Veštački roj možemo dobiti i tako da od svake zajednice oduzmemo po 1-2 okvira sa zatvorenim leglom i pčelama, ali bez matice i stavimo ih u novu košnicu ili nukleus sa najmanje 6 okvira. Za jedan roj dovoljno je 3 okvira sa zatvorenim leglom i pčelama, a ostali prostor popunimo okvirima sa izgrađenim saćem i satnim osnovama.


U sredinu košnice (nukleusa) stavimo okvir sa leglom na kome je matičnjak, ili ako takav okvir nismo našli, ugradimo zreo matičnjak. Ugrađivanje matičnjaka izvedemo predveče, odnosno 6 sati nakon formiranja roja zato što su dotle pčele osetile bezmatičnost. Radi sigurnijeg prihvata matičnjaka u nukleuse nikako ne smemo staviti okvir sa otvorenim leglom ili jajima. Budući da je takav roj ostao bez izletnica – sabiračica, moramo ga prihranjivati 10 dana.


Ovim načinom formiranja veštačkih rojeva nismo smanjili produktivnost zajednice kao u prethodnom slučaju, već smo samo oduzeli višak mladih pčela koje teraju zajednicu u roidbeni nagon. Čak je u junu poželjno iz jakih društava oduzimati 1-3 okvira sa leglom da bi zadovoljili prirodni biološki nagon održavanja vrste u pčelinjoj zajednici, kao i za dobijanje boljeg elana za rad i sakupljanje nektara.


Oduzimanjem okvira sa zatvorenim leglom ujedno smanjujemo procenat zaraženosti društva od Varoe. Veće povećanje broja zajednica na ovaj način ipak nije moguće. Za tu svrhu bolji je prvi način, ali se tada moramo pomiriti sa činjenicom da je tako podeljena zajednica za tu godinu otpisana za proizvodnju meda, osim onog što je već sakupila.



Metoda za formiranje veštačkih rojeva ima mnogo. Iz zajednice koja je proizvela matičnjake izrezujemo oštrim nožem, žiletom ili skalpelom, jedan po jedan matičnjak i stavljamo ih na vatu u kartonskoj kutiji. Možda će nam ruka malo zadrhtati od uzbuđenja, ali i to je normalno. Posle dva do tri ponavljanja to prerasta u rutinski posao. Vreme mora biti dovoljno toplo, bar 25 °S. Ako je hladnije to moramo raditi u prostoriji koju moramo zagrejati.


Matičnjake ne smemo oštetiti, deformisati ili tresti, jer bi to moglo biti kobno za maticu. Ukoliko neki matičnjak oštetimo prilikom sečenja, to možemo zalepiti parčetom voska. Pripremljene matičnjake (jedan ili dva) ugrađujemo u srednji okvir sa zatvorenim leglom ispod satonoše i to tako da u saću izrežemo dovoljno velik otvor za smeštaj matičnjaka. Vrh matičnjaka mora biti slobodan kako bi matica mogla nesmetano da izađe. Tako postavljen matičnjak pčele će vrlo brzo da zalepe za ostali deo saća.





Nenad Stefanović dipl.ing.polj.