Propolis (pčelinji lepak) je zajedničko ime za smesu smolastih supstanci koje pčela skuplja sa cvetova različitih biljaka. To je smolasta materija dobijena delovanjem sekretornih žlezda bogatih fermentima. Ona je specifičnog izgleda, jedinstvenog nagorkog ukusa, karakterističnog i aromatičnog mirisa. Intezivnim proučavanjem utvrđeno je da je to prirodni baktericid, anestetik, antioksidant, antiseptik, antibiotik, da deluje protiv većine virusa uključujući i virus gripa. i da je odličan u borbi protiv gljivica i parazita.


Pčele sakupljaju biljni materijal za proizvodnju propolisa kada se pojavi oštećenje (pukotina, otvor) na košnici, ali i pojava "uljeza" ih podstiče na proizvodnju propolisa. Ostaci nepoželjnih gostiju u košnici (insekti, puževi, žabe) nalaženi su obloženi propolisom i izolovani, a njihovo tkivo koje nije istrulilo podstaklo je naučnike da se zainteresuju za njegov sastav. Tako je utvrđeno da je propolis smolasta materija koju pčele sakupljaju iz biljnog materijala i posebnim načinom prerade stvaraju supstancu karakterističnog izgleda, boje i mirisa.


Sastav i boja propolisa zavise od biljnih vrsta sa kojih pčele prikupljaju materijal i od godišnjeg doba.


Sastavljen je od 50% smole, 30% voska, 10% etarskih ulja, 5% cvetnog praha i 5% drugih supstanci. Flavonoidi u najvećoj meri utiču na dejstvo propolisa.


Laboratorijskim ispitivanjima je dokazano antiinflamatorno (protivupalno), antimikrobno, antivirusno, imunostimulativno delovanje.


Sama reč propolis dolazi od grcke reči: PRO(pre) i POLIS (grad) i to ime je verovatno došlo zbog toga što pčele koriste ovu smolu da suze ulaz u košnice. Do skora se propolis u košnici uzimao kao smetnja jer se, kada je topao, jako lepi za prste a kada je hladan puca kod otvaranja košnice i vađenja okvira što dodatno uznemirava pčele.

U pogledu hemijskog sastava propolis je vrlo kompleksna materija i zbog toga postoje velike razlike u uzorcima. Sastav nekog reprezantivnog uzorka izgledao bi ovako:
- voskovi 30%;
- smole i balzami 55%;
- eterična ulja 10%
- i oko 10% polena.

U propolisu ima dosta flavonskih komponenti čiji je hemijski sastav veoma komplikovan. Boja propolisa varira od zelenkaste do braonkasto-crvene.

I pored toga što je na običnoj temperaturi mek a na višoj lepljiv, propolis postaje čvrst i lomljiv kada se ohladi. Hladan propolis se može mlevenjem pretvoriti u prah



Propolis - pčelinja smola - simbol snage i oštrine.

On je jedan od onih mudrih lekova prirode koji ubija sve što je smetnja zdravom organizmu. Istovremeno čuva zdravo tkivo i leči obolelo. Čist propolis sam je po sebi već balzam: to je smola sa različitim etarskim uljima i drugim biološki aktivnim komponentama. Ukus mu je trpak i oštar, peče na jeziku, a miris karakterističan, varira od vrste do vrste, ali uvek je prijatan.

Kod nas se propolis može dobiti kao smola, ali i kao već pripremljen rastvor, najčešće alkoholni, ili uljni, pre svega namenjen deci. Postoje i propolisne masti za spoljnu upotrebu.


U alkoholu se najbolje rastvaraju sve komponente propolisa, a to su:
- etarska ulja,
- kompleks flavonoida,
- mikroelementi,
- vitamini...

Od svih pčelinjih eliksira, propolis je najizdržljiviji i najstabilniji.

Biološka svojstva propolisa su raznovrsna. Nauka je potvrdila da propolis ubija mikroorganizme, viruse, gljivice, smanjujući njihovu životnu sposobnost. Deluje lokalno anestetički, zaustavlja svrab i deluje umirujuće; dovoljno je namazati grudi pre spavanja propolisom alkoholaturom pa će se umiriti kašalj i obezbediti dubok san.

Propolisne masti su odlične za rane koje teško zarastaju, kao i za mnoga kožna oboljenja:
- opadanje kose u vidu pečata,
- upalu kože nastalu spoljnim nadražajem,
- za gljivična oboljenja kože i vlasišta,
- piodermiju,
- ekcem,
- seboreju,
- epidermofitiju (gljivična oboljenja kože i noktiju).

Propolis ima svojstvo da koči nenormalno razmnožavanje ćelija (citostatičko delovanje) i leči dobroćudne tumore.

Poznata su regenerativna, epitelizirajuća i dermatoplastička svojstva ovog balzama. On brzo obnavlja pozleđena tkiva i ubrzava njihovo zarastanje.


Njegovo delovanje protiv mikroba, krvarenja, opekotina i protivupalno dejstvo izuzetno je efikasno kod svih vrsta rana, čireva, opekotina i dr. Zapaženo je delovanje propolisa kao sredstva za pojačavanje znojenja i diurezu.

U nauci je poznata i kao antioksidans, antivitaminozno i antitoksičko sredstvo. U slučaju teških dijareja, gde su mnogi drugi lekovi zakazali, propolis se pojavljuje kao moćno i vrlo efikasno sredstvo, koje nema negativnih propratnih efekata.

Kao vrhunski aktivni biostimulator, propolis doprinosi poboljšanju opšteg stanja organizma, povećanju telesne težine i normalizaciji.

Interesantno je ukazati na to da su Stradivarius i mnogi drugi italijanski majstori za izradu violina iz Kremone koristili propolis kao glavni sastojak svojih lakova.

Propolis se u SSSR-u i drugim istočno-evropskim zemljama upotrebljavao u veterinarskoj i humanoj medicini za spravljanje raznih masti i melema za rane, posekotine, čireve i druga kožna oboljenja.

Propolis se koristi i u obliku alkoholidnih tinktura, za lečenje ušnih oboljenja, desni i raznih oboljenja usta.

Propolis služi pčelama već hiljadama godina kao dezinfekciona materija (poliraju saće i oblažu zidove košnice). Za čovekov organizam je koristan zbog toga što deluje kao antibiotik na bakterije naročito za lečenje opekotina, posekotina i raznih rana na koži, pomaže i kod zubobolje, upale desni, neprijatnog zadaha, hemoroida, upale mokraćnih kanala, svraba, gastritisa.