Za bezbedno zimovanje pčela potrebno im je obezbediti dovoljno hrane. Bez ikakve sumnje za ishranu pčela, u bilo u kom periodu godine, najbolja hrana je ona koju koriste već hiljadama godina, a to je med. Međutim, kada pčelar proceni da se u košnici ne nalaze dovoljne količine meda, bilo koji razlog da je u pitanju, sasvim logično rešenje je da se pčelama pomogne dodavanjem meda. To možemo učiniti dodavanjem rama sa punim zatvorenim medom iznad satonoša.


Ali, ako nemamo med, alternativno rešenje je medna pogača koju treba maksimalno izbegavati, ali je ipak bolje dodati je nego dozvoliti da zajednica ugine. Za pogaču treba pomešati i umesiti kristalisani med i mleveni šećer. Teško je tačno reći koja količina hrane je potrebna za jednu pčelinju zajednicu, jer je to vrednost koja zavisi od mnogo faktora.


Nakon dugogodišnjeg praćenja pčelinjih zajednica i stečenog iskustva pčelara i stručnjaka došlo se do određenih saznanja. Da bi se osiguralo bezbedno prezimljavanje i kvalitetan rani prolećni razvoj prosečnog pčelinjeg društva, u našim klimatskim uslovima, potrebno je obezbediti mu oko 22 kilograma meda. Od te količine oko 12 kilograma pčele će potrošiti za ishranu, a ostatak, oko 10 kilograma za razvoj legla.


Teorijski, potrošnju hrane nije teško predvideti ako se zna da jedna pčela u periodu do pojave novog legla troši dnevno do 2 miligrama hrane, pa i manje. Ako društvo ima dvadeset hiljada jedinki, to znači da je dnevna potrošnja oko 40 grama ili oko 1,2 kilograma mesečno. S obzirom na to da broj pčela varira, to će do početka februara biti potrošeno oko 5 kilograma hrane. U košnicama savesnog pčelara koji nije krajem leta iscedio sav med koje su pčele unele, zalihe će sigurno biti dovoljne do prvih unosa, a može i ostati za kasnije u slučaju da nam šljiva ne zamedi. S druge strane, ne treba smetnuti s uma da je ova prililčno velika količina hrane i odličan utopljavajući materijal, posebno u uslovima nepredvidive zime.



Ako hrane nema dovoljno?


Šećerno-medno testo ili pogače za prihranjivanje pčela, kako se uobičajeno nazivaju, dodaju se iznad prostora u kome se nalazi zimsko klube. Tako činimo dopunu ili zamenu za mednu kapu koju bi pčelinja zajednica sebi načinila da se nalazi u prirodi. Medne pogače možemo praviti sami, a možemo ih i kupovati od proverenih proizvodača. Pogače se isporučuju, ili prave po sopstevnom receptu, u zavarenim plastičnim vrećicama.


Pre dodavanja treba sa donje strane iseći otvor u trakama širine oko dva centimetra i postaviti ih tako da prorezi budu popreko na pravac pružanja ramova i ulica pčela. Osim toga, važno je samo raseći najlon, bez otvaranja, po čitavom obodu. Kada se pogača doda i legne na satonoše, pčele će je vremenom oblepiti propolisom čineći da taj kilogram šećernog testa obezbeđuje dodatnu toplotnu stabilnost.


Pogače treba da budu meke, jer će od tvrdih pčele imati više štete nego koristi. Razlog je jasan: da bi od kristalisane šećerne mase pripremile sebi hranu koju mogu da pojedu, moraju joj dodati dosta vode do koje u hladnim zimskim danima ne mogu da dođu. Setimo se da je u zrelom medu gotovo petina voda.
Recepata kako napraviti kvalitetnu pogaču ima mnogo, ali ja ne bih pisao kako se prave. Svaki pčelar ima svoj način rada, koji je isproban i ustaljen, tako da ne treba menjati ono što je dobro.



Napomena: Kod pravljenja pogača pčelar treba da koristi samo svoj med, ili med za koji je siguran da je ispitan. Nikada ne treba uzimati med od bolesnih pčelinjih zajednica, jer se na taj način bolest širi. Ne zaboravite, ako dajete čist šećer to je samo energetska hrana. Da bi pčele preradile šećernu pogaču od 1 kg potrošiće između 250 i 300 g meda. One će se trošiti i zbog toga sebi skraćivati život, a mogu i doživeti energetski stres. Pogače pčelama ne treba davati pre februara, ako situacija ne zahteva drugačiju dinamiku.



Slobodan Jevtić, pčelar



Tekst preuzet sa http://www.poljosfera.rs/