzo uspostave poremećenu kompaktnost legla, pčele brzo oslobađaju ćelije sa medom, poliraju ih, a matica od­mah počinje da palaže jaja u njih.

Satovi sa leglom razmeštaju se na taj način što se krajnji satovi sa manjim površinama pod leglom pre­meštaju dublje, a na njihovo mesto se stavljaju satovi sa većom površinom pod leglom, i to pokrivenim, jer ono bolje održava toplotu. Istovremeno i sa suprotnih satova treba skinuti medne poklopce i matica počinje da polaže jaja u pripremljene ćelije. Kada se leglo u satovima pomerenim ka kraju izleze, satove treba vra­titi u sredinu za polaganje jaja, a na njihovo mesto sta­viti druge satove sa pokrivenim leglom koje će se tek izleći itd.

Ove stimulišuće mere daju dobar rezultat, ali se mogu preduzimati samo kada je vreme stabilno i kada pčele dobro pokrivaju sve satove u gnezdu. Gnezda košnice moraju biti dobro utopljena sa strane i odozgo, a ulazi suženi. U protivnom leglo se može lako prehla­diti ili može doći do grabeži.




Mr Naum Bandžov