Ova godina, kada se sumiraju svi rezultati je za pčelare prosečna. Ali smo imali velike probleme sa trovanjem pčela na suncokretu. Sada su pojedini pčelari došli u situaciju da spasavaju ono što se da spasiti, jer su ostali bez pčela i sa oslabljenim pčelinjim zajednicama. Počeću redosledom radova u pčelinjaku, ako je uopšte moguće početi nešto nekim redom u takvoj situaciji.

Suncokretov med je izvrcan, a livadskog nema svuda jer nije bilo kiše pa nema ni cvetova. Pojavio se i drugi problem na pojedinim lokacijama – medljika. Tako smo došli u situaciju da umesto da opušteno spremamo društva za prezimljavanje, imamo otežanu pripremu.

Pre početka bilo kakvog rada oko košnica proverite pojilice. Sveža, čista voda je preduslov da imamo zdrave pčele. Unošenjem čiste vode i lepezanjem krilima pčela rashlađuje košnicu.

Sledeća je borba protiv varoe. Tretman treba početi odmah nakon vrcanja, a to je kraj jula. Čime? Nekim delotvornim sredstvom. Na Vama je da ga odaberete, ali vodeći računa da su temperature visoke tako da se ne odabere sredstvo koje će još više naškoditi pčelama. Varoa je uzročnik svih bolesti, pa je treba što pre odstraniti.

Prvi posao na pčelinjaku biće obavljanje detaljnog pregleda svih pčelinjih zajednica radi utvrđivanja njihovog zdravstvenog stanja, kvaliteta matice na osnovu legla i količine hrane.

Ako su ti parametri zadovoljeni onda su nam zajednice jake. Kod pregleda odmah sve ramove iz centralnog dela iz kojih nije izašlo dve-tri generacije legla premeštamo na bočne strane, jer u nove ramove teže matica polaže jajašca, a i hladniji su za zimovanje, a ramove sa pergom i medom približavamo centralnom delu.



Kada se naiđe na zajednicu sa lošom maticom ista se menja, ili se spaja sa nekim od nukleusa koji u sebi imaju mladu maticu i to preko novinskog papira.

Spajanje slabih društava, odnosno društava sa nedovoljnim brojem pčela radilica, takođe je jedna od bitnih radnji koju bismo trebali da izvršimo u ovom mesecu. Matica u avgustu i septembru položi ukupno 15.000-20.000 jaja, iz kojih će se izvesti isto toliko pčela, a taj broj pčela dovoljan da društvo prezimi.

Pošto je u avgustu slab unos nektara, ili ga uopšte nema, a mi moramo spremiti pčele, od 15. avgusta do 15. septembra moramo vršiti prihranjivanje pčelinjih društava i izvođenje što većeg broja mladih pčela, jer je to praktično najvažniji posao na pčelinjaku u ovom periodu. Samo zdrava i jaka pčelinja društva sa oko 15.000 do 20.000 pčela mogu uspešno da prezime i dočekaju prvu pčelinju pašu. Nukleusi mogu da prezime minimalno sa 5000 jedinki. Prihranjivanje treba vršiti sve dok se ne obezbedi dovoljna količina rezervne hrane.

Prihranu možemo vršiti na dva načina:
1. stavljanjem punih ramova meda u zbeg,
2. prihranom šećernim sirupom.

Prihrana medom je bolja za pčelu, ali ako nema meda prihrana se može vršiti i šećernim sirupom.











Prihranom matice mogu povećati polaganje jajašca i do 30 % što je dobro za pripremu zajednica za zimu. Prihranu treba raditi obazrivo. Ako ima dovoljno meda u košnici treba paziti da ne dođe do blokade matice.(vađenjem rama sa medom iz košnice i stavljanjem istog u zbeg ne možemo izazvati blokadu jer će isti med pčele vratiti u košnicu i time pospešiti maticu da više polaže jajašca). Treba obratiti pažnju kod davanja šećernog sirupa i prihranu obaviti u većim količinama i to kada ima unosa polena.

Posebnu pažnju treba da obrate pčelari koji imaju pčelinjake na većim nadmorskim visinama gde može biti unosa medljike. Ove godine je ima dosta. Šta uraditi kada je ima?

MEDLjIKA

Posle livadske i suncokretove paše izvrcati med isključivo iz medišta, plodišta ne dirati (ako krene medljika plodišta moraju biti puna meda od livade ili suncokreta). Medišna tela vratiti na plodište i čekati medljiku. Početak medljike juli-avgust treba sačekati sa medištima na plodište, pratiti redovno situaciju da ne dođe do toga da se medišta napune i počne lagerovanje u plodište. U zavisnosti od unosa treba vršiti proširivanja.

Kada se završi unos medljike treba izvrcati sav med iz medišta, ista vratiti na plodišta i prihraniti sirupom 1:1 u većim količinama i to što pre. Tada će se šećerni sirup pomešati sa onom medljikom u medištu koja je ostala u ćelijama ramova. Unosom polena dobićemo umesto energetske šećerne hrane proteinsku, šećer-medljika-polen. Prihranu radimo dva, tri dana.

Tada dolazimo do prve velike spasonosne radnje. Tela medišna podbacujemo ispod plodišta na podnjaču, a plodište podižemo na vrh konfiguracije.

Ako imate medljiku u plodištu LR košnice? Staviti matičnu rešetku na plodište, zatim podići svo mlado leglo sa maticom u gornje telo. Dole ostaviti zatvoreno leglo i ramove sa medljikom, donje telo dopuniti ramovima, isto i gornje. Tada početi sa prihranom šećernim sirupom. Pčele će unositi sirup i medljiku, odozdo polen iz prirode i od toga stvarati jednu lepu pčelinju hranu koja će biti odlična za prezimljavanje. Ujedno će matica polagati jajašca u gornje telo koje će već biti u konfiguraciji koja se stavlja za prezimljavanje. Na vreme početi odstranljivanje varoe.




Kako ćemo pakovati tela zavisi od tipa košnice i sistema kojim se radi, tako da tu pravila nema. Najbitnije je da se med nalazi iznad klubeta koje će se stvoriti u zimu. Ovo se odnosi na nastavljače gde pčele idu u visinu. Za pološku bitno je zajednicu zazimeti sa visokim mednim kapama koje trebaju biti visoke minimalno 15 cm.

Čak se praktikuje da se polumedište sa medom stavi ispod plodišta kod nastavljača određenog tipa DB LR, gde bi pčela podizala med u plodište tokom avgusta i do polovine septembra. To bi imalo za cilj stimulativne prihrane i povećanje medne kape kod izlaska pčela iz ćelija plodišta, vršila bi se dopuna i pravilan razmeštaj meda u pčelinjoj zajednici. Podizanje meda u plodište pčela će odrediti prema potrebi, čak može ostati i ispod med koji će čekati proleće. Tu smo stvorili još jednu pogodnost, podigli smo plodište da bude više od podnjače, tako da smo stvorili bolje uslove za prezimljavanje.

Zaključićemo sledećim komentarom. Naš rezultat u vezi količine hrane za pčele možemo videti "odokativno" (koja ne sme biti manja od 20 kilograma). Ali nema ispravke ako želimo kvalitetno izležene pčele. Da li smo i koliko skinuli varou znaćemo kada budemo tretirali oksalnom kiselinom tokom zime. Ukoliko tada budemo imali manje opalih varoa to je naš uspeh veći, a naša posvećenost smanjenju varoe tokom jula se isplatila jer smo u zimu ušli sa zdravim pčelama.

Kolegama pčelarima želim srećno prezimljavanje pčela.




Slobodan Jevtić, pčelar

Tekst preuzet sa http://www.poljosfera.rs/