U vanrednoj godini kao što je ova, za celokupnu poljoprivredu pa i pčelarstvo, posebnu pažnju je trebalo posvetiti očuvanju što jačih pčelinjih društava, sa što boljom zdravstvenom kondicijom, kako bi mogle uopšte prezimiti (u pojedinim krajevima), a i izaći što jače i bez bolesti iz zime i biti spremne za donošenje nektara s proleća. Zadatak nije nimalo lak bio to postići u ovoj (ne povratila se) godini.


U istočnoj Srbiji, palo je približno 1000 l po metru kvadratnom kiše za šest meseci,a prosek je po godini 600 l. Opština Negotin (pojedina sela) imala su po 5 plavljenja u ovoj godini. Pčelarstvo se svelo na pomoć pčelama da prežive i dočekaju koliko toliko spremne sledeću godinu.


Ono što najviše zabrinjava jeste vlaga i pojava bolesti zbog iste, (američka kuga, nozematoza), kao i pojava većeg broja varoe, posebno u rojevima, a i pčele su dosta iscrpljene preradom većih količina sirupa (dodatih krajem leta), koji je morao biti dodat još u proleće kada cveta bagrem, pa se sa njim nastavilo i kasnije u toku godine.


Šta treba znati, preduzeti i o čemu voditi računa i u dobrim i u lošim godinama, jeste da priprema pčelinjih društava za zimovanje počinje još u vreme glavne paše i ona se sastoji u sledećem:

-rad samo sa reoniziranim rasama pčela (pčelama sa tog podneblja), sposobnim da prezime u datim klimatskim uslovima;

-priprema jakih, zdravih društava, sa velikim brojem mladih pčela;

-postojanje u društvima samo mladih, visokoproduktivnih matica;

-obezbeđenje dovoljnih količina kvalitetne hrane;

-pčelama koje zimuju treba stvoriti optimalne mikroklimatske uslove u košnicama (temperatura, vlažnost i gasni satav).



Intenzivno sakupljanje nektara snižava ishranu legla i trajanje života pčela, a na kraju glavne paše i jačinu društva. Zbog toga, pripremu pčela za zimu treba početi od druge polovine glavne paše. Kod slabijih društava ishrana legla u jesen se završava kasnije nego kod jakih, a to se odražava na trošenje hrane u jesen i povećava opterećenje zadnjeg creva pčela ekskrementom. Posebnu pažnju oko pripreme pčela za zimu treba posvetiti u reonima sa obilnom i kasnom pašom (naravno, ova godina je izuzetak), kada pred kraj paše u društvima ostaju uglavnom stare i jako istrošene pčele, koje se jače zaražavaju nozematozom.


Za odgajanje velike količine mladih pčela na kraju leta, društva moraju biti dovoljno obezbeđena kvalitetnom hranom (1,5kg meda i 0,25kg perge na ulicu pčela). Dužina paše i sveži cvetni prah utiču na produktivnost matica i odgajanje kvalitetnih mladih pčela za zimu. Ako nema paše, pčelinjim društvima se daje stimulišuća hrana u vidu 50% šećernog sirupa po 200-300 grama svakodnevno ili na svaka 2 dana (da bi matica što više zalegala), ili ukoliko se želi da se doda sirup koji će služiti kao hrana zimi, onda se daju veće količine sirupa u odnosu 2:1 šećer voda. i to treba dati u avgustu mesecu, ili ako je vanredna godina kao ova može i do 15 septembra ali ne bi trebalo kasnije. Ako se pčelama kasnije dodaje hrana, one ulaze u zimu sa zadnjim crevom, prepunjenim nesvarljivim masama, što im znatno smanjuje dužinu života.


U ovoj godini je i izazov bio održati pčelinje zajednice u dobroj kondiciji i zbog pojave većeg broja varoe, (pčele kada je jako društvo održavaju broj varoe na minimimumu), a takođe je trebalo i na vreme tretirati društva protiv iste, jer varoa pored šteta koje nanose samoj pčeli, prenose i razne zarazne bolesti, pa je pravovremeni tretman protiv njih veoma bitan.



Korišćen tekst „Kalendar pčelara“,
autora:G.D Bilaša, N.I.Krivcova, V.I.Lebedeva

Dragan Radosavljević