Velike padavine i hladno vreme uticali su na niske prinose u košnicama, a pojedini pčelari imali su štete na svojim pčelinjacima usled pojave klizišta, oluje i poplava. Štete su pretrpeli i pčelari sa stacionarnim i selećim pčelinjacima. Prema nekim procenama prinosi su oko 80% manji u odnosu na prosečnu godinu.


Hladno i kišovito vreme uticalo je na to da su pčele u proleće prekidale leglo u sred razvoja, u bagremovoj paši su gladovale, na mnogim lokacijama i posle nje, naročito kod pčelara koji ne sele na suncokret. Ovi klimatski uslovi su takođe uticali na manji broj novih pčelinjih društava kao i na slabiju proizvodnju matica.


Jedina paša koja je dala neke viškove je suncokretova. Pčelari su izvadili od pet do desetak kg meda po košnici zavisno od lokacije, ali je malo onih koji imaju mogućnost da sele pčele na suncokretovu pašu u Vojvodinu, tako da je prinos meda kod njih jednak nuli.


Shodno trenutnim uslovima najvažnije je ući u zimu sa što kvalitetnije pripremljenim pčelinjim društvima kako bi ona bila spremna za sledeću sezonu. Ako ne mogu sva društva na pčelinjaku da se osposobe za normalno prezimljavanje, bolje je slaba društva pripojiti jakim. Očekuju se znatni gubici jer veliki broj pčelara neće imati mogućnost da obezbedi veliku količinu veštačke hrane kako bi prihranio pčele.



Ista je situacija i u Leskovačkom kraju, gde takođe nije bilo nikakve paše u periodu cvetanja bagrema, pa da bi spremili svoja pčelinja društva svi pčelari moraju dodavati dopunsku prihranu u vidu šećernog sirupa. Kako će se to odraziti na zimsko mirovanje moramo sačekati proleće, ali svakako će sigurno imati negativan uticaj na period zimskog mirovanja, ali i ranog prolećnog razvoja. Nadamo se da će sledeća godina ipak na neki način biti bolja u svakom pogledu za celokupnu poljoprivrednu proizvodnju u celoj Srbiji.





Nenad Stefanović dipl.ing.polj.