Polen (Pollen, lat. - prah, bot. - cvetni prah) predstavlja mušku polnu ćeliju u biljnom svetu. Pčele ga sakupljaju sa procvetalih biljaka, obrađuju nektarom i sopstvenim izlučevinama i skladište u ćelije saća. Zbog dodataka kojim ga pčele obogaćuju, najvrijedniji polen je perga, koji se nalazi konzervisan u ćelijama saća. Iza njega dolazi sveži polen, zatim polen koji bi čovek skinuo sa procvetalih polenašica i na kraju sušeni polen. Polen predstavlja potpunu hranu za ljudski organizam.



Polen se, kao stimulans imunog sistema i sredstvo koje u svakom slučaju popravlja opšti zdravstveni status, naročito preporučuje:
- obolelima od svih bolesti,
- rekonvalescentima,
- deci ometenoj u razvoju,
- sportistima i osobama koje su izložene visokim fizičkim i intelektualnim naporima,
- kod regulisanja težine za neuhranjene i
- kod primene dijeta za mršavljenje.

Polen je osnovni materijal za proizvodnju matičnog mleča i bez polena nije moguć razvoj pčelinjih zajednica.



Sastav polena

Između pojedinih istraživača u ovoj oblasti, podaci o sastavu polena se veoma razlikuju. To je potpuno razumljivo s obzirom da se istraživanja vrše, pre svega, polenom sa različitih biljaka, sa različitih lokacija i u različitim godišnjim dobima, što sve skupa daje različite podatke o sastavu polena.

Dr Aleksandar Janković u knjizi "Pčelinji proizvodi - hrana i lek", o hemijskom sastavu polena, daje za 10 biljaka sledeće opsege:
- ugljeni hidrati 13,72-37,25%,
- belančevine 13,45-28,66%,
- voda od 3.91 do 16,23%,
- mast 1,8-17,55%,
- minerali od 3 do 5%,
- pepeo 1,8-3,82%,
- celuloza 23,59-57,23%.

U sastavu polena pored pobrojanih, nalazi se još veliki broj mikroelemenata:
- mlečna, folna i pantotenska kiselina, 20-23 aminokiselina (sve koje su neophodne ljudskom organizmu);
- vitamini grupe B, zatim A, E, D, F, K, C i P;
- bioaktivni minerali: kalijum, natrijum, kalcijum, magnezijum, mangan, fosfor, barijum, srebro, cink, molibden, hrom, stroncijum, gvožđe, jod, fosfor, selen, silicijum, sumpor, bakar, nikl;
- fermenti, hormoni ...
Jezgro polena obiluje molekulima DNK i RNK, koje utiču na oblikovanje i razvoj života.

U sastavu polena otkriveno je oko 300 komponenti. Smatra se da je još uvek nepoznato, oko 4% od ukupnog sadržaja polena.



Farmakološka svojstva polena

Iako je veliki broj istraživača na planeti dokazao korisne efekte polena, još uvek postoje osporavanja koja se kreću od apsurdnog stava da polen nema korisnih efekata na ljudsko zdravlje, čak da je primena polena rizična za određene kategorije, pa do preterivanja u smislu da polen predstavlja životni eliksir i sl. S obzirom da su iskustveno dokazani efekti pčelinjeg polena i sobzirom na činjenicu da farmakološka industrija neće sprovesti i obelodaniti ova istraživanja, smatram da polen i druge pčelinje proizvode bez rezerve treba koristiti u preveniranju i zaštiti zdravlja .

Naročiti razlozi za primenu polena jesu u tome da ga na najvećem broju lokacija imamo u izobilju, da investiranje u prikupljanje polena nije skupo i da je efikasan kod velikog broja bolesti. Polen kao i drugi pčelinji proizvodi, preporučljivo je da se koriste kod terapija sintetičkim lekovima jer poboljšavaju učinak sintetičkih lekova.

Mada sušeni polen redovno daje dobre zdravstvene efekte, ipak potpuni efekat polen daje dok ima mogućnost oplodnje. Nepravilnom obradom (sušenjem) i nepravilnim čuvanjem gubimo dobar deo korisnih efekata polena.

Efekti polena naročito se manifestuju kod lečenja: raznih oboljenja tankih i debelih creva, prostate, alergija, holesterola, oboljenja srca i krvnih sudova, anemije, astme i bronhitisa, endemične gušavosti, funkcija jetre, visokog krvnog pritisak, proliva i zatvora, krvi i krvnih sudova, podstiče diurezu, popravlja funkciju štitne žlezde, poboljšava apetit i psihološki status, povoljno utiče na razvoj dece ... Primenom svežeg polena ili perge uspešno se borimo protiv patoloških bakterija u probavnom traktu.

Polen u kombinaciji sa matičnim mlečom i propolisom reguliše plodnost i podiže imuni sistem, efikasan je kod upale mozga, žutice, skleroze, psihičke napetosti, poboljšava vid, usporava proces starenja.

Polen, zbog prisustva vitamina R sprečava izliv krvi u mozgu, mrežnjači oka i srcu.

Prema dr S. Mladenovu, polen ima izraženo antibakterijsko dejstvo prema: Escherichia coli, Staphhylococcus pyogenes, Proteus vulgaris, Staphhylococcus haemolyticus i Salmonella enteritidis, kao i antiprotozojno delovanje. Polen, kao i drugi pčelinji proizvodi, je poznat po tome što potpomaže održavanje bakterija digestivnog trakta, a efikasan je u uklanjanju ili inhibiranju patogenih bakterija .

Redovnom upotrebom, u čaši tople vode, 2 puta dnevno, u kombinaciji sa propolisom, održava urednom mikrofloru usne duplje i uklanja bakterije koje izazivaju karijes.

Polen, pored toga što je potpuna hrana, podiže nivo fizičke i mentalne snage, poboljšava pamćenje i koncentraciju, efikasan je kod uklanjanja iscrpljenosti i podstiče rast kose. Redovna upotreba polena štiti nas od nastanka tumorskih ćelija (antioksidans), popravlja stanje kože, efikasan je u uklanjanju povećane želudačne kiseline.

Efikasnost polena se povećava ako je sa više biljaka, sa više pčelinjih zajednica i ako se prikuplja u dužem vremenskom periodu. Ukoliko je polen prikupljen na velikim površinama monokultura, a namenjen je za ljudsku upotrebu, posle prikupljanja, potrebno ga je pomešati sa poliflornim polenom. Polen prikupljen u toku proleća kvalitetniji je od polena koji prikupimo u toku leta.



Prikupljanje i čuvanje polena

Polen treba prikupljati za vreme sunčanih dana kada su bogate polenske paše. U voćnoj paši koja se događa u aprilu, polen treba prikupljati svaki drugi dan između 8,00 i 12,00 časova. Za vreme cvetanja uljane repice, bagremca, kestena i suncokreta, polen se na isti način može prikupljati svaki dan, s tim što polen iz hvatača treba uzimati posle svaka 3 sata, ako se polen prikuplja duže od 3 sata u toku dana. Prof. Taranov uz postavljanje uređaja za prikupljanje polena, preporučuje dodavanje 100-300 ml toplog šećernog sirupa, ako već ne dodajemo veće količine u vreme pripreme pčelinjih zajednica za glavnu pašu, jer ova stimulacija veoma podstiče pčele na sakupljanje polena.

U prikupljanju i primeni polena smatra se da je najvažnije, radi očuvanja bioloških i lekovitih svojstava polena, obezbediti kvalitetno čuvanje polena. Na dnevnoj temperaturi za 5 časova, polen gubi 63% mogućnosti oplodnje. Polen patlidžana čuvan na temperatutu 0 ˚S nije izgubio ništa od tih svojstava za 6 meseci, a polen kukuruza u vremenu od 12 meseci.

Ovo nam govori da polen iz hvatača polena moramo uzeti najkasnije za tri sata i da ga odmah trebamo sačuvati u posudi sa ledom, koju bezuslovno trebamo imati na raspolaganju prilikom prikupljanja polena. Potpuno je neprihvatljivo hvatače polena postaviti danas, a polen uzimati sutra ili eventualno još kasnije.

Oko pripreme za čuvanje i kod čuvanja polena pčelarska praksa je razradila način koji je postao "pravilo ponašanja" u proizvodnji i čuvanju polena. Tako se polen najčešće suši, pakuje u PVC kese i odlaže u skladišta, čekajući plasman. Nesporno je da i ovako pripremljen polen postiže zapažene efekte i u razvoju pčela i primenjen kod ljudi u cilju zaštite zdravlja. Međutim, ukoliko želimo iskoristiti polen za zaštitu ljudskog zdravlja preventivno ili ga koristiti u terapijske svrhe, polen treba pakovati u staklene, drvene ili prohromske posude (nikako ne u plastične) i čuvati ga svežeg u dubokom zamrzavanju ili pomešanog u medu.

"Recept" za čuvanje polena u medu dale su nam same pčele. Naime, pčele u pripremi polena za smeštaj u ćelije saća, polenu dodaju mlečnu kiselinu i šećer (mlečne kiseline ima 5,5-5,7 puta više u pergi nego u polenu, a šećera ima 32 do 88% više u pergi nego u polenu). Pošto postave pripremljeni polen (pergu) u ćelije saća do oko 2/3 zapremine, pčele na površinu naliju tanak sloj meda i na taj način dodatno zaštite uskladišteni polen. Prema tome, mešanjem svežeg polena sa medom mi obezbeđujemo uslove koji će zahvaljujući visokom procentu šećera i prisustvu organskih kiselina izvršiti konzervisanje polena i sačuvati mu originalnost za duže vreme. Veoma je razumljivo zbog čega polen pomešan sa medom možemo čuvati, bez gubitka kvaliteta, čak nekoliko godina.

Ukoliko se ipak odlučimo za sušenje polena, onda zbog očuvanja pre svega enzima u polenu, temperatura sušenja ne treba da prelazi 38 ˚S. Smatra se da sušeni polen do 6 meseci, računajući od dana sušenja ima dobre farmakološke efekte, do jedne godine tek polovinu, a posle dve godine vrlo male.



Doziranje i primena polena

Za odrasle osobe sušeni polen se dozira 20-30 grama po osobi dnevno, sveži polen 10 do 20 grama dnevno, a perga 5-10 grama dnevno. Deca do 12 godina uzimaju upola manje količine. Početne doze su preventivne, a konačne terapijske. Doduše i telesna težina, kao i efekti koje želimo postići utiču na određivanje količine polena koja se dozira.

Polen se uzima na sledeći način: sušeni ili sveži polen uveče se potopi u surutku, kiselo mleko, kefir, jogurt, mleko, topao čaj ili toplu vodu, pa se uzima na pola sata pre doručka. Pergu, s obzirom da su pčele već uklonile celulozne opne, ne treba natapati kao polen, ali neposredno pre uzimanja se rastvori u toplom čaju ili toploj vodi. Uzimanje polena na pola sata pre obroka, redovno sa dovoljno tečnosti, se preporučuje da bi se izbegao negativan efekat želudačne kiseline i potpuna resorpcija polena, pre dolaska druge hrane u želudac.

Polen i perga, kao i drugi pčelinji proizvodi, uzimaju se od 3 sedmice do 3 meseca. Preventivno uzimanje polena, treba praktikovati 3 do 4 puta u toku godine. Polen kao i drugi pčelinji proizvodi, s obzirom da ne izaziva zavisnost, niti bilo koje druge negativne efekte na ljudski organizam, može se uzimati i u kontinuitetu. Veliki broj mikroelemenata u polenu, kao i belančevine, šećeri, masti uspostavljaju i održavaju ravnotežu metabolizma, koja je skoro redovno poremećena načinom ishrane.

Sve osobe koje imaju sklonosti za tumorska oboljenja, bilo genetski ili zbog uslova života ili rada, trebaju preventivno svakodnevno koristiti 30 grama sušenog ili 20 grama svežeg polena ili 10 grama perge.

"Polenovo zrno je veoma lepo i zadivljujuće. Priroda je u zanosu fantazije stvorila bezbrojna čudesa u oblicima polenovog zrna. To je nepoznati i nevidljivi svet-mikrosvet, svet prelepih arhitektonskih oblika i boja ".

Dikosava Miloradović, "Tajne polena", Beograd 2003.