Mnogi pčelari se dvoume da li prihranjivati pčele ili ne, te ako ih prihranjujemo čime to činimo i kada? Iskustva su podeljena, a mišljenja različita, pa se sa sigurnošću ne može dati pravi odgovor na ova pitanja, ali se ovom problemu treba pokloniti određena pažnja.

Kada bi sve bilo idealno , med koji pčele proizvedu tokom godine treba ostaviti i za njihovo prezimljavanje i prolećni razvoj. Ako se pčelarstvom bavimo iz ekonomskih razloga, što je i najčešći slučaj, veći deo meda se vrca, dok ostali deo ostavljamo pčelama. To i nije tako strašno da taj deo koji pčelar uzme za sebe i nadoknadi nekom supstitucom-jeftinijom zamenom.

Kod nas je to najčešće šećerni sirup. Njegovo spravljanje je veoma jednostavno-u toploj, ne vreloj vodi, rastopi se 1 kg šećera na 1l vode, sačeka da se ohladi (mada može i mlak) i sipa se u hranilice.



Sa ovog aspekta, imajući u vidu cenu meda, prihranjivanje je sasvim opravdano. Sa aspekta pčela baš i nije. Istraživanja su pokazala da se pčele dosta potroše prerađivanjem šečernog sirupa i da su društva hranjena isključivo sirupom u prolećnom razvoju dosta slabo napredovala i imala manji broj zimskih pčela za razliku od društava koja su imala dovoljno meda iz prirode. To govori u prilog tvrdnji da pčele treba prihranjivati samo i isključivo medom dobijenom na paši.

Ako želimo da nekako pomirimo ova dva principa, da i pčelarima i pčelama bude dobro, predlažemo da se ni u kom slučaju sav med iz prirode koji pčele naprave, ne vrca , već da se ostavi onoliko koliko je potrebno za zazimljavanje pčela. Te količine su različite i zavise od načina pčelarenja i tipa košnica. Za društva u LR košnici minimum bi bio 16 kg meda, a za društva u DB košnici najmanja prihvatljiva količina za dobro prezimljavanje ne bi smela da bude manja od 20 kg.

U proleće kada želimo da pospešimo razvoj pčelinjih društava treba pribeći prihranjivanju koristeći šećerni sirup ili pogače. Ovim postupkom se podstiče matica da pojačano leže. Prihranjivanje se preporučuje i u slučajevima kada nema paše i postavlja se pitanje opstanka društva.



Svetislav Marković dipl.ing.