U svakom pogledu, iskusni pčelari trebalo bi da pomognu mlađanim generacijama u početnim koracima bavljenja ovom plemenitom delatnošću. Ja bih se usudio da za drage pčelare i posetioce vašeg sajta, iznesem svoje mišljenje o osnovnim postulatima početničkim i namere bavljenja pčelarstvom. Naime, najbitnija pitanja i dileme kod svakog početnika (pa i iskusnijeg), pčelara su:
- Kako (u kom obimu) se baviti pčelarstvom;
- Koju košnicu odabrati za početak;
- Kako izabrati lokaciju;
- Da li samostalno ili...
Odgovor na ova, po meni, najznačajnija pitanja koja opredeljuju uspešnost u bavljenju pčelama, za posledicu će imati uspeh ili razočarenje pčelara. Uvek je tu prisutno i pitanje, šta svaki pčelar (kao i početnik), očekuje od rada sa pčelama?
Ovde ću kratko navesti odgovore na prvu grupu pitanja:
U zavisnosti od očekivanja pčelara rekao bih da se pčelarstvom možemo baviti kao HOBIJEM, dakle pčelari hobisti; zatim UZGREDNO ili bavljenjem pčelama uz redovan posao gde pčelar očekuje i nešto prinosa za porodicu i prijatelje; i kao najvažnije ZANIMANjEM ili profesionalno bavljenje pčelarstvom.
Zbog ograničenog prostora za pisanje i želje da neopterećujem čitaoce, možda većini poznatim, praktičan savet bi bio: svaki početnik treba da teži trećoj varijanti odgovora ali nikako u samom početku već nakon dužeg teorijskog i praktičnog iskustva!
U čemu leži odgovor na drugo pitanje? Rekao bih da je izbor košnice lično opredeljenje, ali jedno mogu ustvrditi da je DB košnica (koja za sada preovlađuje u pčelarstvu Srbije - podaci navedeni u pčelaru za decembar 2007.), zahvalna i preferira na čistoću meda i pčelinjih produkata, stim da je LR tip košnice (za sada je tik iza DB - prema istom izvoru), koja ima visoko produktivne osobine. Za rad je najlakši (naročito za starije pčelare) Fararov tip košnice a kao generalan odgovor na pitanje može se ustvrditi da nema loše košnice i da je svaka odlična samo mora takav i pčelar biti!
U odgovoru na dilemu kada je lokacija u pitanju, u najkraćem se može konstatovati: Veoma je bitno kod izbora lokacije dobro upoznati delovanje meteoroloških i agrometeoroloških faktora na opredeljujućem mestu a posebnu pažnju treba posvetiti kapacitetu medonosne flore!
Dakle, da pojasnim. Pčelinjak (uljanik) mora biti zaklonjen od jakih vetrova, naročito severnog, da budu košnice okrenute jugoistoku, odmaknut od javnih puteva, nikako ispod dalekovoda i strujnih provodnika, da ne ugrožava ljude i stoku, da bude po mogućstvu na podzemnom ukrštanju voda, da obiluje, u neposrednoj okolini (poželjno bi bilo do 400 metara), cvetnim prahom, da po mogućnosti u blizini ima čistu tekuću vodu, da medonosna flora ima sukcesivan razvoj od najranijih cvetnica... da bude pčelinjak propisno ograđen i obeležen jasnim (prema pravilniku RS), oznakama.
Ako pčelar, početnik a i svaki drugi, uz to da čita, prati i usvaja nove savremene tehnike rada, usvoji ove pretpostavke, onda sigurno neće biti razočarenja.
Četvrta grupa pitanja ima samo jedan odgovor a to je, da je (kao i naše pčelice) najbolje raditi udružen a to znači uvek u saradnji sa drugim pčelarima, tj. organizovan u Udruženje pčelarsko. Čovek kao jedinka teško može opstati bilo kako a u pčelarstvu ponajmanje. Sebičnjaci su odavno „propali“ u svakom poslu!
Đoko Zečević - pčelar