Pošto je većinom bilo kakvih-takvih unosa posle vrcanja bagremovog meda, sada je vreme, ako to nije pre učinjeno da se izvrcaju medišni nastavci a zatim i uklone sa košnica, pošto ih pčele prethodno očiste posle centrifugiranja. Izuzetaka od ovoga će biti veoma malo, možda u retkim krajevima gde eventualno još traje paša medljike ili neka druga paša. Tamo će se vrcanje kasnije obaviti, ali se preporučuje da se i tamo obave sve druge pripreme za zimu koje mogu da se obave s obzirom na pašu.


Da bi se nastavci sa medišnim ramovima koji su vraćeni u košnice radi čišćenja lakše uklonili iz košnica, može se preporučiti da se stavljaju na košnicu ne neposredno, preko ramova, kako se najčešće čini, već preko plastične folije ili eventualno preko poklopne daske sa otvorom. Preko dodatih nastavaka se stavi neka poklopna daska, pa krov. Ako se stavlja folija, potrebno je da i ona ima mali otvor, kroz koje bi pčele iz plodišta mogle da prelaze u medište. Ako ne postoji otvor, folija se može jednostavno sasvim malo zavrnuti na uglu, da se tako napravi prolaz za pčele, ili se može povući unazad, za svega 2-3cm da pčele tuda prolaze gore. Time će se postići da sav eventualni zaostali med koje pčele sakupe iz centrifugiranih medišta bude prenešen dole u plodište.


Samo skidanje očiščenih medišnih ramova može se obaviti rano ujutru, kada je hladnije i kada će više pčela biti povučeno dole u plodište. Taj metod je dobar da se iznad folije postavi i nastavak sa sasvim malo meda u ramovima, koga se ne isplati centrifugirati, ali u tom slučaju treba biti nešto strpljiviji da pčele prenesu taj med dole. Medišni nastavci se mogu čuvati u posebnim prostorijama, već prema ličnom iskustvu i praksi, ali se slobodno može preporučiti da se čuvaju napolju, naslagani jedan na drugi, na nekom promajnom mestu, najbolje malo zaklonjeno od jakog sunca. Pri tome, na dno koje je odignuto od tla nekim postoljem, stavlja se žičana mreža (u nekom okviru ili slično) a mreža se stavlja i na vrh, a zatim se poklapa nekim krovom, kao zaštita od kiše.


Između pojedinih nastavaka neki pčelari postavljaju malo orahovog lišća ali ono i nije neophodno ako u ramovima nema saća u kome je bilo leglo ili polen. Takve ramove je najbolje eliminisati, pretopiti, ili eventualno čuvati odvojeno, da ne bi predstavljali izvor voštanih moljaca. Dobro je da se umesto punog broja ramova u medištima ostavi nešto manje, a preostali ramovi razmaknu, kako bi se izbeglo da se dodiruju i omogućila bolja cirkulacija vazduha, što ne pogoduje voštanom moljcu.


Ako u julu nisu urađeni svi poslovi pripreme pčelinjih društava za zimovanje, sada ih treba uraditi. U suštini, kod društava gde nisu skorije dodavane satne osnove niti vršene neke intervencije i gde su matice normalno nosile, sada nema mnogo poslova. Sva priprema bi mogla da se sastoji u tome da se vidi da li možda neki ram sa medom nije pregradio leglo u plodištu, ako jeste da se ukloni na stranu, i da se utvrdi da li ima dovoljno hrane u mednim vencima. Ima pčelara koji ostavljaju pune polunastavke meda pčelama za zimu, čak i nastavke, zavisno od tipa košnica, oni su najverovatnije već obavili te pripremne poslove. Ako zateknemo loše ramove, sa mnogo trutovskog saća ili iskrivljenog i sl. treba ih staviti na sam kraj košnica, pa i u slučaju da u njima ima ponešto legla.


Društva su sada dovoljno jaka a i vreme je toplo, da mogu negovati to leglo dok se ne izlegu pčele. Ti ramovi mogu ostati do proleća u košnici, ako u njima ima nešto meda, pa ih onda ukloniti, ili se, što je bolje, savetuje da se med sada malo razgrebe da bi ga pčele prenele u medne vence. Ako u nekom lošem ramu ima polena, a ram se uklanja ili stavlja na kraj, najbolje je komade saća sa polenom razgnječiti pčelarskim nožem (eventualno ako okolo ima i malo meda) na satonoše plodišta, odakle će ga pčele pokupiti i potrošiti, a ostaće samo mali tragovi voska. Ukoliko su ramovi sa satnim osnovama dodavani, treba obavezno proveriti da li su lepo izgrađeni i zaleženi. Ako nisu, najbolje ih je premestiti na sam kraj košnice, jer su mnogo manje povoljni da na njima klube pčela zimuje u odnosu na ramove sa žutim ili tamnijim saćem.


Kada se uklone medišni nastavci, treba izvršiti neki tretman protiv varoe. Pri tome, obavezno pratiti ishod tretmana, delotvornost primenjenog sredstva. U slučaju da se ne primeti da varoa opada, najbolje je makar samo probno na nekoliko košnica, primeniti i neko drugo sredstvo. Svaki pregled koristiti da se vidi da li je leglo zdravo i da li možda nema znakova bolesti, posebno se misli na američku kugu, koja je naravno posebno nepoželjna, jer spada u bolesti kod kojih je kod nas zakonom naloženo uništavanje zaraženih pčelinjih društava. Doduše, ako pčelar na vreme primeti i prijavi bolest veterinarskoj inspekciji, sledi mu od strane države novčana nadoknada za uništeno društvo.


Kod DB košnica, društva bi trebalo da imaju jedan do dva puna rama sa medom sa strane, zatim ram sa polenom i medom i ostalo su sve ramovi sa leglom. Eventualni višak meda sa strane, preko tog broja, nema mnogo svrhe jer nije dostupan pčelama tokom zime, a sada ograničava prostor legla, sužava ga, pa je bolje da se izvadi iz košnice, ili eventualno stave na jednu stranu košnice, odakle će se u proleće vaditi i koristiti.


Kod LR košnica, najbolje je da snažna društva zimuju na dva nastavka, u donjem da bude nešto meda, legla, a gore većina meda, polen i 3 do 4 rama sa leglom. Dobra je i varijanta da plodište bude u jednom nastavku a iznad da bude pun polunastavak hrane, ali je možda još bolje da se polunastavak sa hranom postavi na podnjaču, pa preko njega plodišni nastavak. Tako bi pčele bile podstaknute da prenose med iz polunastavka gore u plodište i formiraju medni venac, i tako osiguraju zimovanje. Uz to, to bi bio i odličan podsticaj za zaleganje matice. Kod LR košnica pčele se mogu ostaviti da zimuju i na tri nastavka, pri čemu se na podnjaču stavlja eventualno nastavak sa starim, lošim saćem, ponešto meda i slično. Važno je napomenuti da je veoma preporučljivo da nastavak u kome je glavni deo legla, ima otvor na prednjoj strani - leto, što će biti posebno korisno pri zimskim pročisnim letovima. I kod DB košnica je preporučljivo da košnice imaju gornje leto na plodišnom nastavku.


Sada je dobro i važno da pčele imaju neku podsticajnu pašu, kako bi donosile polen i kako bi bile podstaknute da neguju leglo, iz koga će se razviti pčele koje idu u zimu. Ako paše nema, potrebno je prihranjivanje. U krajevima gde je paša ove godine bila slaba, i gde je malo meda u košnicama, prioritetan zadatak je obilno prihranjivanje i to što pre, kako bi se stanje pčelinjih društava normalizovalo. Pre toga, treba suziti prostor klubeta, da ne bude previše ramova sa leglom a bez mednog venca (višak eventualno staviti u donji nastavak (LR ili Farar košnice) ili na sam kraj košnice (DB ili AŽ).


Pri pregledu košnica treba proceniti kvalitet matice, a to se može učiniti i po leglu, i bez traženja matice. Najbolje je voditi evidenciju o društvima iz kojih su izletali rojevi, ili iz kojih su uzimani rojevi, da znamo da su u njima sada mlade matice. Ako se primeti da matice nisu dovoljno dobre, treba nabaviti kvalitetne i zameniti ih, ili ih spojiti sa nekim drugim društvom. Ostavljanje pčelama da sada same odgajaju maticu može sada biti kritično zbog eventualnog nedostatka trutova i rizika da izostane oplodnja, a i zbog gubitka niza generacija pčela koje bi se izvele da je matica u košnici. Ipak, u krajevima gde ima podsticajne paše, moguće je da se u takvi postupci uspešno okončaju ali se ne preporučuju kao pravilo za ovaj period.


I u avgustu treba obezbediti pitku vodu na pčelinjacima.




Vladan Trandafilović, dipl.ing.