Pčelinjak treba zaštititi od jakih vetrova i po mogućnosti ograditi ga i sprečiti pristup domaćih i divljih (krupnih) životinja u pčelinjak. Ako životinje priđu pčelinjaku mogu da izazovu potrese košnice, koji su u hladnim danima vrlo opasni i mogu da dovedu do uginuća većeg ili manjeg broja pčela ili pak celog društva.Često zbog potresa košnice može da padne i polovina klubeta na podnjaču, pa je ostatak pčela u klubetu ugrožen i može da ugine. Ovo je glavni razlog da u zimskom periodu, kada su pčelinja društva uklubetu ne sme doći do potresa košnice. Ponekad i ptice mogu dauznemiravaju pčelinje društvo, skupljajući mrtve pčele sa leta. Najopasniji je detlić koji, kada se nađe na pčelinjaku, probija košnice i na taj nači se hrani pčelama, što može da ugrozi i ceo pčelinjak.

U toku januara dešava se da mrtve pčele zatvore leto i time onemogućavaju pravilno provetravanje košnice. Obavezno, uz izuzetno veliku pažnju da se ne poremeti mir u košnici, treba očiistiti mrtve pčele pomoću specijalne čistilice.Takođe, u ovom periodu na letima košnica može biti dosta snega. Sneg, po pravilu, nije opasan kad je na letu, jer je on porozan i propuštavazduh. Ali kad se sneg otopi i naglo dođe do zahlađenja, led na letu može da zatvori leto što nije dobro. Zato treba voditi računa da se led sa leta blagovremeno skida.

Da bi pčele mogle lako da uđu u košnicu za vreme lepih isunčanih zimskih dana, ispred košnica obavezno treba postaviti granje, kukuruzovinu, rogoz i dr. Pčele koje se vraćaju u košnicu često padaju ispred košnice. Ako pčele padnu na granje, brzo će se osušitii ući u košnicu.

U zimskim danima treba povremeno pogledati da li pčelinja društva normalo zimuju. S obzirom na to da je zimi nemoguće otvaranje košnice, pregled se vrši pomoću plastičnog creva. Naime, najbolji način je da se jedan kraj plastičnog ili gumenog creva metne u uvo adugi na leto. Po zvuku koji dopire iz košnice može se utvrditi dali pčelinje društvo normalno prezimljava. Kada je zvuk jasan i ravnomeran i tih, tada društvo normalno zimuje. Ako je zujanje duboko to je znak da nešto nije u redu: ili je društvo bez matice, ili je u košnici suviše toplo i nema dovoljno vazduha. Odmah treba proveriti leto i ostale uređaje za ventilaciju.

U slučaju da su miševi ušli u košnicu,a to se poznaje po velikim količinama usitnjenog saća na letu i po zujanju pčela, onda se košnica prenese u zatvoreni prostor i najbolje je da se društvo koje je napao miš preseli u drugu ispravnu košnicu.


Ako je pčelinjem društvu blagovremeno obezbeđeno dovoljno hrane, meda i cvetnog praha za prezimljavanje i rano proleće (do nove paše), onda nije potrebno nikakvo zimsko prihranjivanje. Samo u izuzetnim slučajevima pčelinja društva treba prihranjivati zimi. Zimsko prihranjivanje se obično vrši mednim i šećernim pogačama koje se mogu staviti na prorez hranilice. Preko pogače opet se stavlja utopljavajući materijal.

Pošto pčelinja društva miruju u toku ova tri zimska meseca i za to vreme troše veoma malo hrane, šta onda pčelama najviše smeta u ovo vreme - hladnoća, vetar, vlaga ili nešto slično? Odmah treba reći da hladnoća pčelama mnogo ne smeta. Najviše im smetaju vlaga i zagušljivost. Zbog toga je dobro provetravanje košnice veoma značajno za život i razvoj duštva.

Greše svi oni koji košnicu tako zaštite i utople da kroz košnicu ne struji svež vazduh.U tako prigušenim košnicama pčelinje društvo ne živi, već robuje i lako oboleva. Koliko pčelinjem društvu treba čist vazduh, kiseonik, najbolje pokazuje to što se prvo prolećno leglo javlja do samog leta, praktično u najhladnijem delu košnice. Zato, pčelinjem društvu treba ostaviti dosta hrane, očistiti ga od varooe, zazimiti ga u gornjem nastavku i obezbediti mu dobro provetravanje košnice. Sve ostalo će samo društvo učiniti i za sebe i za pčelara.

Treba podsetiti pčelare, naročito početnike, da zimski period mirovanja pčela treba iskoristiti za pripremu pribora za narednu pčelarsku sezonu, zatim za posetu kursevima preko društava pčelara, za proučavanje pčelarske literature, za planiranje daljeg razvoja i pčelinjih društava i pčelara, i za upoznavanje sa pravnom zaštitom pčela i pčelara.

Ukoliko pčelar želi da napravi drugačiji raspored košnica i da ih pomera u krugu svog vrta, to može da učini u ovom periodu. Pčele posle mirovanja od 20-25 dana, kada se premeste na novo mesto, odmah usvajaju taj položaj kao svoj normalan pravac. Naravno, košnice se prenose na rukama, vrlo lagano i pažljivo. Dakle, ako pčele nisu izletale iz košnice 20-25 dana, samo tada se mogu pomerati na novi položaj (lokaciju).


Nenad Stefanović dipl.ing.polj.