Po dosadašnjem toku, možemo reći da je zima blaga, verovatno toplija od prosečnih, i bilo je više prilika za izletanje pčela - pročisne letove. U januaru je počeo razvoj novog legla u košnicama, a to se moglo zaključiti i po pojačanom izletanju pčela tokom toplijih dana radi vode, koja im je potrebna za pripremanje hrane za leglo. Čini se da je više pčelara koji su zadovoljni snagom i stanjem svojih društava nego onih koji nisu. S obzirom na temperature, ove zime će verovatno lakše prezimeti i mnogo slabija društva, ukoliko i u februaru ne bude posebno nepovoljno. Svi su izgledi da naredna sezona bude dobra ili bar prosečna, a što se vegetacije tiče, mogla bi biti rana. Ipak, isuviše je rano zaključivati i ovo treba shvatiti samo kao predpostavku. Za februar se najavljuje da neće biti velikih mrazeva i da će u drugoj polovini meseca temperture biti više od prosečnih.

Potrošnja hrane nije bila velika i generalno, društva su u dobrom stanju. Ipak, ima pčelinjaka gde su utvrdJeni značajniji gubici- velika slabljenja ili stradanja društava, pojava grabeži i dr. U suštini pravo stanje se može utvrditi tek na proleće, i to ne odmah u martu već početkom aprila.

Visibabe, prvi vesnici proleća, procvetale su u januaru a ako vreme u februaru bude slično kao u januaru, ili toplije, može se očekivati i cvetanje leske.



Radovi na pčelinjaku

Toplije dane iskoristiti za obilazak pčelinjaka, kada treba pogledati da li je sve u redu, spolja gledano. Bez posebne potrebe ne otvarati košnice. Ukoliko se proceni da pčele neće imati dovoljno hrane, dodati im šećerno-medne pogače, u koje sada u ovo doba može da se stavi i polenov prah ili zamena za prah. Drugo rešenje je da se košnica otvori i uz samo klube (gde su ramovi sa leglom) postaviti pun ram sa medom sa obe strane a izmaći prazne ili loše ramove. Pčelama se može pomoći i dodavanjem rama sa medom položeno preko satonoša. U krajnjoj meri, nedostatak hrane se u slučaju toplijeg vremena može nadoknaditi sipanjem toplog sirupa ili razređenog meda u hranilice, uz velike mere opreza zbog moguće grabeži. Samo iskusni pčelari mogu se odlučiti da sipaju sirup direktno u saće i taj ram približe klubetu, ali to tek kao krajnju meru.


Jednan od mogućih načina kako se može pomoći pčelama ako im nedostaje hrane u blizini klubeta: stavljanje rama sa medom položeno, preko satonoša. Zbog dimenzija rama, to zahteva prilagođen zbog ili posebno napravljen okvir.

Ukoliko vreme u februaru ukaže da će zimske hladnoće kraće trajati i da se nagoveštava lepo vreme, neki elementi prvog prolećnog pregleda se eventualno mogu uraditi i na samom kraju februara, umesto u martu: čišćenje podnjača, skidanje češljeva protiv ulaska glodara sa leta, otvaranje košnica i utvrđivanja da li je sve u redu sa maticom i leglom. Tada se mogu primaći ramovi sa više meda uz samo leglo, čime se ono ujedno i ograničava da se ne razvija previše u širinu, već na 2-3 centalna rama. Napominjemo da taj pregled treba raditi samo ako se proceni da nastupa toplije vreme, kada će pčele češće ili redovno izletati. U ovo doba je povećana opasnost od grabeži pa to treba imati u vidu i ne držati košnice dugo otvorene, sklanjati ili pokrivati ramove koji se eventualno vade iz košnica.



Ni u kom slučaju ne treba podcenjivati činjenicu da i u martu može naglo da zahladni a da u pčelinjim društvima tek treba da dođe do zamene zimskih pčela novim, prolećnim. Kod jakih društava, ta zamena se dešava bez značajnijeg slabljenja, eventualno uz kraću stagnaciju. Društva srednje snage u jednom periodu oslabe u nekoj meri, dok slaba društva izrazitije oslabe i neka se dugo, i po više nedelja pa i meseci ne oporave, posebno ako su zaražena nozemozom. To napominjemo zbog potrebe da pčelar bude vrlo oprezan i ničim ne ugrozi razvoj pčelinjeg društva. Neiskusni pčelari će bolje postupiti ako ništa ne preduzimaju, nego ako precene mogućnosti društva i ako sa pčelama rade kao da je već mart ili april. Znači, potrebno je imati osećaj za tok razvoja društva i uvek se pre savetuje da je u ovo doba godine bolje malo i podceniti mogući budući razvoj nego preceniti. Ostavljanje pčelinjim društvima da ona sama odredJuju svoj razvoj je idealno i svakako za preporuku, s tim da se podrazumeva da su zazimljena po najboljim preporukama za jesenju pripremu. Tako zazimljena društva se mirno mogu ostaviti bez ikakve intervencije sve do možda kraja marta, kada će verovatno zahtevati proširenje.

Ako naiđemo na društva koja nemaju maticu (izrazito zuje, lepezaju krilima, na satonošama stoje podignutog zatka i dr.) najbolje je spojiti ih preko novina sa susednim, normalnim društvom. I društva koja su izrazito slaba (manje od 3 ulice pčela) najbolje je spojiti sa nekim drugim društvom.

Može se desiti da naiđemo na neko društvo koje je bilo žrtva grabeži, pa ako je još uvek živo, pomoći mu dodavanjem hrane. Ono se može uočiti po tome što je na letu više izmrvljenog voska. Ako pri obilasku pčelinjaka uočimo na nekoj košnici izrazitu aktivnost, dok ostala društva miruju, bilo bi dobro da se utvrdi razlog za to, moguće je da je u pitanju grabež.

Ukoliko na pčelinjaku i u blizini nema nekog izvora čiste vode (izvor, rečica, reka, neka akumulacija, jezero...) obavezno postaviti pojilice a za veće pčelinjake na više mesta. Pojilice treba održavati i ne dozvoliti da ostanu bez vode.



Ostali radovi

Aktivna sezona je sve bliže i treba planirati i na vreme obaviti sve poslove koji su neophodni za prolećni rad sa pčelama. S obzirom da su sada još uvek manje zauzeti na pčelinjacima, pčelarima se savetuje da nastoje da ako je to moguće, sada urade i sve pripremne poslove za celu ovogodišnju sezonu: izradu ramova, košnica, nukleusa, oplodnjaka, medišnih nastavaka, pripremu za selidbu i dr. Krajem meseca će se nešto izvesnije znati stanje društava, pa se može planirati eventualno proširenje pčelinjaka, kupovina ili prodaja rojeva, kao i drugi poslovi za narednu sezonu. Ipak, za precizniju procenu pčelinjaka najbolje je sačekati april.

Posećivati pčelarske skupove radi učlanjenja u društva, slušanja predavanja, razmene informacija, kupovina, kontakata i dr.

Iskoristiti povoljne dane da se posadi neko medonosno bilje - drveće ili grmlje, a oni pčelari koji su u mogućnosti, pripremiće zemljište za setvu nekog medonosnog bilja- facelije, slačice, raznih vrsta deteline idr.


Predrag Cvetković
Tekst preuzet sa http://www.pcela.rs